Centralna ceremonija obeležavanja pet godina od napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon održana je na mestu gde su nekada bile kule bliznakinje, znak prepoznavanja ovog grada, na mestu koje se danas zove „ground zero“ ili nulta tačka. Minutom ćutanja počela je ceremonija, rođaci žrtava položili su cveće i vence, a zatim su pročitana imena 2749 poginulih u STC-u, što je nakratko prekinuto u 9:03 časa po lokalnom vremenu, kada je pet godina ranije udario drugi oteti avion, u 9:59 i 10:29 sati, kada su se obe kule srušile. Ceremonije su održane i u Vašingtonu u Pentagonu i u Pensilvaniji u Šenksvilu, gde su pali treći i četvrti oteti avion.
U Njujorku je govorio Rudi Đulijani, tadašnji gradonačelnik Njujorka: „Pet godina je prošlo od napada koji je promenio naš svet. Vratili smo se ovde da ne zaboravimo hrabrost onih koje smo ovde izgubili, svih nevinih ljudi koji su tog dana otišli na posao i onih hrabrih duša koje su otišle da pokušaju da ih spasu…“, rekao je Đulijani na komemoraciji. Prvi čovek Amerike predsednik Džordž Buš poručio je vođi Al kaide da će ga SAD naći, a od svog naroda zatražio podršku za rat u Iraku i apelovao na jedinstvo u borbi protiv terorizma. Buš smatra da „bezbednost SAD zavisi od ishoda borbi na ulicama Bagdada“, rekavši da je pogrešno misliti da će teroristi ostaviti na miru SAD ukoliko se američke snage povuku iz Iraka.
SVE BEZBEDNIJI: Atmosfera koja je prethodila petogodišnjici napada bila je nabijena uveravanjima političara kako je sada sve bolje, odnosno kako su Amerikanci danas bezbedniji. Takva je ocena državne sekretarke SAD Kondolize Rajs i generalnog direktora CIA Majkla Hejdena, koji je rekao da je za „pet godina, od 11. septembra 2001, više od 5000 terorista zarobljeno ili ubijeno, da su zvaničnici Al kaide desetkovani, a njihovi naslednici se kriju ili su u bekstvu“. Ona je u intervjuu za TV Foks odbacila izveštaj stručnjaka za Bliski istok u kojem se navodi da pre napada na STC i Pentagon nije bilo zvaničnih veza između Al kaide i Sadama Huseina, koji je bio veoma podozriv prema ovoj terorističkoj organizaciji zbog mogućeg jačanja njenog uticaja u Iraku nauštrb njegove moći, te da je Bušova administracija uveliko preterivala. No, sekretarka Kondoliza Rajs kaže da to nije tačno i da CIA nije nijednom rekla da postoji jaka veza između Iraka i Al kaide, ali da SAD neće dozvoliti da se pretnje uvećavaju.
DŽIHAD, OBAVEZA: Na drugoj strani sveta, Al kaida je obeležila ovaj, za nju srećan događaj, posredstvom televizije Al Džezira koja je emitovala video-snimak sa šefovima Al kaide koji pripremaju napad; 11. septembra pušten je snimak u kojem je Ajman al Zavahri, drugi čovek Al kaide, pozvao muslimane širom sveta da pojačaju napade: „Vaše vođe kriju od vas prave razmere nesreće. Dani su bremeniti i rađaju nove događaje, uz dopuštenje i vođstvo Alaha.“ Na snimku emitovanom četiri dana pre godišnjice vidi se Osama bin Laden u nekom kampu (na TV-u kažu – u Avganistanu) sa Ramzijem Bainakšibom (uhapšen 2002. u Pakistanu, zatvoren u SAD) i Mohamedom Atefom (poginuo u Avganistanu od američkih bombi).
Katarska televizija prikazala je i snimak dvojice kamikaza, Saudijca Hamze el Ramdija i Uela el Šemarija, koji se osvrću na situaciju u kojoj se nalaze njihova braća u Bosni, na Kosovu. „Ako džihad nije obaveza muslimana, kada će biti ako se cilj našeg proroka skrnavi i danju i noću? Kada će biti ako muslimani sada gore u Čečeniji? Kada će biti ako se sada fudbal igra glavama naše braće u Indoneziji? Kada će biti ako Bosna i dalje plače nad prosutim ostacima muslimana? Kada će biti ako Kosovo sada plače za pomoć? Kada će biti ako naša braća u Avganistanu umiru od gladi i hladnoće zbog američkog embarga…?“, kaže fanatik na snimku. Mladi kamikaza ili nije upoznat sa činjenicom da „braća sa Kosova“ više ne plaču otkako im stiže moralna i politička pomoć sa svih strana (od Al kaidinih smrtnih neprijatelja najviše), ili je snimak bajat.
Pet godina posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, svetska javnost postavlja pitanje da li je tim događajem započela nova epoha u istoriji čovečanstva, odnosno da li je svet postao bolje ili gore mesto. „…Ono što se promenilo posle 11. septembra jeste to što je postalo sasvim normalno da se nešto preduzima zato što mislimo da bi nešto moglo da bude problem, a ne zato što jeste problem. Tako je, na primer, predsednik Buš krenuo na Sadama Huseina zato što je većina Amerikanaca mislila da postoji mogućnost da on ima oružje za masovno uništenje. Nijedan stvaran dokaz nije postojao, ali sama činjenica da bi to moglo da bude problem dovoljna je da se započne rat…“, piše Frenk Fjuredi, profesor sociologije na Univerzitetu Kent i autor „Politike straha“.
U kontroverznoj televizijskoj mini seriji Path to 9/11, prikazanoj na kanalu ABC, bivši predsednik SAD Bil Klinton preuzeo je deo odgovornosti za tragediju rekavši da je svestan da on i njegova administracija nisu dovoljno učinili kako bi sprečili terorističke napade u Njujorku i Vašingtonu. Nakon emitovanja, iz Klintonove kancelarije stiglo je saopštenje u kojem se navodi da je bivši predsednik pogrešno interpretiran, kao i da je potpuno pogrešna pretpostavka da je on bio suviše „mekan“ prema Bin Ladenu i da se ustezao da ga ubije. Ali, filmski stvaraoci su se obezbedili od tužbi uvređenih političara tako što su u emitovanju tri puta naglasili da serija „nije dokumentarna“. Mini seriju tj. dramu iz dva dela sa Harvijem Kajtelom u glavnoj ulozi prikazala je i britanska televizija BBC 2. Nesrećna okolnost po seriju bila je ta da se prve večeri emitovanja na drugom kanalu prikazivao američki fudbal – 20,7 miliona gledalaca gledalo je fudbal, dok je 1,3 miliona pratilo seriju. Bivši predsednik Klinton takođe je „izabrao fudbal, kao i većina Amerikanaca“, izjavio je njegov portparol.