Čudo u Melburnu

Rodžer Federer je i dalje svetski teniser broj jedan. Novo je samo iskustvo susreta s dvojicom protivnika iz Srbije: najpre ga je u trećem kolu Janko Tipsarević sjajnom igrom naterao da odigra pet setova (7:6 /7:5/, 6:7 /1:7/, 7:5, 1:6, 8:10), što se Federeru nije dogodilo ni pre ni posle tog susreta. U polufinalu ga je dočekao Novak Đoković, da nastavi impresivnu seriju mečeva bez ijednog izgubljenog seta – po čemu je pre Đokovića prethodno bio čuven baš Federer.

Prošlogodišnji Rolan Garos već je proglašen „srpskim“, upravo završeni Australija open samo potvrđuje ozbiljnost naleta odličnih igrača koji u svet stižu s pedigreom „Serbian“. Ali, nije rđavo da počnemo od onih koji se nisu domogli trofeja, polufinalnih i finalnih mečeva. Od Viktora Troickog, na primer. On je u kvalifikacijama pobedio Francuza Garija Lugašija (3:6, 6:0, 6:4), potom Švajcarca Mihaela Lamera (6:2, 6:1) a u prvom kolu Holanđanina Matve Midelkopa (5:7, 6:3, 6:2). Onda je naišao na svetski reket broj dva, Rafaela Nadala koji je „pobedio nadahnutog izazivača, grend slem debitanta Viktora Troickog iz Srbije“, po izveštaju BBC-ja. „Morao je da igra taj-brejk u prvom setu, da brejkom dobije drugi i sretno izađe iz meča“ (7:6, 7:5, 6:1).

Onda Janko Tipsarević, koji je, kao i Jelena Janković, bio juniorski pobednik Melburna 2001. godine. U prvom kolu pobeđuje Jozefa Sirijanija, potom je savladao Španca Fernanda Verdaska, u tom trenutku 28. mesto na ATP listi (7:5, 7:6 /7:3/, 7:6 /7:3/), da u trećem kolu naleti na Rodžera Federera. Tipsarevićevu pobedu nad Verdaskom Federer je komentarisao kao „interesantnu“. „Zaista sam mislio da će Verdasko da prođe dalje, pošto igra pakleno. Međutim, Tipsarević je u poslednje vreme mnogo napredovao.“

A tu je i Bojana Jovanovski, koja je u juniorskoj konkurenciji dogurala do četvrtog kola u kom je izgubila od Holanđanke Aranče Rus, kasnije pobednice juniorskog turnira.

NOVAK ĐOKOVIĆ: Igrao je majstorski, u čemu je možda najvidljivija novost snažna samokontrola – jer, ipak bolje na engleskom nego na srpskom, već dovoljno dugo pokazuje upadljiv smisao za humor i ono što se u izvornom obliku odavno gubi iz vrhunskog sporta, fer plej. Novak Đoković je prvi teniser iz Srbije koji je pobedio na jednom grend slemu. „To je neopisiv osećaj“, rekao je posle pobede nad Žo-Vilfridom Congom u finalu, „nešto o čemu sam oduvek sanjao“. Osećao je strašan pritisak zbog toga što, posle pobede nad Federerom, u finalni meč ulazi kao favorit: „Uvek je opasno igrati protiv nekog ko nema šta da izgubi.“

U polufinalnom susretu s Rodžerom Federerom, pošto je gubio s 5:3, Đoković je dobio narednih pet gemova a zatim još devet od narednih deset. „Igrao sam i bolje u životu“, izjavio je Federer posle meča, ne baš oduševljeno priznajući kako mu Đoković nije dozvolio da igra svoju igru te da „apsolutno zaslužuje ulazak u finale“, mada „obično ne igra tako dobro“. Uzgred, Federer je poslednji put izgubio meč na Australija openu 2005, kada ga je u polufinalu pobedio Marat Savin. Ocenjujući protivnika Novak Đoković je bio veći džentlmen: posle prvih naslova i vesti tipa „kralj je mrtav“, izjavio da Federer ni izdaleka nije otpisan niti ga treba otpisivati, naročito posle najave da će naredne godine u Melburnu pokušati da ostvari četvrti trijumf (Australija open osvajao je 2004, 2006. i 2007). „On će se vratiti u velikom stilu. I dalje je najbolji na svetu, a znamo i koliko je dobar. Videćemo još mnogo od njega ove godine.“

Posle pobede nad Federerom, Đoković priznaje: „Sve ovo je suviše brzo. Da ste mi početkom prošle godine rekli da ću igrati četiri polufinala i dva finala na grend slemovima, odgovorio bih da je do toga još daleko.“ Primetio je kako se u meču s Federerom borio i protiv publike: „Razumem da su malo više navijali za šampiona i svetskog igrača broj jedan… Ne možete uvek imati publiku uz sebe. Videćemo šta će se dogoditi u nedelju.“ Ali, nada da će ga publika snažnije bodriti u finalu sa Žo-Vilfridom Congom se izjalovila: Đoković je u jednom trenutku morao da traži intervenciju glavnog sudije zbog navijačkog ometanja pri servisu. No, i tada se poneo kao džentlmen. Primajući pobednički pehar, rekao je da voli australijsku publiku bez obzira na to što je navijala protiv njega, jer ne bi bila nepravda ni da je Conga zbog sjajne igre dobio i pobednički pehar.

„Mislim da su svi iznenađeni brojem igrača koji dolaze iz tako male zemlje bez teniske tradicije, i jake organizacije koja ih podržava“, izjavio je Đoković. „Uvek smo imali podršku porodice i roditelja. Mislim da su nas glad za uspehom i teško vreme napravili jačim.“

Žo-Vilfrid Conga (22) je jedno od iznenađenja Australija opena. Prethodno je igrao samo 40 ATP mečeva (Đoković 178). Do finala je pobedio trojicu nosilaca, počev od Rišara Gaskea (6:2, 6:7 /5:7/, 7:6 /8:6/, 6:3) Mihaila Južnog (7:5, 6:0, 7:6 /8:6/) i, najzad, drugog nosioca Rafaela Nadala, koji je posle poraza od 3:0 u setovima (6:2, 6:3, 6:2) pošteno priznao da je igrao najbolje što ume – bezuspešno.

Posle poraza u finalu, Conga je bio u nedoumici da li da tuguje ili se raduje. „Ali, osećam se sjajno“, dodao je. Proboj u finale Australija opena doneo mu je skok sa 38. na 18. mesto ATP liste. On je, inače, profesionalac od 2004, a do sada je gubio u prvom kolu Australija opena (2007) i Rolan Garosa (2005), četvrtom u Vimbldonu (2007) i trećem na US openu (2007).

Novak Đoković pobedio je Congu s 3:1 u setovima (4:6, 6:4, 6:3, 7:6 /7:2/). Conga je u finalnom meču bio bolji u procentu ubačenog prvog servisa (71:56) i asovima (15:11), obojica su napravili po dve dvostruke servis greške, ali je Đoković napravio manje neiznuđenih (35:41), imao je znatno bolji procenat poena osvojenih iz prvog (78:71) i drugog servisa (63:48) i bio je nešto bolji u vinerima (46:44). Mada Conga ima najbrži servis u finalu (218 km/h), prosečna brzina Đokovićevih servisa je bila veća (192:189 km/h za prvi odnosno 154:147 km/h za drugi servis).

Na putu do svog prvog trijumfa na nekom grend slemu Đoković je pre finala pobedio Rodžera Federera (7:5, 6:3, 7:6 /7:5/), Davida Ferera (6:0, 6:3, 7:5), Lejtona Hjuita (7:5, 6:3), 6:3), Sema Kverija (6:3, 6:1, 6:3), Simona Bolelija (6:1, 6:2, 6:2) i Benjamina Bekera (6:0, 6:2, 7:6 /7:5/). Sve u svemu, samo je u finalu igrao četiri seta, odigrao je dva taj-brejka (u prvom kolu i finalu), 208 gemova, ispucao 256 vinera i 67 asova i osvojio ukupno 745 poena.

ANA IVANOVIĆ: U Melburnu se peti put srela s Marijom Šarapovom, prvi put u finalu nekog grend slema. Kao i prethodna četiri, i ovaj se završio u dva seta. Pre Melburna, Ana Ivanović je pobedila Mariju Šarapovu u polufinalu prošlogodišnjeg Rolan Garosa. Posle Melburna, Ana Ivanović je izbila na drugo mesto WTA liste, Marija Šarapova je ostala na petom.

Ana Ivanović (20) je profesionalac od 2003. Na Australija openu do sada gubila u drugom (2006) i trećem kolu (2005, 2007). Na Rolan Garosu gubila je u trećem kolu (2006) i finalu (2007), na Vimbldonu u trećem (2005) i četvrtom kolu (2006), odnosno polufinalu (2007). Na US openu u poslednje tri godine popravlja plasman: drugo, treće i četvrto kolo. „Ovo je bolje iskustvo nego na Rolan Garosu prošle godine“, izjavila je Ana Ivanović posle izgubljenog meča s Marijom Šarapovom. „Naučila sam više.“

Iz perspektive televizijskog gledaoca, najteži je bio meč Ane Ivanović sa Slovakinjom Danijelom Hantukovom, 2:1 u setovima (0:6, 6:3, 6:4). Hantukova je, uz naknadne primedbe da je ometalo škripanje Aninih patika dok čeka servis, ne samo lako dobila prvi set s 6:0, nego je u drugom povela s 2:0. U trećem je, kod rezultata 2:2, Ana nekoliko puta spasava brejk lopte: u tom gemu zabeleženo je sedam izjednačenja. Gledalačko iznenađenje zbog teško dobijenog meča možda je posledica očekivanja da će Ana Ivanović „uzleteti“ posle prethodne, u njenoj karijeri prve pobede nad četvorostrukom pobednicom Vimbldona Venus Vilijams (7:6 /7:3/, 6:4). Osim nje i Hantukove, Ana je u Melburnu – koji oseća kao sopstveni grad zbog rođaka koji tamo žive – pobedila i Soranu Kristeu (6:2, 6:2), Tatjanu Garbin (6:0, 6:3), Katarinu Srebotnik (6:3, 6:4) i Katarinu Voznijacki (6:1, 7:6).

JELENA JANKOVIĆ: Na ovogodišnjem Australija openu nastupili su teniseri iz 45 zemalja. Sa Đokovićevim i Zimonjićevim trijumfom, Anom Ivanović u finalu i Jelenom Janković u polufinalu, Srbija je najuspešnija. Osim njih četvoro, u Melburnu su nastupili seniori Boris Pašanski, Janko Tipsarević i Viktor Troicki, i juniori Marko Đoković, Ilija Vučić, Bojana Jovanovski, Juljić Lukač i Milana Spremo.

Teniseri Srbije već više nisu čudo na svetskoj sceni, ali je prvi grend slem ove godine otvorio i pitanje da li to dominantu poziciju preuzimaju igrači mlađi od 25 godina ili čak dvadesetogodišnjaci. Novak Đoković je četvrti najmlađi pobednik Australija opena od uvođenja profesionalizma 1968, a najmlađi otkad se turnir u Melburnu igra na tvrdoj podlozi. Conga ima 22 godine, koliko i Jelena Janković, a finalistkinje ženskog turnira Marija Šarapova i Ana Ivanović po 20. Naše dve najbolje teniserke savladale su kompleks sestara Vilijams – ako su ga imale; Jelena Jovanović je pokazala neverovatnu volju da igra – i pobeđuje – i kad se po terenu zbog niza povreda vuče kao prebijena mačka. A za njima stiže generacija igračica rođenih 1989. i 1990. godine.

Jelena Janković je prošle godine odigrala veliki broj turnira, a umor i povrede bili su primetni već na Hofman turniru na kom je nastupila u paru s Novakom Đokovićem. U Melburnu je savladala Tamiru Pašek (2:6, 6:2, 12:10), Edinu Galovic (6:2, 7:5), Virdžiniju Razano (6:2, 4:6, 6:1) i Kejsi Delakvu (7:6, 6:1), da poklekne pred Marijom Šarapovom u polufinalu (3:6, 1:6).

NENAD ZIMONJIĆ: Igrajući s Kineskinjom Tjentjen Suen, Nenad Zimonjić je ponovo osvojio grend slem u mešovitim parovima; isti podvig napravio je pre četiri godine u dublu s Ruskinjom Jelenom Bovinom, a pre dve godine na Rolan Garosu sa Slovenkom Katarinom Srebotnik. „Najvažnije je ostati opušten. Ako se previše razmišlja, pada koncentracija i to dovodi do panike“, izjavio je Zimonjić. „Smatrao sam da je najbolje da se ja pobrinem za stabilnost našeg para.“ On planira da na ovogodišnjem Rolan Garosu ponovo nastupi u paru sa Srebotnikovom, a na Vimbldonu možda ponovo s Tjentjen Suen.

Ona beogradska pustinja tokom finalnog meča Đoković:Conga, praćenost prenosa u kasne sate, pažnja koju su mediji, da li dodati i – s uobičajenom dozom preterivanja tipa „Đokovića za predsednika“, sasvim različitom od normalnog, nasmejanog i lepo vaspitanog javnog nastupa onih koji „za nas“ igraju tenis – pokazuje da je ovdašnji svet još gladan radosti. I, opet za razliku od igrača čije se zarade sad već mere milionima dolara, da u toj gladi ima ponekad nepodnošljive neumerenosti. Jer, sve će posle Melburna za naše tenisere biti teže: oni su sad meta mladih i ambicioznih.

„Neranjivost Rodžera Federera probušena je, zatim izmlaćena i na kraju rastrgnuta na Melburn parku, a svetski broj jedan surovo je izbačen sa Australija opena.“ (Rojters)

„Emotivni Đoković mnogo je doprineo tome da Federer nije ličio na sebe, pošto je pogodio 13 asova i 50 viner poena i uglavnom izbegavao probleme sa živcima, koji su ga povremeno mučili.“ (Asošijeted pres)

„Kralj je pao!“ (Radio Australija opena)

„Mora da je ovo čudesan dan u Srbiji, koja ima muškog finalistu, ženskog finalistu i finalistu u mešovitom dublu na Australija openu.“ (ESPN)

„Poraz Federera jeste neočekivan, ali se zna da Đoković može da igra čvrsto ceo dan… Danas je dominirao, a Federer je igrao sporije nego obično i često je morao da se brani.“ (Frans Pres)