Sevastopoljski »valcer«

Budući status grada – vojne baze Sevastopolja poslednjih mesec dana ponovo je aktuelizovan i postaje prepreka za dobre međudržavne odnose Rusije i Ukrajine. Iako je problem ruske Crnomorske flote u Sevastopolju u protekle dve decenije više puta otvaran i privremeno rešavan uz međunarodno posredovanje, novi element u sporu navodno predstavlja težnja Kijeva da se priključi NATO-u. Krajem prošle nedelje ministar spoljnih poslova Ukrajine Volodimir Ogrisko pozvao je Rusiju da polako počne sa izmeštanjem Crnomorske flote iz Sevastopolja.

Izjave diplomata i političara povodom Sevastopolja ne bi bile novost da stalna političko-društvena tenzija na Krimu nije, tokom gotovo dve decenije od raspada Sovjetskog Saveza, zašla u fazu moguće političke i teritorijalne destabilizacije tog poluostrva na kom se nalazi ruska vojna baza.

Polovinom aprila za vreme susreta ministara inostranih spoljnih Rusije i Ukrajine u Moskvi, predstavnici ukrajinske diplomatije predali su ruskim kolegama memorandum o izmeštanju ruskih vojnih pomorskih snaga iz Sevastopolja. U dokumentu se navodi da Kijev navodno nema nameru da produži ugovor ruskim oružanim snagama u Ukrajini i da Moskva već sad treba da počne sa pripremama za izmeštanje Crnomorske flote koje, u skladu sa ugovorom, treba da bude završeno do maja 2017. godine.

U početku je izgledalo da ruska strana ne pridaje značaj tom ukrajinskom dokumentu. Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije je čak odgovorilo da pomenuti memorandum tom prilikom nije bio predmet razgovora i da je razmatranje pitanja vezanih za Sevastopolj na dnevnom redu tek u junu ove godine.

Već tada je ruska štampa ukrajinsku „nestrpljivost“ oko izmeštanja ruske Crnomorske flote iz Sevastopolja komentarisala kao tobože promociju, pred Zapadom, ozbiljnosti Kijeva u planovima da se priključi NATO-u. Reč je o Akcionom planu o pristupanju Ukrajine i Gruzije NATO-u koji je početkom aprila na samitu NATO-a u Bukureštu odložen zbog kolebljivosti ukrajinske političke elite i podele u društvu povodom ulaska Ukrajine u NATO.

Saradnja Ukrajine sa stranim vojskama malo je utihnula, da bi se aktualizovalo krajem prošle nedelje za vreme proslave 225. godišnjice Crnomorske flote, kada je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, koji je, prisustvujući na svečanoj vojnoj paradi u Sevastopolju, javno izrekao niz optužbi na račun Ukrajine, optužujući Kijev da se „zbog svojih planova za priključenje NATO-u sve više neprijateljski odnosi prema Rusiji, te da bi u vezi sa tim trebalo poništiti ugovor o rusko-ukrajinskom prijateljstvu i ponovo razmotriti status grada Sevastopolja“. Luškov, koji je inače čest gost na Krimu, svoje tvrdnje o mogućem razmatranju budućeg statusa Sevastopolja argumentovao je time što je Sevastopolj nakon Drugog svetskog rata, 1948. godine, dobio specijalni status grada – vojne baze direktno podređenog Moskvi; odnosno, posle utvrđivanja granica 1954, kada je predsednik SSSR Nikita Hruščov pripojio poluostrvo Krim Ukrajini, tadašnje teritorijalno ustrojstvo nije moglo da se odnosi na Sevastopolj. „Ja ne želim neprijateljstvo između naših naroda, Rusa i Ukrajinaca, ja samo želim da se kaže istina“, naglasio je krajem prošle nedelje u Sevastopolju gradonačelnik Moskve Juri Luškov.

Ipak, „istina“ gradonačelnika Moskve protumačena je u Kijevu kao „delanje koje ugrožava teritorijalnu celovitost Ukrajine i šteti njenim nacionalnim interesima“, a Služba državne bezbednosti Ukrajine proglasila je Luškova personom non grata i zabranila mu ulazak u Ukrajinu.

Situacija oko Sevastopolja eskalirala je kada je prošle nedelje predsednik ruske Dume Boris Grizlov pozvao parlamentarni komitet Zajednice nezavisnih država (naslednica SSSR) da razmotri odluku o novonastaloj situaciji. Ukrajinski mediji podsećaju da je ruska Duma 1993. godine pokušala da pokrene slično pitanje oko statusa Sevastopolja, ali da je odustala pod pritiskom Saveta bezbednosti UN-a. Međunarodna zajednica dala je garancije da će štititi teritorijalnu celovitost Ukrajine, nakon što se Kijev odrekao statusa nuklearne sile.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov prošlog petka optužio je Ukrajinu za provokacije: „Izrečeno je niz provokativnih izjava koje štete dobrim odnosima između države Rusije i Ukrajine. Sve to treba sagledati u kontekstu ambicija vlasti u Ukrajini da protiv volje građana zemlju priključi NATO-u.“ Šef ruske diplomatije na neki način opravdava gradonačelnika Luškova, objašnjavajući da su teške reči pale nakon pokušaja ukrajinskih vlasti da zabrane vojnu paradu povodom godišnjice Crnomorske flote.

Ukrajinski mediji, opet, podsećaju da je na aprilskom samitu NATO-a u Bukureštu sam predsednik Vladimir Putin rekao da Ukrajini preti raskol ukoliko uđe u NATO. Iako za sada ne postoji zvaničan stav Rusije na najvišem nivou povodom krize oko Sevastopolja, mediji u Kijevu izjave uticajnih ljudi u ruskoj politici – Luškova, Grizlova i Lavrova – upravo smatraju takvim stavom i pokušajem da se flota zadrži u Sevastopolju i posle isteka međudržavnog ugovora. Kijev strahuje i od mogućeg izbijanja novih oružanih sukoba u Gruziji, tačnije Abhaziji, u kojima bi značajnu ulogu mogla imati upravo Crnomorska flota.

Ukrajinski analitičari podsećaju da na Krimu postoji znatan broj separatistički raspoloženih organizacija, na čijem su čelu i bivši proruski orijentisani oficiri koji propagiraju ideje secesionizma. Na Krimu je pokušano antiustavno proglašenje ruskog jezika za zvanični, a lokalni parlament je poluostrvo proglasio „zonom slobodnom od NATO-a“.

Sudeći po svemu, aktuelizaciju pitanja vojne baze u Sevastopolju i moguće priključenje Ukrajine NATO-u mnogi analitičari povezuju sa pitanjem buduće teritorijalne celovitosti Ukrajine. Iako je Ruska Federacija sa Ukrajinom 1997. godine potpisala ugovor o iznajmljivanju vojne baze u Sevastopolju na 20 godina, koje Ukrajina naplaćuje tako što odbija oko 100 miliona dolara godišnje ruskog duga za kupovinu prirodnog gasa, pretpostavlja se da će Moskva pokušati da po svaku cenu zadrži vojno prisustvo na Krimu, ili bar da spreči NATO da se proširi direktno do njenih južnih granica na Crnom moru.