Srpska nacionalna alijansa trgovaca vlasništvo je 12 domaćih firmi koje poseduju 191 maloprodajni objekat i imaju zajednički upravni odbor i menadžment. Cilj udruživanja je da zadrže i prošire svoje mesto na tržištu
Stvaranje monopola i koncentracija kapitala u pojedinim segmentima domaćeg tržišta naročito su izraženi u trgovini robom široke potrošnje. Osim od domaćih privatnih kompanija koje koriste slabosti srpskog zakonodavstva, vlasnici malih trgovinskih radnji trpe pritisak i od velikih stranih trgovinskih lanaca. Šansu za opstanak na „ukrupnjenom“ tržištu male domaće trgovačke radnje mogu da imaju ako se udruže i formiraju jake asocijacije u koje bi zajednički, pod istim imenom, nastupale prema kupcima i dobavljačima. Jedno takvo udruženje, CBA international, nastalo je još 1992. godine u Mađarskoj, kao nacionalna alijansa udruženih trgovaca. Ova međunarodna organizacija je pre dve godine ušla i na naše tržište i počela da u svoju mrežu uključuje nezavisne domaće trgovce. „CBA je, u stvari, priča o očuvanju domaćeg tržišta i to je način da se spasu nezavisni trgovci i prodavci koji u svim zemljama zapošljavaju ogroman broj radnika“, kaže za „Vreme“ Ljiljana Stanković, direktor marketinga CBA za Srbiju. Ona objašnjava da se kod nas pre dve godine stvorila kritična masa istomišljenika koji su bili svesni opasnosti konkurencije velikih stranih trgovačkih lanaca i ukrupnjavanja tržišta, i koji su zbog toga osnovali nacionalnu CBA alijansu. Srbija je tako postala jedanaesta zemlja članica CBA sistema (pored Mađarske, Poljske, Slovenije, Litvanije, Slovačke, Hrvatske, BiH, Rumunije, Bugarske i Češke).
JEDINSTVENA CENA: CBA u Srbiji je u potpunom vlasništvu 12 domaćih trgovačkih firmi, koje poseduju jednake udele i imaju zajednički upravni odbor i top menadžment. Dvanaest firmi vlasnica CBA franšize u Srbiji ujedno su i 12 regionalnih distributivnih centara ove alijanse. Te firme zajedno poseduju 191 maloprodajni objekat u Srbiji. Osim sopstvenih objekata, svaka od 12 firmi članica ima određeni broj franšizno pridruženih prodavnica (ukupno ih je 1016) koje nose CBA znak. „Franšizno pridruženi objekti sklapaju franšizne ugovore sa našim regionalnim centrima. Oni se zatim snabdevaju preko naših centara po povlašćenim uslovima. S druge strane, osim prihvatanja određenih uputstava u smislu unapređenja menadžmenta, upravljanja prodavnicom i svakodnevnog poslovanja, oni imaju obavezu da sprovode i promotivne akcije koje su centralno koordinisane“, objašnjava Ljiljana Stanković. Ona kaže da pošto CBA ima jedinstvenu nabavku, jedinstvene su i cene koje svi regionalni centri plaćaju za zajednički nabavljenu robu. Cene po kojima članovi prodaju svoju robu nisu unapred propisane, tako da oni tu imaju potpunu slobodu. Jedini izuzetak su promotivne akcije. „Kada sprovodimo promotivne aktivnosti, tada cene na celoj teritoriji moraju da budu jedinstvene, jer štampamo jedan nacionalni akcijski katalog. Već godinu dana izdajemo CBA nacionalni akcijski katalog u kojem se nalaze promotivni artikli čije su definisane cene jedinstveno za celu zemlju“, kaže ona. Promotivne aktivnosti, kao što je štampanje nacionalnog kataloga, oglašavanje ili izrada marketinške strategije, za mnoge firme su pre ulaska u ovaj sistem bile nezamislive. Prednosti koje u poslovanju unutar CBA i drugih trgovačkih saveza uživaju male firme su pre svega poboljšana konkurentska pozicija zahvaljujući nižim cenama nabavke, jer sve članice sistema sada prema dobavljačima nastupaju kao jedna „nabavna snaga“. Stankovićeva podseća: „Svaka od tih firmi bi pojedinačno postigla slabije uslove prilikom nabavke i sklapanja ugovora sa dobavljačima, a mnoge od njih prethodno nisu bile sposobne da samostalno sprovode brojne marketinške aktivnosti.“ Osim toga, svi članovi ulaskom u sistem postaju „brendirani“, pošto nose isti CBA znak. Ovakva prepoznatljivost im kasnije olakšava ekspanziju i otvaranje novih objekata.
KONKURENTNA TRGOVINA: Na nivou nacionalnog sistema, osim marketinških aktivnosti i zajedničkog nastupanja prema dobavljačima, značajna stavka je i obuka trgovaca i razmena know–how unutar alijanse. Na nadnacionalnom nivou (svih 11 zemalja), CBA sklapa ugovore sa najvećim međunarodnim dobavljačima, među kojima su Coka-Cola i Prokter&Gembl. „Jako je važno to što su sve promotivne akcije centralno koordinisane. Dobavljači izlaze u susret i daju niže cene, ali zauzvrat traže partnerstvo, uvid u prodaju, da bi što efikasnije sproveli promotivne i druge aktivnosti na mestu prodaje. Zato se trudimo da otpočnemo dugoročnu saradnju sa firmama od kojih nabavljamo robu, što je, u stvari, naša osnovna strategija – partnerski, dugoročni odnos sa dobavljačima“, ističe Ljiljana Stanković. Ona još kaže da CBA želi da izgradi imidž prihvatljivog i konkurentnog trgovca. „Naš cilj je da zadržimo imidž domaćeg prijateljskog prodavca“, tvrdi Stanković.
Da bi održali zadovoljavajući kvalitet poslovanja sistema, regionalni centri CBA vrlo pažljivo biraju firme koje će primiti pod svoje okrilje. Dok je u prvoj godini poslovanja širenje mreže i ulazak što većeg broja maloprodajnih objekata pod okrilje CBA bio prioritet, danas je u igri selekcija. „Ostvarili smo prošlogodišnji cilj da naša mreža pokriva oko hiljadu franšizno pridruženih prodavnica i oko 200 sopstvenih prodavnica. Sada je jako bitno ‘uigrati’ ovaj tim i biti zadovoljan kvalitetom funkcionisnja sistema“, objašnjava Stanković. Ona kaže da je prošla godina iskorišćena za predstavljanje firme, njenog sistema poslovanja i ubeđivanja ljudi da sve to ima smisla. „Ove godine vidim da smo prihvaćeniji i poštovaniji“, kaže ona i navodi da su mnogi problemi koji su ometali funkcionisanje alijanse, kao što je nelikvidnost pojedinih članica, prevaziđeni.
KONCENTRACIJA: U CBA smatraju da je veoma važno da veći deo domaće trgovine ostane u rukama domaćih firmi, a ne da bude koncentrisan kod nekoliko velikih stranih kuća. Iako je pre samo šest meseci manje od dvadeset odsto domaće trgovine robom široke potrošnje bilo u posedu velikih kompanija, već sada je njihovo učešće iznad trideset odsto. „Kod nas će stanje vrlo brzo biti kao ono u Hrvatskoj, gde sa oko 55 odsto tržišta upravlja nekoliko kompanija, ili kao u Mađarskoj, gde deset najvećih trgovačkih firmi kontroliše oko devedeset odsto tržišta“, dodaje Stanković. Prema njenim rečima, kod nas još ima vremena da se reaguje i da se mali trgovci organizuju i pripreme za sve jaču stranu konkurenciju. U Beogradu, kako kažu u CBA, najpotencijalnijem tržištu u zemlji, trgovina je u poslednje vreme prilično „ukrupnjena“, pa se procenjuje da već sada sa 60 do 70 odsto tržišta upravljaju veliki lanci. „U sledećih nekoliko godina maloprodaja će se koncentrisati oko četiri ili pet trgovaca, koji će zato biti značajni za dobavljače. Dobavljači će onda kucati na tih pet vrata i ulagati u tih pet trgovina, a ostali će im biti nezanimljivi“, dodaje Stanković. Cilj CBA je da bude među tih pet značajnih trgovačkih kuća. „Žao mi je što naši ljudi ne shvataju kakvu bitku ovog trenutka gubimo. Samo zluradi mogu da se ogluše o činjenicu da domaća trgovina gubi prostor i tržište. Da je na vreme sprečen pristup stranih trgovaca nekim delovima domaćeg tržišta, mislim da je to moglo da koristi svima nama“, zaključuje Ljiljana Stanković.
Ljiljana Stanković iznosi podatak da je u Hrvatskoj lanac Konzum na prvom mestu, CBA na drugom, a sledi Nacionalni trgovinski lanac – NTL. Ova poslednja trgovinska kuća je, prema rečima predstavnika CBA, nastala od firmi koje na početku nisu uspele da uđu u sistem CBA, nakon čega su se organizovale u posebnu alijansu koja je ubrzo postala veoma značajan učesnik na Hrvatskom tržištu. „CBA i NTL su prošle godine sklopili ugovor o zajedničkom ugovaranju i zajedničkom tretmanu 40 najvećih proizvođača i dobavljača“, kaže ona i dodaje da je ovo najbolji dokaz da konkurenti mogu da postanu izuzetno dobri saradnici. CBA je i nastao na ovom principu – udruživanjem dojučerašnjih konkurenata.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
