Bez organizacije nema manifestacije

Nekoliko dana pre održavanja finalne večeri Eurosonga i odlaska stranih delegacija iz Beograda, domaći novinari na teškim su mukama. Naviknuti na izveštavanje o različitim marifetlucima i problemima u vezi s bilo čime što se Srbiji događa, ovaj put osuđeni su isključivo na razgovore s muzičarima. Ništa problemi, ništa optužbe, ništa afere na pomolu. Uprkos tome što je Eurosong jedan od najposećenijih i najznačajnijih događaja u poslednjih nekoliko godina, za sada nema naznaka da bi mogla da se dogodi neka veća organizaciona katastrofa (koja se, imajući u vidu ovdašnje običaje, prethodno mogla očekivati).

Istina, tokom prethodne sedmice pojavilo se nekoliko izveštaja koji su govorili u prilog tezi da bi šićardžijski mentalitet mogao da uruši pozitivnu sliku o Beogradu i Srbiji, ali ta priča nije dosegla nivo skandala.

KONAK, PAPRENO: Prvi problem o kojem se javno progovorilo tiče se smeštaja gostiju koji su došli na Eurosong. Naime, neki ovdašnji hoteli u poslednji čas su povećali cene čak i do sto odsto. U hotelu u kojem noćenje sa doručkom inače košta 160 evra, ono se u periodu od 12. do 25. maja plaća 290 evra po osobi. U jednom drugom, nešto slabije kategorije, noćenje i doručak inače staju 75 evra, a u vreme održavanja Eurosonga koštaju skoro tri puta više – 200 evra. Slična je situacija i u hostelima: uobičajenih desetak evra po osobi povećano je na 20 do 30 evra za noćenje. Bez obzira na to što tako deluje na prvi pogled, ova pojava nije „domaći specijalitet“: svuda u svetu hotelske i ostale usluge poskupljuju u trenucima povećane tražnje i sasvim je prirodno da npr. turistički aranžmani ili avionske karte u jeku sezone koštaju bar tridesetak odsto više nego inače. Ono što ipak jeste problem tiče se činjenice da je cena povećana čak i za one goste koji su ranije rezervisali smeštaj, kao i neumerenih apetita pojedinih hotelijera i stanodavaca.

„Mi smo nalazili smeštaj za veliki broj ljudi i u većini slučajeva ponude su bile razumne. Na primer, morali smo da otkažemo rezervaciju u jednom hostelu gde je cena sa 16 evra u šestokrevetnoj sobi povećana na 80 evra po osobi“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Miroslav Luburić iz Organizacije ljubitelja Eurosonga za Srbiju (OGAE). Ova organizacija takođe je nailazila na stanodavce koji su potpuno nenameštene stanove nudili „po sumanutim cenama“, iako ni one koje nisu „sumanute“ ne spadaju u red zanemarljivih: u zavisnosti od lokacije i komfora koji pružaju, zakup stanova kreće se od 20 do 30 evra po osobi dnevno. „Mnogi hoteli, hosteli i stanodavci u drugim zemljama podignu cene u vreme Pesme Evrovizije, ali neki naši su ih podigli u nerazumnoj meri. To zapravo znači da su ih podigli više od duplo“, objašnjava Luburić.

Kako god da okrenemo, čini se da će upravo hotelijeri i oni koji nude smeštaj turistima najviše profitirati od Eurosonga – uz očekivanih petnaestak hiljada gostiju koji plaćaju smeštaj, uz prosečnu cenu od 50 evra po ležaju, prosta računica kaže da će samo tokom četiri centralna dana (od 22. do 25. maja) u Beograd „stići“ bar tri miliona evra. Iznos je, naravno, daleko veći ako se ima u vidu da većina gostiju ne ostaje u Srbiji samo četiri dana.

KONTROLA SNALAŽLJIVIH: Pored hotelijera, direktan ćar imaće i taksisti i ugostitelji, koji su za neke medije već davali anonimne izjave o tome kako im je, na stranu gostoljubivost, Eurosong pre svega prilika da naplaćuju više nego inače. U tom smislu, međutim, organizatori su za sada učinili sve što su mogli. „Republička inspekcija pojačala je svoje redovne aktivnosti. Njihovi telefonski brojevi poslati su svim medijima, a radno vreme sada im je do 22 časa. Takođe, tokom celog dana radi i gradska inspekcijska služba, kojoj mogu da se prijave sve nepravilnosti u vezi sa taksi prevozom“, kaže za „Vreme“ Vesna Raca, zamenica direktora Turističke organizacije Beograda.

Organizatori ovaj put nisu zaboravili ni poslovičnu snalažljivost taksista koji voze turiste sa Aerodroma „Nikola Tesla“. Uobičajena praksa pljačkanja neupućenih sprečena je tako što su pre Eurosonga pravljeni video-zapisi i tako konstatovane nepravilnosti – protiv onih koji su se ponašali nekorektno podnete su prijave, a potom je uspostavljen nov sistem organizacije taksi prevoza. Ispred dolaznog terminala obeleženo je pet mesta za taksi vozila, koja se popunjavaju tako što dežurni radnik Aerodroma javlja dispečeru taksi službe da je mesto upražnjeno. Ovaj potom šalje vozilo koje je prethodno (odlukom Gradske vlade) dobilo „luks“ kategoriju. Pre nego što preuzme putnike, poslato vozilo prolazi još jednu kontrolu: na rampi ispred dolaznog terminala takođe dežura radnik koji propušta taksi vozila prema podacima koje dobija od dispečera (što podrazumeva proveru registarskih tablica i oznaka automobila). Konačno, radi sprečavanja kasnijih malverzacija, otvorena je posebna telefonska linija i i-mejl adresa za žalbe putnika na „aerodromske“ taksiste. Za sada, najavljuje se da će od ovog sistema profitirati i „obični“ posetioci, pošto bi čitava stvar trebalo da opstane i posle Eurosonga. Što se tiče taksista, svoje mehanizme primenjuje i Organizacija ljubitelja Eurosonga. „Informišemo što veći broj ljudi o tome kolike bi otprilike cene trebalo da budu. Mi ne možemo da sprečimo ljude koji žele bržu i veću zaradu, ali se trudimo da ipak umanjimo štetu“, kaže Miroslav Luburić.

Tokom održavanja Eurosonga najteže je, naravno, kontrolisati ugostitelje: iako imaju obavezu da za svoje usluge izdaju fiskalne račune, ova delatnost tradicionalno je prepuna maštovitih pojedinaca sposobnih da zaobiđu svako pravilo. U tom smislu, takođe je zadužena republička inspekcija kojoj oštećeni turisti mogu da se obrate. Za sada, ono što se moglo preduzeti jeste vanredna kontrola sanitarne inspekcije koja je započeta još sredinom aprila „od Aerodroma do Skadarlije“. Kontrolisano je 336 uzoraka životnih namirnica u restoranima, hotelima, prodavnicama brze hrane, kafićima i na splavovima. Takođe, provereni su sanitarno higijenska ispravnost gradskih poslastičarnica i uzorci sa ruku osoblja i radnih površina u ugostiteljskim objektima. Dobijeni podaci govore u prilog tezi da se u Beogradu (uprkos svemu) ipak može jesti bez prevelike bojazni od infektivnih bolesti: svega desetak odsto uzoraka ocenjeno je kao neispravno.

ZARADA I UTISCI: Ono što je u vezi s Eurosongom najzanimljivije, a što je trenutno samo stvar pretpostavki jeste zarada – dobit grada, RTS-a kao glavnog organizatora i pojedinačnih preduzeća. Osim hotela, čija dobit može bar okvirno da se izračuna, svi ostali bilansi ostaju za period posle Eurosonga. Ipak, kako je za „Glas javnosti“ izjavila Sandra Šuša, izvršna producentkinja RTS-a za Eurosong, jasno je da ova manifestacija „dosta košta“. Po njenim rečima, iznos će verovatno premašiti deset miliona evra. „Grad Beograd i Evropska radiotelevizijska unija verovatno će biti na dobitku, dok će RTS morati da uzima kredite. Grad će uložiti dva-tri miliona evra, ustupanjem na besplatno korišćenje Centra „Sava“ i Arene, obezbeđivanjem transporta… RTS troškove ove manifestacije neće finansirati iz pretplate, već iz komercijalnih izvora. Kreditno ćemo se zadužiti oko pet miliona evra. Takođe, RTS je od države dobio deset miliona evra za HD tehnologiju koja će mu ostati u vlasništvu“, kaže Šuša.

Ni Vesna Raca, zamenica direktora TOB-a, ne želi da spekuliše o mogućim dobicima – u razgovoru za „Vreme“ ona ipak naglašava da će direktnu zaradu imati samo privredni subjekti.

Iako je za priču o zaradi još jako rano, čini se da je svima koji su mogli da doprinesu dobroj organizaciji jasno da je indirektna dobit velika i da bi, ukoliko se o Beogradu „pronese dobar glas“, u Srbiji moglo da dođe do procvata turizma. Osim dobre koordinacije gradskih službi i brige o stvarima o kojima obično niko ne brine (radi smanjenja saobraćajnih gužvi zaustavljeni su veći građevinski radovi; radi boljeg ugođaja turista sređene su centralne gradske zone; radi njihove bezbednosti, s ulica su uklonjeni psi lutalice…), nadležni su se privremeno odrekli i svog komfora. Naime, delegacijama zemalja čiji predstavnici učestvuju na izboru za Pesmu Evrovizije ustupljena su 43 službena vozila republičkih organa i nekoliko desetina vozila koja koriste službe Grada Beograda. Prema informacijama do kojih je „Vreme“ došlo, delegacijama su na raspolaganju i službeni vozači za koje će RTS platiti samo dnevnice.

Kada se sve to sabere i oduzme, evidentno je da je Sandra Šuša u pravu i da čitava stvar s Eurosongom mnogo košta. U danima posle ove manifestacije, kad se budu podvlačile crte, biće nešto jasnije koliko je to „mnogo“ i čiji su džepovi prazniji, a čiji puniji. Za sada, gosti su zadovoljni i većih primedbi nema. Po rečima Miroslava Luburića, jedine zamerke gostiju tiču se činjenice da Beograđani slabo govore engleski i zbog toga, uprkos očiglednoj želji da pomognu, nisu od veće pomoći u svakodnevnim situacijama. „Najveći kritičari organizacije Eurosonga jesu ljudi iz Srbije. Gosti su, s druge strane, veoma iznenađeni dobrom organizacijom. Propusta uvek mora da bude, ali oni su dobro zamaskirani i niko ne može da ih primeti“, kaže Luburić.

Prema onome što u Beogradu može da se vidi ovih dana, „maska“ se drži više nego dobro, verovatno zato što nema mnogo toga da se „zamaskira“. Turisti su srećni i zadovoljni, delegacije redovno prisustvuju pratećim događajima i koktelima, skandala nema.

Još samo da, inače osuđeni na Marfijeve zakone, izdržimo par dana do finala.