Iznenađeni i uvređeni: Postoji li prijateljstvo u susedskoj politici?
Šta je netačno u tvrdnji Mila Đukanovića da je Kosovo sused Crne Gore? Ništa, naravno. Ali ne bih rekao da se premijer Crne Gore bavio geografijom. Svi znamo da će onaj ko krene preko Čakora stići do Peći istim putem kojim je, verovatno, Agim Čeku, predsednik privremene vlade Kosova, stigao do Cetinja.
Bila je to politička poruka i kao takva je i shvaćena. Sada svi preteruju. Portparol DSS-a Andreja Mladenović ocenio je, ni manje ni više, da je odlazeći premijer Crne Gore, s posebnim naglaskom na odlazeći, pogazio međunarodno pravo i povelju UN-a time što je primio Čekua. „Za DSS je to principijelno, a ne pitanje simpatija ili nesimpatija prema bilo kome, rekao je Mladenović. Funkcioner Demokratske partije socijalista, vladajuće partije u Crnoj Gori, Dragan Kujović, ocenio je da je Čekuova poseta „sasvim politički korektna“ i da su reakcije iz Srbije na tu posetu „iznenađujuće“.
Pominjao se u tim žučnim reakcijama i Juda (Sanda Rašković-Ivić), ruke krvave do ramena (Andrija Mandić, predsednik Srpske narodne stranke u Crnoj Gori), ozbiljne posledice u odnosima Srbije i Crne Gore (Vojislav Koštunica), šiljili su pera komentatori i ilustratori, ali mi se čini da su izjave Mladenovića i Kujovića nekako najplastičnije zato što su najlicemernije.
Ako već Mladenović tvrdi da je to principijelno pitanje, onda ga je DSS mogao postaviti i kada je Džordž Buš primio Čekua, a ne da čeka da ga primi Đukanović. Nije zabeleženo da je Koštunica zapretio Amerikancima pogoršanjem odnosa, kao što time nismo pretili ni drugima koji s Čekuom imaju ili će ovih dana imati posla. Biće, ipak, da je reč o nesimpatiji.
Još je providnija Kujovićeva priča o tome da su se u Podgorici – iznenadili. Možda oni jesu novajlije u upražnjavanju samostalne spoljne politike, ali nisu baš toliko naivni da nisu znali da će prijem na visokom nivou biti trn u oku drugom susedu.
Ako je pogonsko gorivo srpskog gneva u ovoj priči lako prepoznati kao povređenost zbog bratske neuviđavnosti kojom se potvrđuje ona narodna „ko će kome ako ne svoj svome“, i to baš u ovom trenutku, onda nam ostaje da se zapitamo o motivima Mila Đukanovića da lično primi Čekua i da tom susretu protokolarno doda sve državne insignije, zastave i grbovlje, perjanike i konferenciju za štampu.
Odlazeći razlozi oca nacije: Ko je rekao da orlovi rano lete?
Banalni razlog nije teško otkriti i lako je reći da Crna Gora ima prešnu potrebu da odigrava po taktu one muzike za koju veruje da je svetski dominantna moda i da im je dosta istorijske uloge one epske slamke među vihorima i vickaste matematike da je njih i Rusa trista miliona. Rekao bih, međutim, da tu postoje barem još dva specifična interesa.
Jedan nam, možda ne baš slučajno dva dana posle susreta na „visokom nivou“, otkriva Vesna Medenica, crnogorski državni tužilac, otvarajući dosije o povezanosti terorista s Kosova sa istima iz Crne Gore, na području Tuza, koji su, za neupućene u geografiju, gotovo predgrađe Podgorice, susedi takoreći.
Reč je o tome da je Oslobodilačka vojska Kosova, u kojoj je Čeku gradio političku karijeru, u „sadejstvu sa članovima ekstremne organizacije Pokret za ostvarivanje prava Albanaca u Crnoj Gori“ planirala terorističke akcije. Njih 17 je uhapšeno u septembru u policijskoj akciji kodnog imena „Orlov let“. Vesna Medenica precizira, posle skidanja oznake tajnosti s postupka, da se radi o jednom delu bivših boraca Oslobodilačke vojske Kosova. Otuda možda podgorička diplomatska matematika počiva i na jednačini koja je rešiva kada se smanji broj nepoznatih pa im izgleda privlačnim da radikalne albanske aspiracije suzbija dobrosusedskim odnosima s bivšim komandantom OVK koji verovatno poznaje bivše borce.
Politika koja nije pragmatična slabog je učinka i vrlo je verovatno da je Đukanovićeva procena počivala na tome da mu je isplativiji srpski gnev od susedskog terorizma, jer za Srbe se zna da hoće da galame, a ovi drugi su optuženi da hoće i da pucaju. Drugi specifični razlog je isti kao i jedini srpski – nesimpatija.
Odlazeći premijer, verovatno uživljen u ulogu oca nacije, ima neizdržljiv svrab da na čisto psihološkom planu poništi dobar deo svoje dugovečne političke karijere iz vremena kada su orlovi zajedno leteli.
Jedan autentični zagovornik srpsko-crnogorske unije pričao je ovih dana vic u kome jedno dete pita drugo – gde ti radi tata. U vodovodu, odgovara mali. Zar se ne kaže u vodovodu i kanalizaciji? Nekad se govorilo i Srbija i Crna Gora!
Insajder: Koncept mitrovdanskog pisma Srđana Đurića „dragom Martiju“
„Dragi Marti,
ima toliko glavnih urednika koje bih smenio, ali meni je nekako zapalo tebe da smenjujem, s tobom da se dopisujem, tebe da osporavam, tebe koga nikad nisam sreo i o kome nemam drugih predstava osim onih koje su mi došapnuli oni koji su te sretali, za razliku od glavnih urednika koje srećem i znam dobro kakvi su, znam šta misle o statusu Kosova, gotovo isto što i ti, ali njih, odnekud, štiti ta libertestka ideja i ujdurma o slobodi štampe, ili, pak, pretvorno ćute i, još gore, prave se da će Kosovo biti naše, dočim tebe ne štiti ama baš niko, pa ti pišem svako malo… Nisam oduševljen stilom tih pisama, dodao bih ja i malo ličnog tona toj prepisci, ali mi imponuje što ih tvoji ozbiljno shvataju pa mi svaki put odgovore. Tako se naša prepiska umnožava. Čujem da će rešenje statusa Kosova ipak biti odloženo, a u trenutku kada ti pišem dobri su izgledi da će i izbori u Srbiji biti odloženi, pa može da se dogodi, a meni bi to imponovalo, da se nakupi dobra zbirka epistola. Razmišljao sam i o naslovu. Dopalo mi se „Opasne veze“. Posle su mi rekli da to već postoji, pa ću valjda smisliti i novi naslov. Jedino mi smeta što si nekako previše „finac“ pa se ne laćaš pera sam, nego mi odgovaraju sve neki portparoli, mada dobro znam da ti, Marti, stojiš iza njih, kao što iza mojih pisama stoje drugi koji se ne potpisuju. Dok mi diktiraju, sećam se mojih početaka u Vladi. Da su mi tada došapnuli da ću se s tobom dopisivati, još manje bih razmišljao da se prihvatim posla. To je kruna jedne pi-ar karijere. Dragi Marti, ti si svetski čovek i znaš šta je pi-ar. Savršen je onaj koji meni donosi neku korist a tebi ne škodi. Trudiću se da moja prepiska ostane u tom duhu, tim pre što i ovi koji meni diktiraju uvažavaju značaj te vrste komunikacije. Moraš i nas da razumeš. Tebi je mandat produžen, a naš je, kako da kažem, još neizvestan…“
Iz koncepta pisma Srđana Đurića, šefa kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, pisanim ujutro, na Mitrovdan 2006.
