Meridijani

Karakas: NE Čavezu

Građani Venecuele odbacili su na referendumu predlog za neograničeni reizbor predsednika i ubrzanje socijalističkih reformi, sa 50,7 odsto glasova protiv. Glasanje je održano u nedelju, a rezultati su objavljeni kasno uveče istog dana. Bio je to prvi Čavezov poraz otkako je 1999. postao predsednik Venecuele. Čavez je časno priznao poraz i izjavio da će poštovati volju naroda. „Izgubili smo, za sada“, izjavio je kratko. Kao razloge za nenadani poraz naveo je sumnje, strahove i nedostatak vremena i kapaciteta. Posle glasanja ispalo je da se narod Venecuele ipak plaši da u ruke jednog čoveka stavi jako velika ovlašćenja. Čavez je nameravao da glasanjem dobije i pravo na upravljanje Centralnom bankom i prihodima od prodaje nafte, glavnog izvoznog proizvoda Venecuele. O njegove zahteve oglušili su se najsiromašniji slojevi staovništva, koji su ga oduvek najviše i podržavali. Iako je u predlogu socijalističkih reformi bio i veliki socijalni paket namenjen upravo njima, koji je uključivao penzije za ulične prodavce i skraćeno radno vreme na šest sati, oni nisu izašli na glasanje. Odziv birača nije bio naročito velik, oko 60 procenata. Porazu je možda kumovala i odluka da se na glasanje ne pozovu kontrolori iz EU-a i SAD-a, što je izazvalo sumnje u regularnost glasanja. Uoči referenduma održavani su masovni protesti simpatizera vlasti, a i neki od Čavezovih najbližih saradnika počeli su da mu okreću leđa. On je nazvao one koji bi glasali protiv „saradnicima Džordža Buša“. Odmah nakon objavljivanja rezultata u zapadnim medijima počele su da se pojavljuju i licitacije o tome koliko još dugo Čavez može ostati na vlasti. Mandat mu ističe 2013, dok se njegove pristalice nalaze na svim važnijim funkcijama u zemlji, tako da on ipak drži sve konce u rukama. Rezultati referenduma odjeknuli su u čitavoj Latinskoj Americi. Ocenjuje se da je Čavez potcenio svoje sugrađane, koje je već iziritirao zatvaranjem opozicione televizije i svađama sa dobrim delom sveta. Ipak, on sam je najavio da neće odustati od namere da sprovede do kraja socijalističku revoluciju. Možda Venecuelu uskoro ponovo očekuje sličan referendum.

London: Oslobođenje

Gilijan Gibons, britanska učiteljica koja je osuđena u Sudanu na 15 dana zatvora jer je školskoj igrački-medvediću dala ime Muhamed, vratila se u utorak u Britaniju. Ona je 25. novembra uhapšena zbog vređenja islama i proroka Muhameda, a četiri dana kasnije osuđena na zatvorsku kaznu i deportaciju. Slučaj je odmah privukao veliku medijsku pažnju, intervenisala je i britanska vlada. Ipak, za oslobođenje britanske učiteljice najzaslužniji su bili britanski plemići muslimani, baronesa Varsi i lord Muhamed, koji su posredovali kod sudanskih vlasti i uspeli da izdejstvuju pomilovanje predsednika Al Bašira. U njihovom društvu se i vratila u London. Uprkos nemilom događaju, Gilijan Gibons izjavljuje kako se divno provela u Sudanu i da bi svakom preporučila da ode tamo. Ni u zatvoru nije imala loš tretman, već su svi bili ljubazni prema njoj. „Bila sam vrlo uznemirena mišlju da sam nekoga povredila, vrlo, vrlo uznemirena. Ja sam samo učiteljica srednjih godina. U Sudan sam otišla zbog male avanture, a dobila mnogo veću nego što sam se nadala. Nisam mogla ni da zamislim da se to može dogoditi“, izjavila je po sletanju na aerodrom Hitrou.

Johanesburg: Štrajk

Južnoafrički rudari održali su u ponedeljak štrajk zbog loših bezbednosnih uslova u kojima rade. Glavni protest održan je u Johanesburgu, gde se, prema očekivanjima, okupilo oko 40.000 ljudi. Štrajk je sazvao Južnoafrički sindikat rudara, tako da je oko 60 rudarskih kompanija obustavilo rad. Sindikat namerava da izvrši pritisak na kompanije da više ulažu u bezbednosne uslove na radu, kao i na državne vlasti da krivično gone nesavesne poslodavce. Njegovi predstavnici izjavljuju da je cena zlata najviša u istoriji, a jedino na šta vlasnici rudnika misle jeste profit. Štrajkači su nosili transparente, poput „Sigurnost u rudniku je ljudsko pravo“ i „Krvavi profit je luksuz šefova“. Južnoafrička Republika važi za najvećeg proizvođača zlata i platine na kontinentu. Plemeniti metali se vade na veoma velikim dubinama, tako da njeni rudnici spadaju u najopasnije na svetu. U oktobru je grupa od oko 3000 rudara bila zarobljena duže od 40 sati kilometar i po ispod zemlje. Od početka godine poginulo je više od 200 rudara, dok je prošle stradalo njih 199.

Havana: Poslanik

Kubanski lider Fidel Kastro (81), koji se već duže vremena oporavlja od teške bolesti i nekoliko operacija, mogao bi uskoro da se ponovo aktivno vrati u politički život zemlje. On je u ponedeljak kandidovan za poslanika u kubanskom parlamentu. Izbori bi trebalo da se održe 20. januara naredne godine. Prema kubanskom zakonu, on mora biti poslanik da bi mogao da obavlja dužnost predsednika Državnog saveta. Fidel Kastro se pre 16 meseci privremeno povukao sa vlasti i preneo ovlašćenja na svog brata Raula. Od tada se nije pojavljivao u javnosti, ali je za vreme oporavka bio nekoliko puta na televiziji i u novinama. Nominacija za poslanika ponovo otvara put njegovog povratka na vlast, jer bi novoformirana skupština trebalo da izabere članove Državnog saveta, na čijem se čelu Kastro nalazio od početka šezdesetihih godina.