Otišao sam na zimovanje, na skijanje, prvi put – sa familijom. Totalni početnici – puna kola kofera (nepotrebnih stvari i preobuke), hrana za mesec dana ukoliko nas mećava odseče od sveta, kumova majka nam spakovala sarme, podvarak i ispekla pile da se ne mučimo oko kuvanja. Vino, pivo, rakija za šumadijski čaj i sokovi za decu, plus negazirana flaširana voda – ko zna kakav im je vodovod pa da ne pokupimo stomačni virus.
Kupio sam lance, naučio da ih sam stavim i skidam, tako da nisam koristio usluge domaćina u Brzeći i Brusu što u avliji imaju natpis – NAMESTAM LANCI, a s druge strane (umesto – Srećan put) – SKIDAM LANCI (ko Bogoljub) – logično.
Pri iznajmljivanju vikendice posebno su mi naglasili da ću imati televizor i čudo tehnike – Total TV. To je ona kutija što je daju zaljubljenima i uplakanima u emisiji „Sve za ljubav“, a u mojoj glavi to je imalo biti čudo tehnike gde se vide svi kanali na bilo kojoj tački zemaljske kugle. Kada smo se raspakovali, pa skijali, pa ispadali, pa baldisali, uveče deca polegala, a mi odrasli – zalomi za informisanje – puštaj Total!
U sijasetu kanala razabrao sam sledeće bisere regionalne i nacionalne tv ponude.
Regionalna Radio–televizija Novi Pazar – spektakularni reklamni blokovi. Kao da ste ušetali u famozne prodavnice – „Sve za 99 i više…“ jer ćete u reklami videti da prosečan mali privrednik u Pazaru ili Raškoj neguje ekonomski eklekticizam. U trgovačkom kompleksu – minijaturnom Delta sitiju (što je očigledno san svakog balkanskog trgovca) imate benzinsku pumpu, auto-servis, prodavnicu tekstila, osiguranje, menjačnicu i eventualno motel. Hotelijerstvo nije pod obavezno, al’ lepo je kad ima.
Iz CG ponude izdvaja se TV Duga gde 24 sata na satelitu piče izvornjaci srpske provenijencije – katuni, Manjača, Semberija, Tromeđa, Baja Mali Knindža, plus živi nastupi sa tzv. Duginog posela. U tekstu piče brojevi za SMS i cenovnik, nižu se pozdravi, slavi se, da citiram SWETI JOWAN, SRECHNA SLAWA, dva dolara poruka – Totalno!
Režija se dopisuje sa gledaocima kroz tri SMS poruke: BICE, MOZE ili NEMA – čist zen.
Da ne kažete da sam pristrasan, gledao sam i slovenačke kanale (Pop, A i još jedan), pa OBN i BHTV (Federalni javni servis BiH), pa RTRS, na Hrvate nisam naleteo.
Iako sam vazdušnom linijom bio dva kilometra od Kosova i iako je Kosovo integralni deo Srbije – kosovskih programa nije bilo.
Nacionalni TV emiteri iz Srbije išli su redom, ali gle iznenađenja – Pink se posebno plaća! Ima jedno šest kanala (filmski, dečiji, muzički – Pink plus i još nešto roze), ali totalni mrak – plati pa uživaj, nema džabe na Totalu. Eto, tu sam se zamislio nad novouvedenom pretplatom, jer RTS ti lepo napiše kol’ko košta po prijemniku – i onda znaš je l’ ‘oćeš ili nećeš da platiš. Ako, međutim, imate Total TV prijemnik, morate i da kupite klasičnu antenu da biste džabe gledali Pink. Uz Pink, posebno su se plaćali još neki edukativni kanali za odrasle. Ova selektivna pretplata koja u neravnopravni položaj stavlja gledaoce, građane Srbije, nije u redu. Ili svi ili niko – Totalno!
Ipak, da sve ne bude crno – među stranim programima je i famozni TV 1000, popularna „Iljadarka„, koju naš narod naročito gleda posle ponoći radi besplatnog poboljšanja potencije i razvoja moći imaginacije.
U noći pred izbornu tišinu – onih nekoliko sati pred ponoć, svaki put gledam kako predizborni spotovi i plaćeni termini gutaju ostatak programa. Prvo nestaju filmovi (u programu piše ime filma – a tamo Čeda, Boris ili Toma), pa nedeljne emisije i muzički programi, a poslednje umiru reklame. Dva sata bez deterdženata, omekšivača, žvakaćih guma, banaka i mobilnih operatera. Vijore se stranačke zastave, viču govornici, nižu se obećanja, potpuna kakofonija koja na RTS-u prestaje pojavom onog satića koji otkucava pred ponoć.
Vesti su potpuno prazne, urednici se prisete da postoji Svet izvan Srbije, nađe se vreme i za belosvetske i domaće zanimljivosti, a moj mozak pokušava na svakom kontinentu i u svakom prilogu da prepozna Borisa, Tomu ili Čedu, Mrku, Maru, Marjana il’ Velju. Sve gledam kad će neko da mahne iz drugog reda, da digne tri prsta iza Ban Ki Muna, gurne pred kameru Mrkinu sliku, ili skine rudarski šlem i otkrije nam da je, u stvari, Toma Nikolić. Po pravilu geštalt percepcije – moj bombardovani mozak pokušava nove slike da uklopi u naglo prekinuti niz političkih poruka.
Ukratko – ako ste izdržali pred ekranom do ponoći pred izbornu ćutnju, onda ste se osećali kao da ćete eksplodirati. Za tu situaciju je Total TV imao dva rešenja – bombaša Boška Buhu na TV B92 ili „Iljadarku“ posle ponoći. Rokaj–snimaj!
