U ovoj rubrici smo s početka godine obično davali prognoze o tome šta će se na srpskom internetu događati u narednih dvanaest meseci. Svaka godina je zanimljiva na svoj način, tako i ova 2008, a ako bi na nešto trebalo posebno obratiti pažnju, onda je to trgovina na internetu i portali za druženje.
Srbija je jedna od poslednjih evropskih zemalja u kojima elektronska trgovina praktično i ne postoji. Zapravo, tek je u 2007. bilo moguće na internetu naručiti i platiti robu ili uslugu u lokalu i u dinarima, što je ogromno zakašnjenje. O internet marketingu već godinama se priča kao o „sledećoj velikoj stvari“, samo što sve uglavnom ostaje na priči. Ova godina bi, možda, nešto mogla da promeni, manje zbog inicijativa koje imaju lokalni preduzetnici (mada i među njima ima svetlih primera), a više zbog ambicija nekih regionalnih internet biznismena koji bi svoje poslovanje da prošire na Srbiju, vrlo interesantno i ne tako malo tržište. Naročito, ako dolazite iz, recimo, Slovenije, koja je (u internet smislu) veličine Beograda.
Dakle, može se očekivati nešto oštrija borba i za internet oglase, jer se oglašavanje na internetu polako pojavljuje kao obavezna stavka u budžetima reklamnih kampanja. Mnogo veći problem predstavlja nedostatak relevantnih sajtova na koje bi se takve reklame postavljale.
Tako dolazimo do sledeće bitne stvari, a to su sajtovi za druženje. Najozbiljniji projekat te vrste u Srbiji za sada je sajt koji sponzoriše Koka-kola (www.coca-cola.co.yu), mada u najavi ima nekoliko interesantnih projekata. Pravo pitanje za sve njih je mogu li zaista da konkurišu sajtovima poput Majspejsa ili Fejsbuka, na kojima se još uvek nalazi daleko više korisnika iz Srbije (gde god da žive). Dakle, pitanje za ovu godinu je da li će se pojaviti lokalni sajt „za socijalizaciju“ koji će privući korisnike svih uzrasta i koji bi se koristio i u političkim kampanjama (da pomenemo nešto što je trenutno aktuelno).
Sajtovi za druženje, posebno Fejsbuk, u poslednje vreme tema su ozbiljnih rasprava. Sve više je onih koji dovode u pitanje njihov smisao, čak se smatra da oni služe da nam stvore utisak da od života dobijamo više nego što je to moguće i da nam omogućuju da se na više mesta nađemo u isto vreme. Makar to bila virtuelna mesta. Zašto bih se sa svojim prijateljima družio na internetu, ako mogu da se družim uživo, vajka se komentator „Gardijana“, ludistički zaključujući da će umesto da prati šta mu ko od drugara radi na Fejsbuku, ubuduće to vreme koristiti za čitanje knjiga. Naveliko se govori i o kapitalu koji stoji iza ovih sajtova, ali i o vrlo diskutabilnom načinu čuvanja privatnih podataka korisnika i igranju na ivici zloupotrebe kada je reč o oglašavanju. Rečju, svi su se uslovi stekli da takvi sajtovi eksplodiraju i u Srbiji.
