Meridijani

Bukurešt: Duga plovidba

Da li će aktuelni rumunski predsednik Trajan Basesku ostati na vlasti ili ne, odlučiće glasači ove zemlje na referendumu zakazanom za 19. maj. Biračima će biti postavljano pitanje: „Da li se slažete da rumunski predsednik bude smenjen sa svoje funkcije?“ Prethodna nedelja bila je krcata značajnim političkim događajima u Rumuniji: 181 poslanik skupštine i jedan senator zatražili su opoziv predsednika Baseskua zbog kršenja Ustava, dok su predstavnici opozicije zatražili obelodanjivanje informacija o saradnji predsednika sa bivšom tajnom službom Rumunije, zloglasnim Sekuritateom. Ustavni sud je poslao poslanicima parlamenta obrazloženje za odbijanje predloga o opozivu Baseskua, ali je većina u parlamentu ipak odlučila da ga opozove. Predsednik Basesku je naglasio da, prema odluci Ustavnog suda, „nije kriv“, rekavši da je za sve što je činio, po Ustavu imao pravo. Odluku suda nazvao je „sertifikatom o dobrom ponašanju“. Tada je rekao, pa posle porekao, da će podneti ostavku ukoliko mu poslanici parlamenta izglasaju nepoverenje, uprkos odluci Ustavnog suda, i da će se obratiti biračima. To je i uradio – tokom vikenda nekadašnji mornarički kapetan Trajan Basesku obratio se svojim simpatizerima na mitingu u Bukureštu. „Došlo je vreme za pravdu u Rumuniji“, rekao je tada. „Ja sam kapetan duge plovidbe, a ovo predsedničko putovanje biće dugo.“ Basesku je mornarički posao obavaljao do 1988. godine kada je postao šef agencije Rumunske mornarice u Antverpenu. Kada je priupitan da li je u tom periodu sarađivao sa tajnom službom, odgovorio je kratko: „Činio sam ono što je trebalo da činim.“ Kasnije je rekao da nije sarađivao sa službom, već da je imao samo „profesionalne kontake“, uz tvrdnju da je učinio ono što niko do sada nije – otkrio 1,2 miliona tajnih dosijea. Ukoliko glasači odluče da je vreme da Basesku napusti fotelju, biće održani prevremeni parlamentarni izbori.

London: Ruska špijunska trojka

Skotland jard je objavio da će u toku naredne tri nedelje izdati nalog za hapšenje trojice ruskih državljana osumnjičenih za ubistvo trovanjem bivšeg saveznog oficira za bezbednost (u prevodu: špijuna) Aleksandra Litvinjenka, piše britanski list „Mejl on sandej“, pozivajući se na neimenovane izvore bliske Litvinjenkovoj udovici. Osumnjičeni ruski državljani koje će, kako tvrdi udovica, privesti Skotland jard su: Andrej Lugovoj, Dmitri Kovtun i Vjačeslav Sokolenko. U tekstu se navodi da su detektivi i istražitelji čuvenog Jarda obradili dovoljno dokaza protiv ove trojice kako bi optužnica mogla biti podignuta. Londonska policija odbila je da komentariše novinski tekst i da dâ ikakve podatke o istrazi, ali navodni „izvor“ britanskog lista tvrdi da će policija u roku od tri nedelje uhapsiti osumnjičene. Iz tužilaštva takođe ne žele da komentarišu novinski napis i kažu da nisu preduzimane nikakve konkretne mere i akcije u slučaju „Litvinjenko“. Takođe, Konstantin Nikonov, predstavnik ruske tajne službe, izjavio je da ruski pravosudni organi ništa ne znaju o navodnom hapšenu Logovoja, Kovtuna i Sokolenka i njihovom privođenju u Skotland jard. Izgleda da je čitaocima novina „Mejl on sandej“ udovica Litvinjenko otkrila dobro čuvanu policijsku tajnu, kao poslasticu uz nedeljni ručak. Ukoliko se ispostavi da je udovica pogrešila, čitaoci se neće mnogo naljutiti na nju.

Južni Vels: Komšinica iz pakla

Vest o zatvaranju 81-godišnje Doroti Evans zbog dugogodišnjeg uznemiravanja i maltretiranja komšiluka, odnosno porodice Kaza, izazvala je dosta pažnje u Velikoj Britanji. Počelo je tako što je penzionerka Doroti, zgurena bakica sa štapom, šeširićem na vrhu sedokose glave i namćorastim izrazom lica, vređala svoju komšinicu Anđelu (nazivajući je prostitutkom) i njenu 13-godišnju ćerku Gabijelu (koju je prozvala vešticom). Odmah po useljavanju u novu kuću, i otac porodice Roberto Kaza imao je neprijatne susrete sa bakicom iz komšiluka: često je zamahivala prema njenu štampom i govorila mu da se vrati odakle je došao, u Italiju. Uskoro se njihov život pretvorio u pakao, jer ih Doroti Evans ni časka nije ostavljala na miru; prestali su da izlaze u dvorište jer ih je dočekivala sa tiradama najstrašnijih uvreda, a dešavali su se i neverovatni incidenti. To je trajalo deset godina. Najzad, obratili su se za pomoć i ispostavilo se da Doroti već ima dosije, odnosno da je osuđivana zbog uznemiravanja komšiluka, od 1999. do 2005. Sudija Roderik Dinajer kaže da je zatvaranje žene koja ima 81 godinu neuobičajena mera, ali da nema izbora – Doroti Evans, koju je opisao kao „pravu komšinicu iz pakla“, osuđena je na kaznu zatvora od šest meseci. „Dobila je šest meseci zatvora, ali mi ne znamo koliko dugo će morati da služi kaznu“, kaže Anđela Kaza. „Ipak, najmanje tri meseca bićemo mirni bez nje. Posle toga, kad se vrati, neka nam je Bog u pomoći!“

Abudža: Umaru novi predsednik

Predsednički izbori održani 21. aprila u Nigeriji, prema oceni posmatrača, teško da se mogu nazvati demokratskim zbog mnogobrojnih neregularnosti: višestrukog glasanja, nepotpunih biračkih spiskova i zastrašivanja. Kako bilo, izborna komisija Nigerije proglasila je kandidata vladajuće stranke Umarua Džaradua predsednikom ove zemlje, čiji će mandat zvanično početi 29. maja ove godine. On će zameniti dosadašnjeg šefa države Oluseguna Obasandžua, koji je na funkciji predsednika države od 1999. godine. Posmatrači izbora kažu da je bilo toliko neregularnosti da se predsednički izbori mogu nazvati „maskaradom“ koju je organizovala vlada. Takođe, lokalni izbori održani 14. aprila „ne mogu se smatrati kredibilnim i daleko su od međunarodnih kriterijuma“, kako ocenjuje Maks van den Berg, šef misije EU-a. Glavni opozicioni kandidat, general Mahamadu Buhari, rekao je da neće prihvatiti rezultate izbora i da će tražiti da odlazeći predsednik Obasandžu bude opozvan. Izbore u Nigeriji obeležilo je nasilje – tokom predsedničkog glasanja poginulo je 16 osoba, dok ih je pre nedelju dana na lokalnim izborima ubijeno 50.