Iskušavanje demokratije

Na parlamentarnim izborima u Gruziji, održanim u neobičnom terminu – polovinom prošle nedelje – ubedljivu pobedu odnela je koalicija Jedinstveni nacionalni pokret, okupljena oko aktuelnog predsednika Mihaila Sakašvilija. Parlamentarni izbori odvijali su se u atmosferi stalnih protesta opozicije, zategnutih odnosa sa Rusijom i separatističkim regionom Abhazijom kao i težnjama Tbilisija da se priključi NATO-u.

POBEDA: Prema rezultatima koji još nisu konačni, koalicija Jedinstveni nacionalni pokret osvojila je oko 60 odsto glasova, što je čak 120 od ukupno 150 poslaničkih mandata. Na drugom mestu je Ujedinjena opozicija, koja je osvojila nešto više od 17 odsto, dok su na trećem i četvrtom mestu Hrišćansko-demokratski pokret i Laburistička partija koje su osvojile svaka po oko osam odsto glasova.

Izlaznost na izborima bila je 55 odsto, a međunarodni posmatrači iz OEBS-a i Evropske unije nisu zabeležili veće nepravilnosti, osim pomenutog marginalizovanja opozicije. Koordinator OEBS-a Žoao Soares tvrdi da je bio učinjen vidljiv napredak u odnosu na predsedničke izbore u januaru.

Ipak, parlamentarni izbori, koji su od velikog značaja za političku stabilnost u Gruziji, nisu mogli da prođu bez žrtava. Za vreme parlamentarnih izbora u zoni abhasko-gruzijskog konflikta došlo je do eksplozije i pucnjave na dva autobusa, za šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije optužilo abhaske separatiste. U incidentu je ranjeno više gruzijskih birača koji su putovali na izbore.

Takođe, prošlog ponedeljka je na ulice Tbilisija izašlo oko 10.000 demonstranata, koji rezultate smatraju falsifikovanim i traže ponavljanje izbora.

Izbori u Gruziji održani su nekoliko meseci nakon predsedničkih u januaru, na kojima je u prvom krugu sa nešto više od 50 odsto glasova pobedio predsednik Sakašvili. Tada je organizovan plebiscit o priključenju Gruzije NATO-u i datumu parlamentarnih izbora.

Podsećanja radi, tokom gotovo cele prošle jeseni u Gruziji su trajale masovne demonstracije opozicije, koje su završene nasiljem protiv demonstranata, uvođenjem vanrednog stanja i raspisivanjem predsedničkih izbora. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, koje daju veliku podršku prozapadnom predsedniku Mihailu Sakašviliju, oštro su ga kritikovale i tražile poštovanje vrednosti demokratije i političkog pluralizma. Zbog pritisaka na opoziciju i medije, predsednikom Sakašvilijem nije bio razočaran samo Zapad već i značajan broj pristalica i saradnika predsednika (za vreme „revolucije ruža“ Sakašvili je imao oko 80 odsto podrške građana), koji su ga kritikovali zbog loše ekonomske i socijalne politike, kao i zbog „despotske vladavine“.

OBRTI: Međutim od kraja prošle godine do prošlonedeljnih parlamentarnih izbora, politička situacija u Gruziji značajno se okrenula u korist predsednika Sakašvilija. Pre svega, pobeda na predsedničkim izborima i to u prvom krugu uticala je i na ishod parlamentarnih izbora.

Pogoršanje bezbednosne situacije na granici sa separatističkim regionom Abhazijom, koja je eskalirala u februaru nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, kako saopštavaju gruzijski mediji, takođe je doprinelo pobedi politike Sakašvilija kome je prioritet obnavljane teritorijalne celovitosti Gruzije.

Aprilski samit NATO-a u Bukureštu, kada Gruziji i Ukrajini nije odobren Akcioni plan za priključenje NATO-u, ali je data podrška – svakako da je ojačao nade u prozapadna obećanja vlasti u Tbilisiju. Mihail Sakašvili jedini je kavkaski, ali i postsovjetski lider koji od početka svoje karijere nema dilemu u vezi sa ulaskom njegove zemlje u NATO.

Ruska strana oštro je protestovala protiv inicijative Gruzije da postane član severnoatlanske vojno-političke zajednice, tvrdeći da joj prisustvo NATO-a na južnim granicama ugrožava vlastitu bezbednost. Nekoliko dana nakon samita u Bukureštu, Gruzija je saopštila da su ruske vazduhoplovne snage, koje navodno nelegalno deluju na teritoriji Abhazije, uz pomoć borbenog aviona Mig-29 oborile gruzijsku bespilotnu letelicu i time napravile vojni incident. Moskva je demantovala takve tvrdnje i saopštila da se Gruzija priprema za vojnu intervenciju u Abhaziji.

U aprilu Moskva je donela odluku o uspostavljanju bliže ekonomske i humanitarne saradnje sa svojim državljanima u Abhaziji. Rusija, koja ima status države arbitra u abhasko-gruzijskom konfliktu, povećala je u Abhaziji i broj mirotvoraca sa dve, na blizu tri hiljade, pozivajući se na pogoršanje bezbednosne situacije između Suhumija i Tbilisija. Ministar inostranih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov, nakon raspoređivanja novog kontingenta ruskih mirotvoraca, izjavio je da „Rusija ne planira da ratuje sa Gruzijom, već da je spremna da zaštititi svoje državljane u Abhaziji“ (gotovo dve trećine stanovnika Abhazije i Južne Osetije imaju rusko državljanstvo), dok je visoki zvaničnik EU Havijar Solana dovođenje dodatnih ruskih mirotvoraca nazvao je „nerazumnim korakom Moskve“.

IVICOM RATA: Boraveći pre parlamentarnih izbora u Briselu, Georgi Baramidze gruzijski zastupnik premijera, u razgovorima sa predstavnicima EU i NATO-a izjavio je da su Rusija i Gruzija „na ivici ozbiljnog rata“. SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska pozvali su Rusiju da ne podržava separatizam u Gruziji, a OEBS je dao podršku suverenitetu Gruzije.

Predsednički i parlamentarni izbori u Gruziji pokazali su koliko je (opstanak ili smena) politika Mihaila Sakašvilija važna kako za Zapad tako i za Rusiju. Takođe, nakon predsedničkih i parlamentarnih izbora jasno je da krhki mir u toj severnokavkaskoj republici i šire na Kavkazu prvenstveno zavisi od pregovora Rusije i zemalja članica NATO-a u vezi sa širenjem alijanse na Istok. Geopolitička odmeravanja velikih sila na Kavkazu ujedno su i test za mladu gruzijsku demokratiju, čija će budućnost u mnogo čemu zavisiti od odnosa vlasti i predsednika Mihaila Sakašvilija prema opoziciji.