Nusproizvodi režima

Živim u Južnoj Africi, nešto dalje od svih zbivanja oko neke Seke i neke Stoje.

Zapravo, veoma blizu svih dešavanja, ako uzmemo da moj dan uz jutarnju kafu na poslu počinje na internetu posle pročitanih 20 dnevnih i nedeljnih novina, ovlaš, naravno, nekada čitam samo naslove. Ne čitam ovo o Mladiću. Gospodine Žarkoviću, razumem da vas sve stvari oko Seka i Stoja iritiraju isto kao i mene. Kada sam pročitala vaš uvod u „Vremenu“, moja prva misao je bila – da, ovaj čovek piše ono što ja mislim. Moja druga misao je bila da je ovo još jedna reklama za sve Seke i Stoje koje postoje i da će polusvet kojem pripadaju biti srećan da ste se i vi osvrnuli da vidite šta oni rade, makar samo zato što ste iziritirani. Pravite se da ih ne vidite i da ih ne čujete.

Molim vas da to učinite, ako ništa a ono zbog toga što u ono teško vreme ponekada nisam kupila sendvič da bih skupila novac za „Vreme“. Molim vas da moj komentar objavite kao priznanje sopstvene greške da u vašim novinama nema mesta za nusproizvode Miloševićevog režima.