Kakav je to samo lelek sebra bio: ako nam ugasite radio ode vaskolika naša duhovnost u tandariju! Bolje da ste sva zvona po Srbiji poskidali nego u radi(j)o da nam dirnete! I sve tako, u tom pravcu i tim zapomažnim tonom. Verujem da već po stilu prepoznajete glas crkve, pardon: Glas crkve, FM glasnik šabačko-valjevske eparhije koji se i te kako čuo – i jošte se čuje, da ne bude zabune – i u Beogradu i koekude po Srbiji; ma, ne da se čuje nego ne mogu da čujem druge od njega! Toliko je, naime, neskromno glasan taj Glas (97.3 mHz) da mi, naročito u centru Beograda, svojom teškom zvučnom šapom prekriva i Radio B92 (97.1) i Drugi program Radio Beograda (97.6)… Što, jakako, neretko baca na teška iskušenja moje hrišćanske vrline, na čelu sa trpeljivošću prema Bližnjem koji se našao na Stranputici.
A ko je to zapretio Glasu crkve, pitate se vi, naivni kao estonska sobarica u trećoj smeni, kao da ne znate da ovom zemljom hodaju i haraju onaj Cekić i onaj Vasić koji nije Miloš? Naravno, famozna RRA nije dodelila Glasu crkve ausvajs za BG etar, ako dobro razumem zato što Crkva – ali ni mnoge druge društvene i građanske organizacije, kao ni „budžetske ustanove“ – po Vrlom Novom Zakonu ne može biti osnivač radija. Ili tako nekako. Hm, GC svakako nije među mojim omiljenim stanicama, ali mi je ta argumentacija – ili zakonodavčeva, ili Agencijina – krajnje šuplja: crkvene radio stanice postoje manje-više svugde, i nije mi jasno zašto bi to baš ovde bio problem? Razume se, ako programskim saadržajem ne krše zakone, a bahato odvrnutim predajnikom ne ometaju Bližnjeg Svog da se i on, makar i onako svetovnjački nedostojan i nikakav, oglasi u etru…
Samo, ja uopšte nisam nameran da ovde raspravljam o Glasu crkve. Zanimljivo mi je nešto drugo, čačka me i progoni jedna znakovita disproporcija koja tako mnogo govori o Onome U Čemu Živimo: imamo slučaj jedne radio-stanice za koju se samo nešto negde prozucnulo da bi možda mogla biti ugašena, i o tome su se odjedared svi raspisali. Na drugoj strani, još od 13. jula iz etra je netragom nestao poslednjih godina najzanimljiviji i svakako najdrugačijiji beogradski FM punkt: SKC radio (107.9, Bog da mu dušu prosti), i niko tome nije posvetio ni slovceta. Ima kod Radovana Belog Markovića onaj zen-koan o seljaninu za kojeg se čulo tek kad je umro; e, za Radio SKC se nije čulo ni kad je umro… Bar kad su naši dozlaboga zatvoreni i lenjoduhi mediji u pitanju. Prosto mi dođe da mu bar ja platim čitulju u Politici, možda za četeresnicu? Vredi razmotriti. Ne, stvarno, kako je moguće da se tolika dževa nadigne zbog stanice koju će tek možda neko jednog dana da ugasi, a da unisonom grobnom tišinom bude propraćeno sasvim konkretno nametnuto (samo)gašenje jednog retko intrigantnog prestoničkog medijskog eksperimenta? Tjah, i nije baš tako teško iščačkati ili dokonati razlog: u današnjoj je Srbiji sve što ima bilo kakve veze s crkvom (a naročito s The Crkvom) po definiciji deo „mejnstrima“ i nešto što se ima-ticati-svih-nas (baš kao što smo svi, hteli-ne hteli, donatori crkve Svetog Save, ma šta inače mislili o tom estetski prestrašnom objektu), dok je sve što spada u, hajd’mo reći, savremenu urbanu supkulturu/kontrakulturu i u najširem smislu reči „alternativnu“ umetničku produkciju – a Radio SKC bio je, ako ništa drugo, jedini 24 sata dnevno raspoloživi glasnik te scene, tj. tog pluraliteta svakovrsnih Drugosti – na totalnoj margini, sada već strašnijoj i totalnijoj od one u vreme najljućeg socijalizma. Koji je, ako ništa drugo, ipak izrodio barem taj SKC kao instituciju, dok ovaj današnji Sistem Bez Sistema gradi samo crkve (mahom poražavajuće ružne, čast izuzecima) i drumske mehane, drugo ga ič ne zanima, to navodno zadovoljava sve „duhovne potrebe“ postapokaliptičnog srpskog Novog Čoveka. Barem između dve Guče.
Nemušto objašnjenje veli da je SKC Radio (samo)ukinut jerbo nije mogao dobiti licencu, a nije je mogao dobiti jer Zakon kaže da „budžetske ustanove“ (za SKC je zadužen Univerzitet, a za ovaj Ministarstvo prosvete; teško mi je da zamislim Ministra Vuxu kako se sekira zbog sudbine tamo nekog SKC Radija koji, uostalom, nikada nije pokazao interesovanje za njegovo stvaralaštvo…) ne mogu biti osnivači radija. E sad, ako ti kažeš da je to notorna glupost, onda će te verovatno proglasiti „nostalgičarem komunizma“: ovo je, bre, epoha Svetog Privatnog Vlasništva, i u etru ima da opstane samo ono što je privatno & komercijalno, a kome se to ne dopada eno mu Severne Koreje! Tu priču valja odbaciti odmah u startu. Ne znam kako je to „vlasnički“ regulisano, ali znam da cela američka alter-scena postoji zahvaljujući mreži bezbrojnih koledž-radio stanica. a nisam baš siguran da Amerikom vladaju boljševici. Ili, evo bližeg primera: u Ljubljani, pod okriljem Univerze, dan-danas normalno emituje kultni Radio Študent (najbolji radio istočno od Pariza ikada!), pa to nije smetalo Sloveniji da uđe u Evropsku uniju, kojom takođe ne vladaju Brežnjav i Gustav Husak.
Okej, ali šta se sve to nas tiče – reći će neki od vas – kad mi nismo slušali ni Glas crkve, a kamoli taj tvoj SKC? Radi se o tome da se sada, na naše oči, kreira i natura predominantni, jedino-poželjni kulturni obrazac, i sada je poslednji trenutak da bušimo rupe u novonastajućem Sistemu, čiji cement samo što se nije stvrdnuo: taj Sistem nam je namenio medijsku scenu sastavljenu po najgorem, recimo italijanskom uzoru, u kojem će samo organizovana stupidnost, srednjaštvo svih pojavnih oblika, hiperkomercijalnost i idiotski navalentna zabavnost opstati u etru, dočim sve, ama baš sve drugo – od popova pa do pankera! – ima da ćuti dok idu Svete Reklame. A one idu non-stop. Ako sada nešto ne učinimo, uskoro ćemo se i mi, sasvim iskreno, zapanjeno zapitati: otkud sunce usred bijela dana?!
