O mobingu se kod nas govori tek odnedavno, iako postoji od kad i radni odnos. Prema istraživanju koje je sprovela dr sc. med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog, u Srbiji je mobing znatno rasprostranjeniji nego u drugim zemljama u kojima se prati i veoma oštro sankcioniše – od novčane kazne do kazne zatvorom, kao što je slučaj u Francuskoj. Najviše žrtava mobinga je u državnoj upravi, prosveti i zdravstvu, a stanje je znatno pogoršano u periodu tranzicije, jer mnogi radnici u strahu da ne ostanu bez posla, koji je u Srbiji prvi na rang-listi strahova, izbegavaju da se suprotstave bilo kojoj vrsti maltretiranja na poslu, nego ćute i trpe, dok ne „puknu“.
Ovu pojavu „krstio“ je i opisao nemački psiholog Franc Lajman pre svega desetak godina: mobingom je nazvao psihološki teror u poslovnom životu, sistematsku neprijateljsku i neetičku komunikaciju pojedinca ili grupe usmerenu prema jednoj žrtvi, koja je zbog stalnih maltretirajućih aktivnosti u nemogućnosti da se odbrani.
KORPORACIJSKA PRAVILA: Postavljenjem novog generalnog direktora jedne fabrike bezalkoholnih napitaka, koja je u vlasništvu multinacionalne kompanije poznate po proizvodnji „gaziranog šerbeta“, naglavce je okrenuta karijera Duška Momirova, do tada uspešnog menadžera za ljudske resurse te fabrike. Počelo je, kaže, ispotiha sa „hajde, Duško, isprazni piksle“, ubrzo je preraslo u direktno mešanje u ingerencije – da bi se završilo ometanjem izvršavanja posla, nepriznavanjem rezultata, neravnopravnog tretmana u odnosu na kolege, ponižavanjem i ismejavanjem pred podređenima.
„Prvo sam počeo da sumnjam kako je neka greška kod mene i kao odgovorna osoba maksimalno sam se trudio da budem bolji, efikasniji i brži“, ispoveda se Momirov. „To, nažalost, nije dovelo ni do kakve promene u odnosu prema meni i proizvelo je konstantno stanje preterane napetosti, postajao sam sve iscrpljeniji i iscrpljeniji, te sam morao da se obratim lekaru, koji je ustanovio da sam izložen velikom stresu i poslao me na dugo bolovanje.“
U skladu s kodeksom ponašanja koji važi za celu kompaniju, dok je na bolovanju bio, Momirov se obratio šefu svog šefa, izneo slučaj i zamolio ga da ga zaštiti. Šef njegovog šefa je, opet u skladu s kodeksom kompanije, poslao izaslanika da ceo slučaj istraži. Izaslanik je, po rečima Momirova, zadatak traljavo obavio i ustanovio da nema ničega što je u suprotnosti s kodeksom ponašanja, a on je zamoljen da se što pre vrati na posao jer „u budućnosti kompanija neće više tolerisati ovakvo ponašanje i zloupotrebu skupog menadžerskog vremena“. Mada još pod terapijom, prekinuo je bolovanje i dočekao ga je „pojačan tretman“, iako ga je uzrok njegovih nevolja „podstakao da negde drugde potraži nove poslovne izazove“. Za zaštitu se obratio sudu, čime je prekršio nepisano korporacijsko pravilo da se iz kruga fabrike ništa u javnost ne iznosi osim gotovog proizvoda, zbog čega je ostao bez kancelarije, njegove lične stvari su „u nekom magacinu“, niko ga ne primećuje, niko mu se ne obraća, a advokat tužene kompanije je ustvrdio da tužba nema pravno utemeljenje jer pojam „mobing“ se ni u jednom zakonu ne pominje.
KRČKANJE ZAKONA: Više nevladinih organizacija, Felicitas iz Beograda, Centar za ljudska prava i demokratiju iz Užica, Aurora iz Bora, Pirgos iz Pirota, Duga iz Ade, Edukativni centar iz Kruševca, Centar za demokratske aktivnosti iz Lebana, uz podršku Instituta za održive zajednice – pokrenule su proces javnog zagovaranja za donošenje Zakona o mobingu.
Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić kaže za „Vreme“ da je prošlog meseca imenovana radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu, u kojoj pored profesora Beogradskog univerziteta svoje predstavnike imaju relevantni sindikati i Unija poslodavaca i da je posle obavljenih konsultacija zaključeno da je, pored inoviranja Zakona o radu, neophodno doneti neke nove zakone, između ostalog i Zakon o mobingu. U opticaju su, veli, dva predloga: jedan je izradio Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a drugi Centar za unapređivanje pravnih studija. „Oba nacrta zakona su kompatibilna, tako da će jedinstveni predlog biti definisan vrlo brzo i već krajem godine biti upućen u parlament.“
Mada ostaje pitanje kada će poslanici o njemu raspravljati. „Kod nas, nažalost, najteže prolaze antidiskriminacioni zakoni. Eto, Zakon o ravnopravnosti polova se ‘krčka’ već pet godina“, zaključuje Snežana Lakićević Stojačić.
Nedostatak zakona o mobingu nije smetao sudu u Jagodini da donese presudu u kojoj se mobing pominje, jer maltretiranje svake vrste, pa i ono na radnom mestu, kažnjivo je po Krivičnom zakonu: Zoran Milovanović, v.d. glavnog i odgovornog urednika jagodinskih nedeljnih novina „Novi put“, osuđen je na kaznu zatvora od četiri meseca, uslovno dve godine, po tužbi novinarke Ivane Delić-Janković. „Izricanje ove presude je prekretnica u društvenom poimanju i poštovanju radnih prava u Srbiji: postavljen je kamen temeljac za zakonsko tretiranje mobinga i najzad je ova pojava prepoznata kao delo koje zavređuje primerenu kaznu i jasno je ukazano da psihološko maltretiranje nije prihvatljivo ponašanje na radnom mestu“, prokomentarisala je presudu jagodinskog suda Majda Sikošek, koordinatorka nevladine organizacije Felicitas, a zamenica republičkog javnog tužioca kaže da bi mobing, kao suptilni vid maltretiranja, morao da ima i posebnu inkriminaciju i u Krivičnom zakonu.
