Jubilej ili skandal

Jubileji po pravilu služe za podvlačenje crte, oblačenje novog ruha i snevanje o budućim uspesima. Tako se deseti Festival koreografskih minijatura preko noći trgnuo, postao bogat, svetski, i najzad smenio siromašni i već umorni „prethodni“ Festival, nastao iz velikog posleratnog festivalskog entuzijazma tadašnjeg saziva UBUS-a. Najvažnija promena koju je deseti Festival uveo jeste saradnja s bankama, a kad kapital uđe u umetnost, ona neminovno (ili, najzad) postaje važna i primamljiva. Nagrade se sada zovu „HVB bank nagrade za koreografsku minijaturu“, i iznose 1000, 2000 i 3000 evra. Ta finansijska injekcija mogla bi biti krucijalna promena koja u budućnosti zaista može uzleteti Festival. Ili, suprotno tome, uništiti mu ugled navođenjem žirija na pogrešne odluke.

Takođe, Festival je najzad uveo i funkciju umetničkog direktora, koja je poverena koreografu Daliji Aćin, umetnici s izrazito savremenim i konceptualističkim pristupom umetnosti igre. Novost je i to što je ove godine pristiglo više od 90 radova iz celog sveta. Izvrsna je i ideja da prolaznici Francuskom ulicom mogu direktno pratiti takmičenje preko video-bima. Posle deset godina, odštampani su novi, bogatiji programi i plakati. Na njima, kao zaštitni znak, dominira slika selektorke Dalije Aćin, što do sada nije viđen slučaj ni na ovom ni na drugim festivalima. Isto tako, pored uvaženih članova žirija (Matju Bardio, pomoćnik direktora Francuskog kulturnog centra, Jasmina Prolić, uspešan koreograf iz Francuske, Uri Ivgi, veoma cenjen igrač i koreograf iz Izraela, i Igor Dobričić, dramaturg iz Holandije, koji sarađuje s mladim koreografima) za predsednika žirija istakao se jedino naš Konstantin Kostjukov, prvak i direktor Baleta NP-a.

U finale je ušlo 15 koreografskih minijatura. Ne zna se kako je izgledalo osamdesetak odbačenih radova, ali u finalu, kako se i očekivalo od selektorskog izbora, konceptualisti su imali prednost, iako neki od njih to nisu zavredeli. Naivno shvaćen „konceptualizam“ često se pretvara u ispraznu šetnju scenom, zurenje u publiku i hipnotisanje iste na razne načine, čime umetnik tobož stvara relacije samo njemu znane. Mislilo se da takvi radovi ne mogu biti i nagrađeni.

Žiri je prvo pohvalio Aleksandra Ilića. Njegova koreografija Večera je skladno složena, rafinirana i odlično izvedena plesna kompozicija. Vredi pomenuti i kvalitetan, zahtevan rad autora Saše Krge, jedini nenagrađeni domaći rad. Na iznenađenje svih, pohvale su dobili i Siniša Bukinac iz Slovenije, kao i Leo Mujić, naš igrač koji već dugo živi u Francuskoj. Bukinac je bio jedan od najvećih favorita, viđen za prvu nagradu, posle čijeg je rada i prisutni Žilber Majer, baletski pedagog Pariske opere, iz sveg glasa vikao „bravo!“. Odluka da Bukinac dobije samo pohvalu bila je jedna od prvih nelogičnosti u daljem proglasu žirija. Nagradu publike dobio je domaći ženski koreografski duet Perović–Tabori, odnosno osvežavajuća, ljupka, ali besplesna minijatura. Ova nagrada se meri dužinom trajanja aplauza, i zato često izaziva sumnju. Nagradu „Aleksandar Izrailovski“ nije dobio niko od domaćih koreografa, već Jihae Ko iz Južne Koreje. Mladoj Ko, da bi razumela ovu nagradu, trebalo je objasniti ko je bio Izrailovski, šta je nama značio i kakve ona ima veze sa svim tim. Treća nagrada (u iznosu od 1000 evra) dodeljena je Kjari Frigo iz Italije. Njen rad je samo jedan u nizu pretencioznih konceptualističkih pokušaja, no svejedno, na preglasno ogorčenje publike prilikom dodele nagrade žiri se nije obazirao. Druga nagrada (2000 evra) dospela je našem koreografu Isidori Stanišić. Art bre naziv je rada kojim je umetnica htela nešto da nam poruči, možda baš nešto o „konceptu“. Delu publike najviše se dopala završnica ovog komada, kada je scena ostala prazna a publika još dugo slušala lepu muziku. Zanimljivo je, na primer, da koreografija umetnice Mafalde Devil iz Portugala, bez muzičke pozadine, upečatljiva i originalna, od žirija nije dobila baš ništa. Ipak, prva i najvrednija nagrada (3000 evra) otišla je u ruke najboljih, koreografskom paru Hribar–Luštek iz Slovenije. Njihov rad 8 godina je jasna, razuđena i duhovita koreografska priča o ljubavi.

Na kraju iscrpljujuće finalne večeri, dok su dobitnici odnosili svoje džinovske čekove s krupno ispisanim iznosima u hiljadama evra, publika je uz negodovanje i komentarima „ovo je skandal“ zatvorila takmičenje jubilarnog 10. festivala koreografskih minijatura.