Dafina Milanović (60), nekadašnja vlasnica Dafiment banke i jedan od simbola ekonomskog sunovrata Srbije, preminula je 4. septembra u 60. godini, posle duge i teške bolesti
Smrću Dafine Milanović ostalo je mnoštvo pitanja na koja odgovor nisu dali akteri bankarske pljačke građana Srbije. Stotinama hiljada štediša banke ostaje nauk, opomena i nada da će država održati obećanje da će im, do 2016. godine, isplatiti naknadu za novac uložen u Dafiment banku. Preživelim tvorcima ove „piramidalne“ ideje ostale su pare lakomog i lakovernog naroda.
U Okružnom sudu u Beogradu Dafini Milanović se sudilo zbog zloupotrebe službenog položaja i prisvajanja višemilionske imovinske koristi na štetu štediša Dafiment banke, koja je radila po principu piramidalne štednje. Prema grubim procenama, Miloševićeva bankarka prevarila je 150.000 štediša i, prema nalazu Komisije Narodne banke Srbije, štedišama ostala dužna više od 450 miliona nemačkih maraka.
„Dafiment banka“ je osnovana 9. oktobra 1991. godine bez ijednog dinara na ime osnivačkog uloga, a optužnica Okružnog tužilaštva teretila je Milanovićku da je od 1991. do 1997. godine, zloupotrebom službenog položaja, pribavila sebi i drugima korist u iznosu od 19,7 miliona nemačkih maraka, milion američkih dolara, 3,5 miliona švajcarskih franaka, 10,9 miliona austrijskih šilinga i 199,4 miliona italijanskih lira.
Vlasnica Dafiment banke dugo je bila u bekstvu, a uhapšena je u decembru 2002. godine u Nemačkoj, po poternici koju je za njom raspisao Okružni sud u Beogradu. Optužnica je podignuta u oktobru 2003. godine. Dve godine je provela u pritvoru, a onda je zbog bolesti puštena da se brani sa slobode.
Nekadašnja „srpska majka“ je tokom višegodišnjeg suđenja negirala krivicu. Ona je za propast banke i smrt članova svoje porodice u saobraćajnoj nesreći 2. jula 1992, kada su poginuli njen muž i dvoje dece, optužila Slobodana Miloševića. Tvrdila je da je samo formalno bila predsednica Dafiment banke i govorila da je tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Borislav Atanacković po Miloševićevim nalozima diktirao poslovnu politiku Dafiment banke.
Tokom suđenja je utvrđeno da je Dafiment banka bila državni projekat iza kojeg je stajao predsednik Srbije Slobodan Milošević. Dafinu Milanović za predsednicu Dafiment banke preporučila je njena ranija biografija. Naime, Dafina Milanović rođena je 1947. u Skobalju kod Smedereva. Milanovićeva je pre osnivanja Dafiment banke već bila u sukobu sa zakonom 1979. godine, kao blagajnik kluba „Mornar“, i zbog „protivpravnog prisvajanja novca“ osuđena je na 11 meseci zatvora, uslovno na četiri godine. Drugi put je 1988. godine provela osam meseci u istražnom zatvoru, jer je kao šef računovodstva u preduzeću „Slavija“ i potom u „Plastici“ ponovo posegnula za tuđim novcem, ali nikada nije otišla na izdržavanje kazne od dve i po godine zatvora jer joj je poverena značajna uloga u „državnom projektu“.
Sama Dafina javno je govorila da nema nijednog političara iz Miloševićevog perioda koji nije preko reda i mimo ugovora podigao novac. Naoružani ljudi su, govorila je, upadali u banku i preteći „heklerima“ i bombama otimali novac. Među čelnicima nekadašnjeg režima koje je optužila su tadašnji predsednik Vlade Radoman Božović, tadašnji direktor CIP-a Milutin Mrkonjić, tadašnji direktor ŽTP-a Milomir Minić i Mihalj Kertes, koji je bio šef obezbeđenja Dafiment banke.
Posle objavljivanja bankrota počele su da se pojavljuju mnoge informacije kako je novac trošen, pa je taj spisak mnogo duži od onog koji je iznela Dafina. Tako je objavljeno da je Brana Crnčević dobio za izbeglice 1,5 miliona maraka, Aleksandar Bakočević milion maraka, savezna ministarka Radmila Milentijević, zajedno sa sestrom, 500.000 dolara, ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović osam hiljada maraka, Dragoljub Milanović, direktor RTS-a, dobio je 38.000 maraka, a tadašnja gradonačelnica Beograda Slobodanka Gruden 225.000 maraka, ogrlice, narukvice i prsten sa briljantima.
Darivanje je išlo i van granica Srbije, pa je na spisku „dobitnika“ bio i Radovan Karadžić sa preko dva miliona maraka. Predsednik Srpske Krajine Borislav Mikelić javno je prozvan da je nakon zatvaranja banke podigao 106.000 maraka. Željko Ražnatović Arkan kao komandant „Tigrova“ uzeo je 348.000 maraka.
Hrvatski mediji pisali su i o poslovnoj vezi Milanovićeve, tačnije njenog supruga Dragomira, sa Franjom Tuđmanom i generalom HV-a Vladimirom Zagorcem. Njih trojica su imali u Beču zajednički tajni račun na koji je Milanović uplatio 300 miliona dolara, dok je na istom računu u Klagenfurtu bilo 580 miliona dolara.
Sama Dafina Milanović je u intervjuu koji je s njom u „Dugi“ (16. april 1994) sačinila Ljiljana Habjanović-Đurović spomenula 90 imena tadašnjih „javnih ličnosti“ koji su Dafinu „voleli do poslednje marke“ i uzimali šakom i kapom od „dobrotvorke“ („iznosili novac u džakovima“, kaže Milanovićka). Uzbudili su se neki od prozvanih, pa su pljuštali demantiji (jedino je Željko Ražnatović Arkan najmirnije priznao da je pokupio tristotinjak hiljada maraka).
Prema tekstu u „Dugi“, veze sa Dafiment bankom i njenim parama na ovaj ili onaj način imali su i: Klara Mandić, Kapetan Dragan, Goran Hadžić, patrijarh Pavle, Nikola Koljević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Radovan Karadžić, Slobodan Komazec, Velimir Branković, Vesna Jugović, Stanko Radmilović, Radoman Božović, Nikola Šainović, Dragutin Zelenović, Danijel Šifer, Zoran Sretenović, Dejan Sretenović, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Danica Drašković, Milo Đukanović, Ken Stanojević, Milorad Unković, Slobodanka Gruden, Nebojša Čović, Mihalj Kertes, Milutin Mrkonjić, Milomir Minić, Dragan Tomić, Slavoljub Stanić, Dragoslav Jovanović, Borivoje Atanacković, Vuk Ognjenović, Aleksandar Mitrović, Sveta Zečar, Nikola Stanić, Darinka Matić-Marović, Slobodan Živojinović, Miroslav Ilić, Dobrivoje Topalović, Željko Ražnatović Arkan, Borivoje Petrović, Ljubiša Tumbaković, Milko Đurić, Ratko Romić, Dragan Cvetković, Vladan Atanacković, Radmila Milentijević, Mileva Blanuša, Borislav Mikelić, Dragan Milanović, Milanka Ćurčić, Dragan Dragojlović, Stanko Ivković, Stanimir Stajić, Đorđe Tanić, Vladislav Jovanović, Aleksandar Bakočević, Radoje Kontić, Strahinja Kastratović, Veselin Bošković, Goran Bošković, Gojko Đogo, Miodrag Zečević.
Suđenje je u oktobru 2007. godine bilo prekinuto jer je odbrana tražila da se pribavi neophodna dokumentacija o Dafiment banci iz NBS-a, koja je bila garant svih njenih poslova. Međutim, tražena dokumentacija nije dostavljena sudu, a odbrana je tvrdila da iza toga stoje pojedinci iz državnog vrha koji su sklonili tu dokumentaciju, jer im ne odgovara da se obelodani istina.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
