Sponzorisanjem obnove Zindan kapije na Kalemegdanskoj tvrđavi, ugledna svetska konsultantska kuća nastoji da pruži primer drugim kompanijama u Srbiji
U ponedeljak uveče, na kalemegdanskoj tvrđavi, Beogradska kancelarija KPMG International svečano je obeležila deset godina rada u Srbiji. Tvrđava je izabrana za mesto proslave zbog donacije koju ova konsultantska kuća daje za obnovu Zindan kapije. Najavljujući ovaj događaj, generalna direktorka KPMG-a Nina Bulatović je rekla: „Osim što, prenoseći znanja o modernom poslovanju i korporativnom upravljanju, dajemo doprinos radu drugih kompanija u Srbiji, želimo da pomognemo i lokalnoj zajednici.“ Ona je objasnila da je Zindan kapija drugi najvažniji prilaz beogradskoj tvrđavi, koji je izgrađen u XIV veku, a jedina rekonstrukcija je izvršena u XVIII veku, od kada kapija skoro da nije ni popravljana. „Našom donacijom želimo da vratimo sjaj i lep izgled toj kapiji, a želeli bismo i da ova akcija bude primer drugim kompanijama da se pridruže obnovi i zaštiti kulturno-umetničkog nasleđa Beograda“, rekla je Nina Bulatović na konferenciji za novinare.
INVESTICIJA U IMIDŽ: „Naša kompanija dobro zarađuje i sada hoćemo nešto da ‘vratimo’ lokalnoj zajednici“, objasnio je Stiven Spil, izvršni direktor KPMG-a za Centralnu i Istočnu Evropu. Prema njegovim rečima, motiv za ulaganje u obnovu istorijskih objekata nije samo altruistički već i izražavanje želje da se izgradi dobar imidž firme, kako bi privukla najkvalitetnije ljude, koje KPMG smatra svojim najvrednijim kapitalom. Džejms Torni, partner u beogradskoj kancelariji ove svetske konsultantske kuće, govoreći o znanju domaćih ljudi koji rade s njim, rekao je da naša zemlja obiluje kvalitetnim kadrovima te da je poznavanje stranih jezika i IT oblasti u Srbiji veoma dobro. Naglasio je da u tome prednjači Beograd. „Srbija je imala drugačija tranziciona iskustva od mnogih zemalja Istočne Evrope koje su sada u EU-u. Primera radi, na ovim prostorima još od sedamdesetih postoji revizija, što nije bio slučaj u mnogim drugim istočnim zemljama“, objasnio je on. Torni smatra da je kvalitet znanja ovdašnjih kadrova potvrđen i u radu u inostranstvu, pa su tako zaposleni iz lokalnih KPMG kancelarija odlazili i u druge zemlje među kojima su Češka, Velika Britanija i Južna Afrika, gde su ostvarili vrlo zapažene rezultate.
STANJE PRIVREDE: KPMG je deo „velike četvorke“ (Big four) svetskih revizorskih i konsultantskih kuća, uz Deloitte & Touche, PriceWaterhouseCoopers i Ernst & Young. Bruto prihod KPMG-a u prošloj godini iznosio je 15,7 milijardi dolara, a Stiven Spil tvrdi da će biti udvostručen do 2010. Ova kompanija trenutno posluje u oko 150 zemalja i ima oko 104.000 zaposlenih od kojih većina ima visoku stručnu spremu. Najvažnije delatnosti kojima se KPMG bavi jesu revizija, poresko savetovanje, upravljanje rizicima poslovanja i finansijsko savetovanje (procene vrednosti kapitala, analiza dugova prilikom kupovine i privatizacije, forenzičko računovodstvo). Na domaćem tržištu, klijenti KPMG-a su banke (Narodna banka Srbije, Reiffeisen, Volksbanka, Vojvođanska, Meridian i druge) i mnogobrojne kompanije (NIS, Zdravlje Actavis, Lukoil, Henkel Merima, Holcim fabrika cementa, Interbrew Srbija, Karlsberg Srbija, Metro Cash&Carry, Akzent Media, Philip Moris i drugi). KPMG je zastupao i strane kupce u privatizaciji i prodaji mnogih domaćih preduzeća, među kojima je najznačajnija prodaja Delta banke italijanskoj banci Intesa. Zahvaljujući velikoj raznovrsnosti biznisa u kojima se njihovi klijenti nalaze i desetogodišnjem iskustvu poslovanja na ovom tržištu, u KPMG-u smatraju da dobro poznaju domaću privredu. Nina Bulatović zato smatra da se prilike i okolnosti u domaćem poslovnom okruženju menjaju nabolje. „Srpska privreda je na dobrom putu. Ovaj put neće doneti spektakularne promene preko noći, što su neki možda očekivali, ali ovo je put koji je realniji i stabilniji. To je blago, ali stalno kretanje unapred“, kaže ona. Stiven Spil iznosi podatak da su od 1996. do danas, prihodi KPMG-a u Srbiji porasli 22 puta, a broj zaposlenih četiri puta. „U Českoj, koja je približne veličine kao Srbija, imamo oko 400 zaposlenih, a u Srbiji samo devedeset. To je zato što je češka privreda razvijenija i ‘zrelija’. Međutim, smatramo da će ovaj region za desetak godina sustići druge zemlje, pa će broj zaposlenih u Srbiji biti oko 500-600, u više kancelarija koje će se nalaziti u većim gradovima kao što su Niš i Novi Sad“, kaže Spil. Predstavnici KPMG-a su objasnili da su tri trenutno najznačajnije prednosti domaćeg tržišta veliki potencijal rasta, kvalitetni ljudski resursi i „momentum“, odnosno želja da se ide dalje u reformama. Tri najvažnije prepreke daljem razvoju i rastu investicija su nezaokružen pravni sistem, loš rad lokalnih samouprava i trenutna politička situacija. „Zastoji u pregovorima sa EU-om još nisu obeshrabrili strane investitore, ali ukoliko se ovakva situacija produži, to može imati negativan efekat na ulaganja u Srbiju“, objašnjava Nina Bulatović.
Teško je i nabrojati koliko se plafona obrušilo i šta se još sve srušilo u Srbiji samo od pada nadstrešnice do danas… Razlozi su, kažu sagovornici „Vremena“ u sistemu koji nameće politika, u koktelu javašluka, hitnje i korupcije
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
