Od Vol strita do Kavkaza

Početkom prošle nedelje ruska Federalna služba finansijskog tržišta (FSFR) privremeno je obustavila rad dve vodeće ruske berze deonica, nakon što je njihov pad dostigao nivo iz perioda krize 1998. godine. Od maja ove godine, kada su ruske berze dostigle najviši uspon, pod uticajem svetske finansijske krize izazvane američkom hipotekarnom krizom, usporenim razvojem svetske ekonomije, ratnim dejstvima u Gruziji i padom cene sirove nafte, ruske berze (RTS i MMVB) izgubile su čak do 55 odsto vrednosti. Iako je nakon intervencije države, poslovanje ruskih berzi za nekoliko dana ponovo stabilizovano, analitičari tvrde da je ruska finansijska kriza složenija, a ruska ekonomija ranjivija od onih u razvijenijim zemljama.

INTERVENCIJA: Prošle srede FSFR je obustavio rad dve vodeće ruske berze Ruskog trgovinskog sistema (RTS) i Moskovske međubankarske valutne berze (MMVB), nakon što je njihov tehnički indeks pao za više od osam odsto (videti okvir: Pad i uspon). U pomoć ruskim berzama priskočio je i predsednik Dmirij Medvedev, koji je naložio da se izdvoji 500 milijardi rubalja (približno 14 milijardi evra) za podršku stabilnosti ruskih berzi, te je tražio da ga se o najnovijim zbivanjima na berzama svakodnevno izveštava. Prema mišljenju predsednika Medvedeva, na finansijsku krizu u Rusiji 75 odsto uticala je svetska finansijska kriza, nakon kraha u SAD uticajne investicione banke „Lehman Brothers“, dok je samo 25 odsto posledica ruskog specifičnog unutrašnjeg političkog faktora.

Pad akcija ruske Sberbanke je u sredu 17. septembra u 11.50 po lokalnom vremenu na berzi MMVB dostigao čak 11,11 odsto, a banke VTB 10,5 odsto, dok je berza RTS u 12.00 sati zaustavila trgovinu akcijama Sberbanke. Posle drastičnog pada akcija, Ministarstvo finansija Rusije donelo je odluku o podršci tri uticajne ruske banke, Sberbanke, VTB-a i Gasprombanke, u vrednosti od 1,5 triliona rubalja.

Nagli uspon ruskih berzi počeo je nakon njihovog ponovnog otvaranja u petak, gde je ponovo bila potrebna intervencija države kako ne bi došlo do njihovog nerealnog rasta. Ruska Federalna služba finansijskog tržišta dva puta je u petak u toku dana zaustavljala rast indeksa RTS koji je u 11.05 po lokalnom vremenu iznosio 1206,77, a MMVB 1007,66 da bi u 13.55 sati indeks dostigao na RTS 1234,02, a MMVB 10773,66. U petak na kraju radnog dana indeks RTS izrastao je za 22 odsto, a MMVB za 28,6 odsto u odnosu na poslednje zatvaranje. Lideri rasta bile su akcije VTB-a (+59 odsto), Sberbnake (+35 odsto), Rosnjefta (+46 odsto), Gasproma (+28 odsto) i Lukoila (27 odsto). Jedino su akcije Rostelekoma ostale u minusu za 11 odsto.

„Teško je tačno odrediti koliko svetska kriza učestvuje u ruskoj, a posebno kada se ima u vidu pad cene nafte, pad indeksa koji čine tržišni prostor BRIK-a (države – Brazil, Rusija, Indija i Kina) koji je od početka godine pao čak i za 60 odsto. Rusija ima takođe ekonomsko-političkih problema sa stranim firmama, kao na primer sa rusko-britanskom energetskom TNK-BP, koji takođe negativno utiču na opštu ekonomsku klimu u zemlji“, ocenjuje direktor ruske investicione firme Junikredit-ATON Stiven Daševskij.

Tokom prošle nedelje finansijska kriza u Rusiji proširila se i na druge sfere poslovanja, a prvi su reagovali investitori koji su masovno odustajali od građevinskih poslova. Analitičari procenjuju da će se prošlonedeljna kriza odraziti i na običnog ruskog građanina koji će u budućnosti teže dobijati stambene i kredite za automobile.

RAZNE PROCENE: Kao jedan od faktora koji u velikoj meri utiče na destabilizaciju ruske ekonomije najviše se pominju ratna dejstva u Gruziji i odustajanje stranih investitora od ruskog tržišta zbog zategnutih odnosa sa Vašingtonom i Briselom. Mediji pišu da su Rusiju ratna dejstva u Gruziji koštala oko 500 miliona dolara, dok je prvih dana rata iz Rusije povučeno stranih investicija u vrednosti od oko sedam milijardi dolara. Analitičari su prilično podeljeni kada je reč o budućem razvoju ruske ekonomije. Zapadni analitičari smatraju da će ratna dejstva u Gruziji i politička zategnutost sa Zapadom smanjiti strane investicije koje su krajnje neophodne za razvoj ruske ekonomije. Zapadni analitičari takođe smatraju da je savremena privredna ekspanzija Rusije direktno povezana sa visokom cenom nafte, te da pad njene cene ne ide u korist Moskve. Takođe, najave centralnoazijskih zemalja, a posebno Turkmenistana, da će udvostručiti cenu prirodnog gasa u 2009. godini može takođe da utiče na manje prihode koje Rusija ostvaruje u trgovini energentima sa EU. S druge strane, ruski ekonomski analitičari su smireniji, finansijsku krizu smatraju „globalnom panikom“, a za Rusiju tvrde da može biti „mirna“ jer je treća država u svetu po obimu zlatnih rezervi, te da će budžet biti bezdeficitaran i ako cena nafte padne čak i do 70 dolara za barel. Ruski analitičari kao negativne posledice očekuju dalji pad ruske rublje i stari problem sa visokom inflacijom.

Ruski list „Gazeta“ u pomalo fatalističkom tonu procenjuje moguće posledice finansijske krize u Rusiji i komentariše da se nakon intervencije ruske države u finansijskom sektoru može očekivati „nova preraspodela kapitala i nova etapa nacionalizacije u Rusiji“. „Gazeta“ dalje objašnjava da je takav scenario moguć zbog slabih šansi da Rusija u slučaju novih talasa kriza dobije finansijsku podršku sa Zapada i zbog potreba da ubuduće sve više samostalno rešava svoje političko-ekonomske probleme.