Iako se još ne zna kojim tempom će impuls u Srbiji poskupljivati, činjenica da ćemo i nakon "korekcije cena" ostati sa najjeftinijim telefonom u regionu (i šire) teško da deluje utešno
Agonija duplo skupljeg telefoniranja odložena je za sledeću godinu. Direktor preduzeća Telekom Srbija Branko Radujko, je u ponedeljak prihvatio premijerov predlog da impulsi poskupljuju postepeno, ali će skoro trostruko veća pretplata biti odštampana već na novembarskim računima.
Poskupljenje impulsa najavljivano je još za početak leta, uz konstataciju da su cene impulsa i pretplate u Srbiji među najnižim u regionu i da celokupna situacija otežava poslovanje Telekoma i smanjuje finansijski kapacitet za investicije u infrastrukturu.
Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) je svoju odluku o stopostotnom poskupljenju impulsa i podizanju pretplate sa 88 na 230 dinara (PDV uračunat) obrazložila potrebom da se tržište fiksne telefonije od monopolističkog konačno transformiše u liberalno, da privuče druge operatere i da počne ličiti na tržište mobilne telefonije. Svi zajedno uporno podsećaju da imamo najjeftiniji telefon u regionu i da će tako ostati čak i nakon ovako dramatičnog poskupljenja.
PRETPLATA I PLATA: Najskuplju pretplatu i najskuplji impuls u lokalu na Balkanu plaćaju Slovenci, koji imaju i najveću prosečnu platu (vidi tabelu). U Sloveniji mesečna pretplata za fiksnu telefoniju iznosi oko 11,2 evra. Cena razgovora koju nudi Telekom Slovenije u okviru svoje mreže radnim danom i u skupljoj tarifi je 2,8 centa za minut. U jeftinoj tarifi minut razgovora košta 2,3 centi. Cene poziva ka drugim fiksnim mrežama kreću se od tri do osam centi za minut razgovora. Minut poziva sa fiksnog na mobilni telefon košta između 18 i 27 centi (u zavisnosti od operatera), a međunarodni pozivi koštaju od 0,12 evra do 3,05 evra za minut.
Iako ima oko 3,5 puta manju platu od prosečnog Slovenca, prosečan Bugarin u ponudi ima i skuplju mesečnu pretplatu za fiksni telefon. Operater BTC, koji ima dominantnu poziciju u fiksnoj telefoniji u Bugarskoj, nudi mesečne pretplate u rasponu od 7,05 do 15,34 evra. Utešno je to što pretplatnik može da računa na 50 do 350 besplatnih minuta, ali i na jeftinije telefoniranje u odnosu na Slovence. Razgovor u lokalu unutar mreže BTC, naime, može da košta 0 (nula) evra u slabom saobraćaju (uz plaćanje tarife za uspostavljanje veze od 0,06 evra) do 0,009 evra za minut u jakom saobraćaju. Telefoniranje ka fiksnom broju drugog operatera tarifira se od 0,016 evra do 0,018 evra po minuti u zavisnosti od vremena poziva. U međugradskom saobraćaju minut poziva ka korisniku mreže BTC može da košta od 0 evra (uz naknadu za uspostavljanje veze i ograničenje poziva na 60 minuta) do 0,04 evra, a u slučaju pozivanja korisnika druge mreže od 0,024 evra do 0,04. Kod međunarodnih poziva pretplatnici kompanije BTC minut razgovora mogu da plate od 0,09 evra do 1,22 evra.
OD PAKETA ZAVISI: Cena impulsa u Hrvatskoj ne razlikuje se značajnije od operatera do operatera. U periodu takozvanog „jakog“ saobraćaja, odnosno skupe tarife – od sedam do 19 sati – cena jednog impulsa (15 sekundi) je oko četiri centa. Od 19 do sedam ujutro impuls je duplo jeftiniji. Operateri se takmiče kreiranjem i ponudom što atraktivnijih tarifnih paketa. Najveći operater fiksne telefonije u Hrvatskoj je Hrvatski telekom (T-HT), čiji paketi predviđaju mesečnu pretplatu u visini od 5,04 evra do 13,08 evra. U zavisnosti od izabranog paketa, privatni korisnik pretplatom dobija od 60 do 150 gratis minuta unutar mreže, a poslovni korisnici između 100 i 500 minuta, kao i povoljnije telefoniranje prema mobilnim mrežama. Od izbora paketa zavisi i cena minuta razgovora. Minut razgovora u mreži T-HT može da košta od 0,019 evra (u jeftinom) do 0,09 evra (u skupom) saobraćaju. Pozivi prema mrežama mobilnih operatera korisnike T-HT koštaju od 0,11 evra do 0,21 evra po minuti u jeftinom i od 0,22 evra do 0,42 evra u skupom saobraćaju, dok je za minut razgovora sa inostranstvom putem fiksne mreže Hrvatskog telekoma potrebno izdvojiti od 0,31 evra do 1,34 evra.
Cena telefonskog razgovora u Crnoj Gori, u mreži T.Coma, obračunava se po minutu. Telekom Crne Gore naplaćuje pretplatu 5,97 evra, uz koju nudi 100 minuta razgovora gratis (za lokalne pozive), ili dial–up u jeftinoj tarifi. Ista visina pretplate važi i za poslovne korisnike, ali oni, u zavisnosti od biznis paketa koji odaberu i uz doplatu, dobijaju 40, odnosno 180 minuta razgovora gratis za pozive prema mobilnim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori, ili 55, odnosno 150 minuta za pozive prema fiksnoj mreži u Srbiji. U zavisnosti od saobraćaja, minut razgovora u lokalu košta od 0,011 do 0,022 evra, a kod međugradskog poziva od 0,029 do 0,059 evra. Minut razgovora ka drugim crnogorskim operaterima fiksne telefonije tarifira se sa 0,069 evra po minutu. Pozivanje mobilnog telefona u Crnoj Gori košta od 0,11 do 0,22 evra, a brojeva fiksnih telefona u inostranstvu od 0,129 do 0,819 evra po minutu. Cena minuta za pozive fiksnih telefona u Srbiji je od 0,064 do 0,129 evra.
I Makedonski telekom u ponudi ima brojne tarifne pakete u fiksnoj telefoniji. U zavisnosti od paketa, privatni korisnik može do mile volje besplatno da telefonira (ali u okviru mreže makedonskog telekoma i to u periodu od sedam uveče do osam izjutra), a može i da izabere jedan omiljeni fiksni i jedan omiljeni mobilni telefon (naravno, u okviru mreže), sa čijim će vlasnicima moći da ćaska upola cene. Poslovnim korisnicima se takođe nude raznorazni paketi. Između ostalog, mogu da izaberu zemlju partnera prema kojoj će telefonirati sa popustom (za zemlje u regionu važi popust od deset odsto, za ostale evropske zemlje i za Kinu od 15, a za Kanadu, Australiju i SAD – 20 odsto). Visina mesečne pretplate u Makedonskom telekomu kreće se između 4,22 evra i 9,54 evra. Minut razgovora u lokalu, u okviru iste mreže, košta 0,011 evra u slabom i 0,019 evra u jakom saobraćaju, dok je poziv ka drugom fiksnom operateru nešto skuplji, pa minut košta od 0,019 evra do 0,026 evra. Minut razgovora u međumesnom saobraćaju pretplatnika kompanije MT košta od 0,028 evra do 0,057 evra, u zavisnosti od toga da li je reč o slabom ili jakom saobraćaju. Pozivi sa fiksnog ka mobilnom telefonu koštaju 0,076 evra ili 0,19 evra po minuti, a minut međunarodnog razgovora putem mreže MT košta od 0,19 do 1,03 evra u zavisnosti od zemlje.
Visina mesečne pretplate u Republici Srpskoj zavisi od kategorije kojoj korisnik pripada – građani plaćaju 4,6 evra, preduzeća 10,06 evra, verske zajednice i humanitarne organizacije 6,03 evra, a socijalne kategorije 2,24 evra. Pretplata u Republici Srpskoj podrazumeva i 160 besplatnih minuta razgovora u lokalu. Minut razgovora u lokalu košta isto koliko i minut međugradskog telefoniranja – oko jedan cent. Dok razgovori prema mobilnoj mreži Telekoma Srpske staju devet centi po minutu, pozivi prema mobilnim mrežama u BiH staju koštaju 20 centi, odnosno 0,2 evra za minut. Minut telefoniranja iz Republike Srpske ka fiksnim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori košta 15 centi, a ka mobilnim mrežama 20 centi. Pozivi sa fiksnog telefona iz RS prema Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji – ka fiksnim i mobilnim mrežama – koštaju 25 centi, a pozivi iz RS ka zemljama EU i sveta sa fiksnog telefona ka fiksnim ili mobilnim mrežama od 0,7 evra do 0,92 evra.
U Federaciji BiH pretplata je 3,85 evra mesečno. Minut razgovora u BiH upućen prema fiksnoj mreži iznosi 1,5 centi u skupljoj tarifi, a državnim praznicima, vikendom i uveče od 19 do sedam časova ujutru je dvostruko jeftiniji.
Međutim, uprkos ovako šarolikoj ponudi, susedi Srbije se sve više okreću mobilnoj telefoniji. Hrvati će ove godine prvi put na razgovore putem mobilnog telefona potrošiti gotovo jednaku količinu vremena kao i na fiksno telefoniranje. Prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku (DZS), u prva tri meseca 2008. Hrvati su putem mobilnog telefona razgovarali 1,35 milijardi minuta, što je za 23,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Putem fiksnih telefona su razgovarali oko 1,41 milijardu minuta. Slično je i u Crnoj Gori. Prema podacima iz Crnogorskog telekoma, na primer, ukupan broj fiksnih linija u Crnoj Gori je na kraju prošle godine iznosio 189.900, što je 2,3 odsto manje nego 2006. godine.
Podaci Telekoma Srbije iz marta ove godine pokazuju da jedini operater fiksne telefonije kod nas ima na raspolaganju nešto više od 3,2 miliona linija od čega je uključeno 2,9 miliona, a od 73,3 milijarde dinara ukupnih prihoda ostvarenih u 2007. godini, oko 34 milijarde je stiglo od fiksne telefonije.
Iako se još ne zna kojim tempom će impuls u Srbiji poskupljivati, na kraju će ipak narasti na obećanih 60 para (0,008 evra sa PDV-om). Rezultat tog poskupljenja, kako su izračunale stručne službe RATEL-a, biće prosečno povećanje mesečnih računa rezidencijalnih korisnika za oko 45 odsto i prosečno smanjenje mesečnih računa poslovnih korisnika za oko 20 odsto. Na osnovu tog podatka, činjenica da ćemo i nakon „korekcije cena“ ostati sa najjeftinijim telefonom u regionu (i šire) teško da deluje utešno. Novu godinu ćemo jedni drugima, ipak, čestitati po staroj tarifi.
Do daljnjeg, telefoniramo po standardnoj tarifi: minut razgovora u lokalu, po skupoj tarifi (od sedam do 15h) nas košta 0,35 dinara (0,004 evra), a po jeftinoj duplo manje – 0,17 dinara (0,002 evra). Za razgovor u međumesnom saobraćaju po skupoj tarifi minut treba platiti 1,79 dinara (0,02 evra), a u jeftinoj 0,89 dinara ili (0,01 evro). Minut razgovora na relaciji fiksni-mobilni košta 10,75 dinara (0,13 evra) ili 5,37 dinara (0,06 evra). Cena poziva ka inostranstvu ne zavisi od vremena u kojem se poziva: minut razgovora sa brojem u fiksnoj mreži u Crnoj Gori i Republici Srpskoj košta 10,75 dinara, a sa brojem u mobilnim mrežama u Crnoj Gori dvostruko više. Kada je reč o međunarodnim pozivima, minut razgovora se kreće se između 16,57 dinara (0,2 evra) i 52,5 dinara (0,64 evra), u zavisnosti od zemlje ka kojoj je poziv upućen.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
