Ima li Srbija vakcinu protiv svetske finansijske groznice
„Neće biti krize sledeće nedelje. Moj raspored je već popunjen…“ Nekoliko nedelja srpska vlada se ponašala tačno prema toj dosetki Henrija Kisindžera.
Onda je posle malo glumljenja hladnokrvnosti srpska vlada reagovala na krizu povukavši prvi potez koji ne košta mnogo, a može da bude koristan. Odlučila je da podigne nivo osiguranih depozita u bankama sa 3000 na 50.000 evra. Ova državna garancija štednje počeće da važi za mesec dana. Vlada nastoji da smanji strahovanja štediša, koja se ovde lako probude zbog sećanja na gospođu Dafinu, Srpsku Majku iz devedesetih. Ne objavljuje se koliko je njih povuklo uloge iz banaka, ali neke reakcije je svakako bilo. Sa zvaničnih mesta ponavlja se da bankarski sistem u Srbiji nije direktno pogođen krizom, pošto ovdašnje banke nisu trgovale sumnjivim papirima. Naš svet inače i bez krize ima onaj strah od bankarskog poverenja koji je Bodrijar efektno opisao: „Kad svešteniku poverim tajnu, niko živi to više ne čuje. Kako da budem siguran da ću ikada dodirnuti novac koji poverim banci…“
Prošle nedelje Narodna banka Srbije je branila kurs dinara intervencijom na monetarnom tržištu, a nešto su glasniji nego ranije oni koji se zalažu za devalvaciju dinara. Vlada je najavila da će u okviru budžeta za narednu godinu predvideti sredstva za hitne intervencije u bankarski sektor.
Vlada posle sto dana započinje svoj pravi mandat u težim okolnostima od onih koje su opisivane i očekivane tokom izborne kampanje. Za sada poručuje da glavni ciljevi nisu ugroženi. Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović ne očekuje da će doći do zastoja vitalnih projekata, pošto su, po njenim rečima, ugovori o zajmovima sa svetskim finansijskim institucijama veoma čvrsti. U prioritetne projekte u 2009. godini svakako spada Koridor 10 koji treba da bude izgrađen do sredine 2012, a ona takođe govori o rehabilitaciji železničkog saobraćaja, što bi trebalo da bude završeno do 2015. Dolazak Fijata koincidira sa smanjenjem prodaje automobila u Italiji zbog smanjenja vladinih subvencija pri transakciji starog za novi automobil. Premijer Cvetković očekuje da će to smanjenje prodaje u manjoj meri pogoditi očekivanu proizvodnju malih automobila.
Vlada je formirala posebnu radnu grupu koja prati dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.
Veliki svetski mediji se proteklih nekoliko nedelja praktično samo time bave. Kraj Reganove ere, američki pad, novi Breton Vuds…
Frensis Fukujama, profesor međunarodne političke ekonomije u Školi za unapređene međunarodne studije „Džon Hopkins“ (Johns Hopkins School of Advanced International Studies), onaj koji je 1992. objavio „kraj istorije“ (The End of History and the Last Man), piše, na primer, o ugroženom američkom „brendu“ i o tome kako je između 2002. i 2007, u vreme svetskog ekonomskog rasta, bilo lako ignorisati „te evropske socijaliste i latinoameričke populiste“ („those European socialists and Latin American populists“) koji potkazuju američki ekonomski model kao „kaubojski kapitalizam“. Sada kada je mašina izletela iz šina i preti da povuče ostatak sveta za sobom, on upozorava na krivicu samog američkog modela, na to da je pod mantrom „manje vlade“ Vašington propustio da adekvatno reguliše finansijski sektor i tako dozvolio ogromnu štetu ostatku američkog društva.
Po njemu, globalno gledano, SAD nemaju više hegemonističku poziciju kao do sada, što je Rusija naglasila 7. avgusta u Gruziji. Po njemu, biće smanjena američka mogućnost da preko svetske banke i MMF-a oblikuje svetski ekonomski poredak, pa i da će američke ideje, pa čak i pomoć biti manje dobrodošli…
U prethodnim godinama, dok je Vol strit cvetao, Amerikanci su često diskvalifikovali Evropu kao mesto obilne hrane, putovanja, a ne mesto ekonomskih inovacija. Sada ugledni komentatori konstatuju da je Evropa pokazala kapacitet da brže od SAD odgovori na krizu.
Očito je da američki kreditni slom koji se proširio na evropsko i azijsko tržište nije ekskluzivna bolest bogatih, kako se ovde mogao steći utisak. Dok se finansijska kriza širila preko Evrope u prethodnim nedeljama, Mađarska se, na primer, pokazala ranjivom. Ova zemlja donedavno favorit zapadnih investitora, opterećena je teškim dugom. Mađarska vlada je finansirala dosadašnju potrošačku pijanku, dobrim delom, stranim novcem, zajmovima koji su bili skupi. Prosečni Mađari su u prošlih nekoliko godina hrlili u banke da uzmu tada jeftine kredite u švajcarskim francima i evrima da bi kupovali kola i kuće. Sada ih stižu uvećane rate. Budimpešti Evropska centralna banka priskače u pomoć s pet milijardi evra kredita radi pokrivanja nedostatka evra u mađarskim bankama.
Srpska vlada se u svojoj odluci o garantovanju štednih uloga pozvala na preporuku Evropske komisije. U isto vreme, ona je odlučila da 1. januara 2009. godine počne s primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, pre nego što ga Evropljani odmrznu. Većinu carina na repromaterijal vlada će ukinuti ili smanjiti, kako bi izvoznicima bila olakšana nabavka repromaterijala. Carine na srpsku robu u Evropskoj uniji su inače ranije jednostrano ukinute, ali srpska privreda zbog slabe konkurentske sposobnosti teško dospeva na to tržište.
Predsednik Srbije Tadić opominje ovih dana da će budžet u narednih nekoliko meseci biti centralno pitanje, pošto po njegovim rečima Srbija može da prevaziđe posledice globalne finansijske krize samo ukoliko bude dobila stabilizujući budžet za 2009. godinu. U izradi tog budžeta za 2009. će verovatno učestvovati MMF, pošto je Srbija zatražila novi, ovog puta nekreditni, angažman, s obrazloženjem da bi sertifikat MMF-a mogao da učvrstiti poverenje stranih kreditora, koji će u nastaloj krizi izbegavati rizična tržišta.
Srbija je 2006. godine otplatila poslednju tranšu kredita MMF-u i tada je najavljeno da se više neće zaduživati kod ove institucije, ali i tada je najavljeno da će biti sklopljen aranžman po kome bi MMF pratio ovdašnju ekonomsku politiku.
MMF je pozvan u pomoć i zbog toga da bi lakše bili odbijeni zahtevi manjih članica vladajuće koalicije pa i različitih socijalnih grupa za povećanjem javne potrošnje, penzija, plata, itd. Srpska vlada obznanjuje nameru da u skoroj budućnosti postigne uravnotežen budžet. Da to nije lako postići sada pokazuje Grčka, koju potresa veliki štrajk upravo zbog budžeta.
Posle kreditnog sloma u Americi nisu retka zapažanja u štampi da su (i preko MMF-a) razvijene zemlje od nerazvijenih tražile ono čega se sada same u krizi ne pridržavaju. U kritičnom momentu pribegava se masivnom državnom intervencionizmu. (Amerika ima deficitarni budžet posle 11. septembra od četiri odsto GDP-a. Švedska je početkom devedesetih ušla u deficit od čak osam odsto. Nasuprot tome, tokom krize 1997. godine, MMF je Koreji dozvolio ulazak u deficit od samo 0,8 odsto.)
Kreiran 1944, radi obnove svetskog finansijskog sistema posle Drugog svetskog rata, MMF je inicijalno pomogao razvijenim zemljama da pozajmljuju jedna drugoj. Pravila posleratnog ekonomskog poretka u Breton Vudsu, u Nju Hempširu, 1944, usaglasili su Henri Morgentau, tadašnji sekretar američkog trezora, i britanski ekonomista Džon Majnard Kejns. Kejnsijance su posle potisli fridmanovci. Sada se zakazuje novi svetski ekonomski samit i govori se o novom Breton Vudsu.
Od 1990. MMF je praktično pretvoren u fond za spasavanje posrnulih ekonomija zemalja u razvoju, ali to je išlo s mnogo problema, možda baš onako kako operišu ruski ratni hirurzi: amputiraju, amputiraju. Nije sigurno da je igra uvek bila fer i da ponekad nije predstavljala naručenu eliminaciju domaćih kompanija i raščišćavanje terena za multinacionalke. Zemlje Latinske Amerike se, na primer, sada uzdržavaju od toga da zatraže pomoć od MMF-a kome zameraju što pomoću takozvanog Vašingtonskog konsenzusa zajmove uslovljava diktiranjem kakva će se politika voditi (privatizacija, deregulacija i balansirani budžet). U popularnom štivu Vašingtonski konsenzus se opisuje kao operativni špic tzv. reganomike i tačerizma, neoliberalne doktrine koja je dominirala u poslednje dve decenije. Zemlje poput Brazila, Meksika, Argentine, Venecuele i Urugvaja su otplatile dugove MMF-u kako bi stekle veću samostalnost u vođenju ekonomske politike. Brazil, Venecuela, Argentina, Urugvaj, Paragvaj i Bolivija su u međuvremenu formirale Banku Juga da bi finansirale sopstveni razvoj.
U upravo eskalirajućoj krizi, koja se opisuje i kao kraj Reganove ere, pred vratima MMF-a se opet uvećava red.
Guverner Centralne banke Ukrajine Volodimir Stelmak pregovara sa MMF-om, a neke agencije javljaju da Ukrajina hitno traži zajam od 14 milijardi kredita.
MMF saopštava da je Pakistanu potreban zajam od deset milijardi dolara u sledeće dve godine za otplatu duga i stabilizaciju ekonomije. Pakistanski zvaničnici izjavljuju da će tražiti zajam od MMF-a samo ako druge raspoložive opcije propadnu.
Island je posle kolapsa bankarskog sistema blizu tome da zatraži pojas spasavanja od MMF-a, od koga očekuje milijardu dolara, a paralelno pokušava da na osnovu tog aranžmana sa MMF-om dobije finansijsku pomoć od skandinavskih suseda igrajući i na sentiment („Mi smo deo nordijske familije“), zatim od Japana, a po „Njujork tajmsu“, i od Rusije. Šveđani odgovaraju pozitivno, uz za oktavu niže emocije, kažu da će biti – dobri susedi.
Bratstvo, bratstvo, a sira za pare.
Srbija će možda izbeći najneprijatniji scenario, ali okolnosti se brzo menjaju, pa će mnoga očekivanja biti teže realizovati. Na Zapadu će biti manje kapitala koji će biti skuplji, nesigurnost se može povećavati zbog osobine kapitala da lako beži sa nesigurnih tržišta, pa planovi o investicionom bumu možda moraju da budu ponovo razmotreni, kao i upotrebljivost domaćih resursa.
Zbog pada cena sirovina investiciona sposobnost Rusije će možda biti manja nego što se očekivalo, pa nije sigurno kako će se realizovati važan gasovodni projekat.
Predsednik Srbije Tadić je prošle nedelje zatražio da se Srbija u atmosferi novih globalnih bezbednosnih i ekonomskih odnosa ponaša pragmatično. On pretpostavlja da se šansa za ubrzani razvoj Srbije možda više ne može naći na način koji je to u Srbiji predviđano do danas, već na način koji mora da osmisli u godinama koje dolaze.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
