Interesuje me kako će EU i SAD, u kojima je vlasništvo svetinja, objasniti otimanje desetine milijardi dolara kolika je vrednost srpske imovine u pokrajini
Dok je 17. februara u privremenoj Skupštini Kosova Hašim Tači proglašavao nezavisnost južne srpske pokrajine i dok se zahvaljivao svima koji su tome kumovali, propustio je da se zahvali Srbiji koja je u tom času međunarodnim organizacijama uplaćivala dnevnu ratu kosovskog duga u iznosu od 100.000 dolara. Zaboravio je da se zahvali Srbiji i na desetinama milijardi dolara koje su u prošlim decenijama investirane u škole, bolnice i puteve koji su izgrađeni na Kosovu i Metohiji, ali i na milijardama dolara rudnih bogatstava koja su nam protivpravno oduzeta tokom UNMIK-ove vojne samouprave. On je zaboravio, ali mi ne smemo zaboraviti.
Samo u periodu od 1961. do 1990. godine, Republika Srbija i druge Republike bivše SFRJ investirale su u Kosovo i Metohiju oko 17 milijardi dolara od čega je Srbija uložila 5,5 milijardi dolara ili 33 odsto; od 1990. do 1992. godine iz Republike Srbije plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na Kosovo i Metohiju preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden; od 1990. do 1998. godine Republika Srbija je preko Fonda za razvoj u Kosovo i Metohiju uložila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka.
U državnom vlasništvu Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije nalazi se: poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište – 24.500 ha; službene zgrade – 1,24 miliona m²; poslovne zgrade – 145.000 m²; stambene zgrade – 25.000 m²; objekti posebne namene – 4000 m²; drugi građevinski objekti – 750.000 m². Vrednost svih pobrojanih nepokretnosti procenjena je na oko 1,5 milijardi evra 2003. godine. Prema podacima Vlade Srbije 58 procenata imovine na Kosovu i Metohiji pripadalo je Srbima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i preduzećima u državnom vlasništvu.
(PRO)CENA: Samo objekti JP EPS-a na teritoriji Kosova i Metohije vrede više od tri milijarde dolara. EPS i Republika Srbija su i u poslednjih sedam godina imali znatna ulaganja u održavanje i opremu za energetski sistem na Kosovu i Metohiji. Pored toga, EPS od 1999. godine izdvaja između 20 i 22 miliona evra na godišnjem nivou za nadoknade za 8000 radnika koji su 1999. godine protivpravno proterani sa posla. Prema procenama nezavisne revizorske kuće, vlasništvo Telekoma Srbija na teritoriji Kosova i Metohije predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine ovog preduzeća. Ukupna šteta naneta Telekomu Srbija na KiM u poslednjih sedam godina, a na osnovu oduzimanja imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava i obaveze isplaćivanja ličnih dohodaka raseljenim bivšim radnicima ovog preduzeća, iznosi oko 1,4 milijarde dolara. Knjigovodstvena vrednost imovine JP-a Železnice Srbije iznosi više od 500 miliona evra (7,81 odsto ukupne vrednosti osnovnih sredstava), ali u ovom preduzeću procenjuju da je njena tržišna vrednost zapravo nekoliko puta veća i da iznosi dodatnih nekoliko stotina miliona evra. NIS Petrol–Jugopetrol je do 1999. godine u svom vlasništvu imao 31 objekat (25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu). Vlasnička struktura RMHK Trepča je sledeća: Fond za razvoj 55 odsto, radnici 27 odsto i ostali 18 odsto akcija. Svi zaposleni koji su radili u Trepči u junu 1999. godine (ukupno 3908) primaju naknadu od Republike Srbije za svih proteklih sedam godina. Ukupan dug ovog preduzeća iznosi oko 250 miliona evra, pri tom je Republika Srbija jedan od najvećih poverilaca. Uzurpirano je preko 130 objekata preduzeća PTT Srbija, od kojih su najveći broj zgrade pošta u koje je srpsko preduzeće decenijama ulagalo.
Na Kosovu i Metohiji se nalazi i znatna imovina Vojske Srbije. Knjigovodstvena vrednost vojnog aerodroma „Slatina“ kod Prištine iznosi oko 95 miliona evra. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona m² zemljišta na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje na površini od 47.024 m².
Fond za razvoj Republike Srbije ima akcije u više od 160 preduzeća sa Kosova i Metohije, gde u najvećem broju slučajeva ima vlasništvo nad više od 51 odsto kapitala, o čemu je uredno obaveštena Kosovska poverilačka agencija. Ukupna potraživanja Fonda po ovom osnovu su više od 200 miliona evra.
Svetska banka procenila je da rudna bogatstva u južnoj srpskoj pokrajini vrede više od 20 milijardi američkih dolara i da bi početak procesa eksploatacije lignita doveo do otvaranja više od 35.000 radnih mesta. Preko 76 odsto ukupnih rezervi lignita u Republici Srbiji nalazi se na Kosovu i Metohiji.
Spoljni dug Republike Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju iznosi oko 1,17 milijardi američkih dolara. Počev od 2002. godine zaključno sa 31. decembrom 2007. godine, Republika Srbija otplatila je 335 miliona dolara kosovskog duga prema međunarodnim poveriocima. Takođe, ne smemo da zanemarimo ni tzv. unutrašnji dug koji se odnosi na potraživanja preduzeća sa teritorije centralne Srbije prema preduzećima sa Kosova i Metohije koja prema dosad prikupljenim i nepotpunim podacima iznose više od 250 miliona evra.
PRIVATIZACIJA: Otimanje imovine Republike Srbije i srpskih preduzeća već godinama se sprovodi kroz nelegalnu privatizaciju na Kosovu i Metohiji. Model privatizacije koji se sprovodi na Kosovu i Metohiji je direktan atak na Evropsku konvenciju o zaštiti svojine što je u nekoliko navrata bilo tema direktnih razgovora sa predstavnicima međunarodnih organizacija i organa privremene kosovske samouprave. U 30 dosadašnjih privatizacionih „talasa“ prodato je oko 300 preduzeća u društvenom vlasništvu, pri čemu je na račun KPA uplaćeno više od 280 miliona evra prihoda. Od ovih prihoda bi 80 odsto trebalo da bude iskorišćeno za namirivanje vlasnika i poverilaca, dok bi 20 odsto bilo iskorišćeno za nadoknadu radnicima privatizovanih preduzeća. Međutim, Srbima koji su bili zaposleni u sada privatizovanim preduzećima na Kosovu i Metohiji, nisu isplaćene naknade iz pomenutih privatizacionih prihoda.
Crnu sliku ekonomije Kosova upotpunjuje činjenica da su zbog visokog investicionog rizika, direktne strane investicije u potpunosti izostale na KiM, a gotovo sva preduzeća u južnoj pokrajini prodata su Albancima sa Kosova i Metohije ili inostranstva. Pored toga, preduzeća koja su do sada privatizovana prodata su po daleko nižoj vrednosti od tržišne. Najbolji primer za ovu tvrdnju je privatizacija Pećke pivare iz juna 2006. godine koja je prodata za iznos od 11,1 milion evra jednom albanskom biznismenu što je, prema objektivnim procenama, iznos koji je 10 puta manji od realne tržišne vrednosti.
NOVI PROJEKTI: Novoosnovano radno telo Vlade Srbije za sprovođenje projekata za pomoć Srbima u južnoj pokrajini ponovo je otvorilo pitanje revitalizacije turističkog kompleksa na Brezovici. Uveren sam da će ideja o ulaganjima u ski-centar na Brezovici naići na odobravanje Vlade Srbije, jer pored izuzetnog ekonomskog potencijala koji bi se ogledao u generisanju visokog profita, razvoj ovog turističkog sistema doprineo bi razvoju celog kraja i otvaranju oko 1000 novih radnih mesta.
Još jedan od novih projekata je izgradnja ski-centra na južnoj strani Kopaonika nedaleko od Leposavića. Ovaj deo Kopaonika se nikada nije dovoljno razvijao iz objektivnih političkih razloga, iako je poznato da su južne padine mnogo privlačnije za skijaše. Izgradnja ovog ski-centra će direktno i indirektno omogućiti otvaranje 1000 novih radnih mesta i uticati na povezivanje centralne Srbije i južne pokrajine, a siguran sam da će omogućiti i znatne prihode lokalnom stanovništvu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
