Organizovano crtanje

Na ovogodišnjem, nedavno završenom Belefu, u okviru vizuelnog programa, organizovan je Graffiti jamm na kom je učestvovalo oko 30 grafiti umetnika iz Beograda i regiona, kao i nekoliko referentnih umetnika sa svetske scene. Ovaj Belefov program imao je za cilj, prema rečima organizatora, savremeno, afirmativno i trajno umetničko oblikovanje urbanog prostora. Graffiti jamm ili „organizovano crtanje“ izvedeno je na dve lokacije u Beogradu, na uglu ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove, na metalnoj ogradi gradilišta, i u dvorištu škole „Sveti Sava“, na zidu. Crtači su se podelili prema afinitetu za podlogu.

Svi koji su se odazvali pozivu organizatora, poštovali su tradiciju grafiti umetnika koji insistiraju na anonimnosti i predstavljeni su samo svojim nadimcima. Neka od imena koja su se pojavila na ovom događaju su LOOFYA, BACK, STAN, Pank, Viet, Soter, Demon, Angel, Hope, Pafes, Leon, Junk, Eko i druga. Nekoliko dana posle ovog događaja, takođe u organizaciji Belefa, predstavljen je Street art, projekat koji u izvesnoj meri odstupa od klasičnih grafita. U street art se ubraja crtanje šablona (na kartonu se izreže prepoznatljiv simbol i oboji se sprejom), pravljenje nalepnica koje se lepe do gradu, tramvajima i zidovima, i crtanje rolerima za krečenje. Cilj Belefovog Street art projekta je i bio da se napravi razlika između ova dva oblika uličnog umetničkog delovanja, uz učešće takođe desetak umetnika. Pored toga što se danas u teoriji umetnosti pravi jasna razlika između grafita i street arta, i jedan i drugi način umetničkog izražavanja nemaju ništa sa pisanjem parola i poruka po zidovima tipa „DOS je mrtav“ ili „Srbija do Tokija“, već imaju umetničke pretenzije.

Šta su zapravo grafiti? Osnova svakog rada koji spada u graffit art jeste tag ili potpis, odnosno crtačev personalizovan logo. Tokom prethodnih decenija istorije grafita razvila se veoma obimna terminologija i podela u odnosu na varijante crtanja i bojenja, stilove, način rada, situacije, debljine poteza. Grafiti mogu biti u boji, srebrni, mogu biti legalni, odnosno naručeni, ili pak nelegalni, što je češći slučaj, kada se crtaju na mestima gde je to zabranjeno. Tako postoje tzv. brzi grafiti, kada se radi tamo gde je opasno, i spori. Svako može da radi sve. Ima ljudi koji rade samo vozove, što se najviše ceni kod onih koji ne vole legalno da crtaju. Među njima se najviše cene crteži na vagonima metroa. I tu postoje podele, u zavisnosti da li grafiti prekrivaju ceo voz ili samo jedan vagon.

S obzirom na to da se mnogi grafiti crtaju na zabranjenim mestima, crtači grafita se iz razumljivih razloga trude da sačuvaju anonimnost.

OPASNOST I ZADOVOLJSTVO: Oker je jedan od beogradskih crtača koji je učestvovao je na Belefovom Graffiti jammu, ali ovaj njegov nadimak nećete naći u spisku učesnika, jer ga je izmislio za potrebe razgovora za „Vreme“. On je mlad, zaposlen je, radi posao koji donekle ima veze sa street artom. Grafite crta desetak godina. Kao i većina crtača i on je deo jedne „ekipe“. Kao i svi grafiti majstori, on radi u grupi i ne voli publicitet. Objašnjava i zašto: „Mnogo ljudi voli da radi isključivo na nelegalnim mestima i ne žele da im se pominju imena, a crtači koji daju intervju često izmisle ime, kao i ja sada. Na javnim crtanjima ne vole da se slikaju. Prošle godine trebalo je da bude organizovano veliko crtanje, i traženi su tačni podaci crtača. Veliki broj njih se tada pobunio i nije hteo da dâ podatke o sebi. Pitanje je trenutka kada će Beograd dobiti specijalizovano odeljenje policije za borbu protiv grafita. U Mađarskoj to već postoji, kao i u većini evropskih zemalja. U Americi je poznat vandal squad. Policija je zajedno sa metro kompanijama pronašla način da napravi train and metro cleaning system i uvedeni su zakoni protiv grafita još tokom osamdesetih godina. Mnogi crtači su prestali da pišu grafite jer nisu želeli da upadaju u nevolje, ali ipak mnogi od njih su ostali na ulicama. Sada, u eri interneta, pojedine ljude hapsili su tako što im je dokaz protiv njih bila Myspace prezentacija.“

„Meni crtanje pričinjava zadovoljstvo“, kaže Oker tokom razgovora za „Vreme“ i naglašava da voli da crta po zabačenim mestima. „Nacrtam nešto, fotografišem i to je to. Ne zanima me da li će to neko da vidi. Ako vidi, OK, ako ne, opet OK. Ne volim da popularišem grafite, zato što je to sada trend. Savremeni dizajn, spotovi, film, vizuelne tendencije, kroz sve se provlače grafiti. Crtanje po patikama, po odeći, kompletan MTV dizajn nastao je iz grafita i street arta.“

Na pitanje koje su omiljene lokacije za crtanje u Beogradu, Oker kaže da je to ceo Blok 45, zatim fabrika IMT u Novom Beogradu, zid iza SKC-a, zid Jugopetrola preko puta Ade Ciganlije i zid Hipodroma, s tim da su ova dva poslednja zida vremenom postala veoma loša za crtanje, jer su propali od prevelikog broja mladih crtača koji ne mare da rade preko nekog starijeg grafita, pa se otud na njima slabije crta. „Trajnost jednog crteža zavisi od mnogo faktora“, kaže Oker. „Nekada on uspe dugo da opstane, a nekada ne, zbog lošeg tajminga, ili lošeg zida, lošeg vremena. Posle organizovanih crtanja, kao što je ovo u školi „Sveti Sava“, ti grafiti će stajati neko vreme i onda će neko preko njih nešto da napiše „Majo, volim te“, i tako to krene. Naravno, crta se i po vozovima, kao i tramvajima, zato što oni prelaze velike relacije, tako da ljudi van grada u kome živiš mogu da vide tvoje radove.“ Na pitanje da li od crtanja može da se zaradi, Oker kaže: „Najpoznatiji svetski crtači to rade sada za velike pare. Oni koji su u tom poslu od sedamdesetih, osamdesetih, sada biraju šta će da rade. Najpoznatiji među njima su DAIM, LOOMIT, CAN2, ATOM. Neke od njih sponzorišu fabrike koje proizvode samo sprejeve za crtanje grafita, pa pojedine nijanse boja sprejova po njima dobijaju imena. Rade svuda po svetu, iscrtavaju i rade čitave zgrade. Ljudi koji žele da rade legalno mogu od toga da žive. Kod nas je to malo teže. Crtači često prave filmove u kojima snimaju čitav tok neke akcije, od ulaska u metro, crtanja, ponekad i bežanja, i na kraju obično prikažu preko dana voz koji prolazi sa tim istim grafitom. Pored filmova postoje brojni sajtovi koji se uglavnom mogu naći na www.graffiti.org, na internetu i u štampanim magazinima, a čak postoje i knjige posvećene grafiti umetnicima.“