Od zemlje i vatre

Trijenale savremene umetničke keramike jedna je od retkih manifestacija koja ukazuje da keramika nije samo primenjena umetnost, kako se uobičajeno misli, nego je i likovna disciplina koja sažima vajarstvo i slikarstvo poštujući zakone koje joj nameće oblikovanje glinom. Na ovogodišnjem 12. Trijenalu o tome govori stotinak radova 64 umetnika iz zemlje.

Kako nalažu tradicija i dogovor između organizatora Trijenala, Likovnog susreta u Subotici i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, i ovogodišnja izložba održana je u oba grada. U Subotici (18.mart – 20.april) bilo je posebno svečano, zato što je otvaranje 12. Trijenala bilo povod otvaranju rekonstruisane Palate Rajhl (u kojoj se od osnivanja održava ova manifestacija), kuće s fasadom od keramike proizvedene u čuvenoj Žolnaj fabrici u Pečuju u vreme secesije.

Muzej primenjene umetnosti je od 5. maja do 3. juna rezervisao sve svoje galerijske prostore za keramiku. To je prilika, kaže Biljana Vukotić, član Umetničkog saveta i Selekcione komisije 12. Trijenala i viši kustos Muzeja, da se vidi dejstvo tranzicije i na ovu likovnu disciplinu. Naime, radovi su birani po pozivu, pa zatim još i žirirani, čime je, po Biljani Vukotić, „ukinut ideal kolektivizma socijalističke provenijencije, a uveden je princip individualne profesionalne odgovornosti selektora. Naravno da selekcija nije najidealniji princip, ali doprinosi da odvoji dobre od loših radova. Da podsetim: Trijenale je devedesetih godina, kao što se uostalom dešavalo i sa drugim značajnim likovnim manifestacijama, pretvoren u revijalnu izložbu gotovo bez selekcije, izložbu koja nije davala sliku o savremenoj produkciji. Moj stav je elitizam u kvalitetu. Bezbroj puta je dokazano da umetnost ne može biti socijalna kategorija, i da je samo kvalitet umetnost. Takav isti stav imaju i na svetskim manifestacijama: bila sam član žirija u Faenci, na Internacionalnom konkursu keramike, na najstarijoj i najvažnijoj izložbi te vrste na svetu. Tamo nema milosti – od skoro 2000 radova iz celog sveta izabrano je 120! A Faenca je, zna se, mesto koje diktira šta se sada radi u svetu u keramici i šta se podržava“.

Na ovogodišnjem Trijenalu, različitih generacija, stilova i tehničko-tehnoloških opredeljenja, po Biljani Vukotić „najinventivnija ostvarenja dali su mladi umetnici. Nažalost, izostao je poziv značajnom broju mladih umetnika čije se interesovanje vezuje za keramičku skulpturu, instalacije i multidisciplinarna istraživanja, dakle za umetničke izraze kakvi su sada aktuelni“. Žiri je Veliku nagradu Trijenala dodelio Biljani Milenković za rad „Armada 2“. Jasmina Pejčić, dobitnik Velike nagrade prošlog Trijenala i član žirija ovogodišnjeg (pored Franka Bertonija, eksperta Međunarodnog muzeja keramike iz Faence, i Janoša Probstnera, direktora Međunarodnog keramičkog studija iz Kečkemeta), objašnjava da se „rad Biljane Milenković izdvojio savremenim senzibilitetom, i da je ona minimalnim likovnim izrazom, oslikavanjem pločica i suprotstavljanjem crnog i belog, postigla sugestivni izraz pričajući o svojoj unutrašnjoj borbi“. Tri ravnopravne nagrade dobili su Olgica Kucina Jelić, Diana Tođeraš i Velimir Vukićević, a Nagradu mladom izlagaču dobila je Tijana Šćekić čiji je, po oceni Jasmine Pejčić, „tanani rad uneo svežinu u postojeću scenu umetničke keramike“.

Autori izloženih radova kao da su se trudili da pokažu šta se sve može od keramike pa se često čini kao da su radovi od drugih materijala. „Keramika je materijal kao i svaki drugi, što znači da dozvoljava svakakve forme“, kaže Jasmina Pejčić. „Mnoge moje kolege su se posvetile oblicima koji nastaju vrtenjem na točku, načinom klasičnim za keramiku, ima ih koji pogodnosti točka kombinuju sa izradom forme iz ruke, neki koriste kalup. Ja gradim formu, iz ruke je gradim, ne koristim ni točak ni kalup. Glina ne može da dosadi, ona je vrlo podatan materijal. Mene privlači ta kombinacija zemlje i vatre, neizbežnih elemenata u nastajanju svakog dela od keramike. Volim primitivna pečenja, u rupi, kao i dimljenje. Kad vatra dodirne skulpturu od gline, onda tu mogu da se dese promene kakve niste ni zamišljali.“

Trijenale je otvoreno za umetnike iz cele zemlje, ali, u praksi, na njemu dominira takozvani Beogradski krug. Nijedan učesnik nije iz Crne Gore. Do raspada SFRJ Trijenale je bio jugoslovenski i zbog toga mesto nadmetanja stilova i škola različitih sredina. Smatra se da su posledice nastale zbog sužavanja državnog prostora prevladane tek nakon otvaranja zemlje prema svetu. „Po oceni selektora prošlogodišnje izložbe u Faenci, pet naših umetnika je odgovorilo njihovim kriterijumima, a Srđan Vukajlović dobio je jednu od nagrada. Zatim, prošle godine, Muzej je priredio izložbu ‘Nove ideje savremene srpske keramičke scene’ u galeriji Art and Perception u Sidneju, u galeriji Dženet Mensfild, najprestižnijoj u Australiji. Mislim da ovi podaci dovoljno govore o sadašnjem nivou naših keramičara. Zašto i pored takvih priznanja keramičari nisu na višem mestu popularnosti u očima domaće javnosti, ne vredi ni nagađati.“

Prateći program 12. Trijenala je samostalna izložba Jasmine Pejčić povodom njene Velike nagrade prošlog Trijenala. Prikazani su njeni radovi nagrađivani na našim najznačajnijim izložbama. U katalogu izložbe, Biljana Vukotić ističe da autorkino „shvatanje ovog medija podrazumeva jednostavne forme, prožete ličnim konceptom i poetikom. Osobenu ikonografiju, u duhu estetike minimalističke umetnosti nove moderne, ona koristi u stvaranju čistih formi koje grade jednostavne harmonične kompozicije“.

Grozdana Šarčević, istoričar umetnosti iz Novog Sada i član Umetničkog saveta i Selekcione komisije Trijenala, pita se da li je zbog trenda globalizacije u svim oblastima života „ovo možda početak kraja raznovrsnosti poetika, mnogim finesama tehnološke prirode, lepezi likovnih izraza keramičara ispoljenim na ovoj 12. izložbi Trijenala?“ i odgovara – negativno. „Keramičari će uspešno istrajavati u svojim kreativnim naporima i nastojanjima, što podrazumeva i odbranu sopstva keramike.“