Posle kikseva u kampanji, opterećen Bušovom zaostavštinom, republikanac Džon Mekejn gotovo da nema šanse protiv demokrate Baraka Obame na predsedničkim izborima 4. novembra
SIGURAN U POBEDU: Obama favorit mladih Amerikanaca
Nije bilo davno, mada se tako čini, kada je Majkl Blumberg, milijarder i gradonačelnik Njujorka razmišljao o tome da se upusti u predsedničku trku. Koliko su njegova razmišljanja u tom pravcu bila ozbiljna, zna jedino on sam, ali otvoreno pismo koje je Blumberg uputio budućem stanaru Bele kuće u najnovijem broju nedeljnika „Njuzvik“ možda krije odgovor na pitanje zbog čega je odustao: „Vrednost akcija na berzi je porinula. Tržište kredita je zamrznuto. Nezaposlenost je u porastu. Sve je više onih koji ostaju bez krova nad glavom jer ne mogu da plate rate za kredit. Potrošači su u stisci. Proizvodnja je u padu. Sprema se globalna recesija. Dobro došao u Belu kuću, 44. predsedniče. Pod uslovom da i dalje želiš ovaj posao“…
Blumberg, jedan od najspretnijih američkih biznismena, a svakako najspretniji biznismen među političarima, u svom se memorandumu držao ekonomije čiji će pad da zagorča ne samo slast čije god pobede na predstojećim izborima već i živote miliona Amerikanaca koji su pozvani da 4. novembra daju poslednju reč. Istraživanja pokazuju da svega sedam odsto građana države koju mnogi i dalje vide kao jedinu supersilu na svetu veruje da je zemlja na dobrom putu. Ekonomska kriza koju mnogi porede sa velikom depresijom krajem dvadesetih godina prošlog veka u samom finišu ove iscrpljujuće kampanje gotovo da je u potpunosti u drugi plan istisnula sve preostale bisage teškog bremena koje je Džordž Buš svom nasledniku istovario nasred Ovalne sobe. Tu su dva nedovršena rata koja su već odnela 4000 američkih života. Među njima je i Karim Rašad Sultan Kan, odlikovan bronzanom zvezdom za hrabrost, koji je imao samo dvadeset godina kada je kao američki vojnik poginuo u Iraku prošle godine. Njega je za primer nedavno uzeo Kolin Pauel, bivši državni sekretar u prvom Bušovom mandatu, kada je u jednoj od najgledanijih televizijskih emisija obrazložio zbog čega će na ovim izborima da glasa za Baraka Obamu. Talibani, prva meta u ratu protiv terorizma koju je uz nezapamćenu podršku kod kuće i u svetu poveo predsednik Buš sve više dižu glavu u Avganistanu koji se graniči sa politički nestabilnom nuklearnom silom Pakistanom. Pored rovitog Bliskog istoka, novi stanar Bele kuće moraće da se uhvati u koštac i sa sve drskijom Rusijom sa kojom odnosi nisu bili hladniji još od kraja hladnog rata. Spisku treba pridodati i opasnosti od terorizma, klimatskih promena, te strah od širenja siromaštva, gladi i zaraza u svetu, a mogao bi biti i duži… Bez obzira na to, sudeći po završnici ove kampanje duge bezmalo dve godine, u kojoj su obojica kandidata više puta prolazili između Scile i Haridbe, ni Džon Mekejn ni Barak Obama nisu nimalo pokolebani u nameri da osvoje Belu kuću.
MLADIZAOBAMU: Ova iscrpljujuća kampanja ostavila je traga na obojicu senatora. Senator Mekejn, koji je tokom završne republikanske konvencije proslavio svoj 72. rođendan, u finiš ulazi sa saznanjem da mu je ovo poslednji pohod na Belu kuću. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se njegova prednost nakon konvencije na kojoj je glavna zvezda bila Sara Pejlin, guvernerka Aljaske i njegova izabranica za potpredsedničko mesto, istopila i da Obama jednu za drugom osvaja prednosti u državama u kojima je Džordž Buš pre četiri godine glatko dobio. U trenutku dok nastaje ovaj tekst Mekejn ne može više da računa ni na Floridu koja je bila sudbonosna za tesnu Bušovu pobedu 2000, a gde se Obama nedavno pojavio u društvu bivšeg predsednika Bila Klintona. Najrazličitija istraživanja javnog mnjenja, osim onih koje sprovodi republikancima verna Foks televizija i neke radio-stanice, preimućstvo daju Obami.
Bitka se ne vodi samo na planu geografije već i demografije. Ovi izbori su zabeležili rekordan odaziv mladih birača koji su u ogromnoj većini naklonjeni Obami. Procenjuje se da pripadnika nove, takozvane „milenijumske generacije“, ima oko 45 miliona i da oni čine oko 20 odsto biračkog tela. Najmlađi glasači se, međutim, po pravilu migolje svakoj sondaži javnog mnjenja, a naročito onoj izbornoj. Bivši šef u izbornom štabu Bila Klintona, koji se takođe uzdao u mlade, Džejms Karvil, svojevremeno je rekao: „Pokažite mi kandidata koji se uzda u mlade glasače i ja ću vam pokazati gubitnika.“ Istorijski gledano, Karvil je u pravu, ali istraživanja pokazuju da su se stvari promenile i da će ovi izbori već i po rekordnom odazivu mlađe populacije biti istorijski. To ne mora nužno da bude i jedini istorijski rekord koji će Obama, po svemu sudeći, da obori na terenu demografije. Istraživanja pokazuju da je Obama na putu da obori sve rekorde svojih prethodnika kada je reč o američkim belcima koji će, prema projekcijama američkog Biroa za popis stanovništva, biti u manjini već pre polovine ovog veka. Na demokrate sa podozrenjem tradicionalno najviše gleda muški deo belačke populacije. U poslednjih dvadeset godina na izborima se samo jednom dogodilo da republikanski kandidat ne osvoji dvocifrenu prednost kod belih muškaraca. To je bilo kada se u trku umešao Ros Pero, kome Bil Klinton donekle treba da zahvali za pobedu protiv oca aktuelnog predsednika. Buš mlađi je oba puta na izborima osvojio 25 odsto glasova ove populacije više od svojih protivnika. Najnovija istraživanja Galupa i Pju instituta koja je analizirao ugledni politički internet portal Politiko ukazuju da prvi demokratski predsednički kandidat afričkog porekla uživa podršku od 46 odsto među belim muškarcima. Neznatno veću podršku pre njega imao je samo Džimi Karter.
150.000 DOLARA ZA GARDEROBU: Mekejn i guvernerka Pejlin
HALJINEINAKIT: U odnosu na svog rivala Obama uživa i još jednu mnogo opipljiviju podršku. On je prvi predsednički kandidat koji je odbio novac iz budžeta za kampanju i odlučio se da se osloni na privatne donacije. Ispostavilo se da je senator iz Ilinoisa dobro procenio. U njegovu kasu se od početka kampanje do kraja septembra slilo rekordnih 600 miliona dolara koji su mu omogućili neviđeno preimućstvo nad rivalom i na isto tako važnom medijskom polju. Televizijske stanice, od onih lokalnih do onih iz velikih mreža, inkasirale su rekordan prihod od predizbornih spotova. Zahvaljujući finansijskom preimućstvu Barak Obama neštedice je zasuo medijski prostor, naročito u nekolicini država u kojima je borba i dalje neizvesna (Ohajo, Florida, Pensilvanija, Virdžinija). I to do te mere, da Mekejn, čak i kada bi imao toliko novca, više ne bi našao slobodan termin da udene svoj promotivni spot.
Ni krajem leta neki analitičari nisu pridavali značaj pokazateljima da Mekejn uživa preimućstvo među biračima. To je, kako se pokazalo, bio odjek razvigorene republikanske baze koja je s oduševljenjem prihvatila guvernerku iz Aljaske Saru Pejlin. Republikanska je zvezda ozbiljno potamnela tokom poslednjih osam godina. Guvernerka i majka petoro dece trebalo je da bude adut republikanaca u finišu izborne trke. Ispostavilo se da je njome pridobio samo republikance sa „dna kace“ i kako je njena zapaljiva retorika rasla, rastao je i broj „jurodivih“ konzervativaca na njenim skupovima na kojima je poručivala da je Obama terorista i da oni sa pravom treba da budu ponosni na svoju zaostalost jer to je „prava Amerika“. Medeni mesec medija i Sare Pejlin, a time i Mekejnova popularnost, trajao je svega nekoliko nedelja. Njegova uzdanica pretvorila se u vodenični kamen oko senatorovog vrata sa koga je pre nekoliko godina već bio odstranio rak. Njene poruke zvučale su još praznije kada se otkrilo da je za svega nekoliko nedelja kupila garderobu u vrednosti od preko 150.000 dolara, što i nije tako mnogo ako se ima u vidu da se senatorova supruga Sindi Mekejn na završnoj konvenciji pojavila sa nakitom koji je „Veniti fer“ procenio na blizu 250.000 dolara. Uz to, u danima pred izbore u javnost cure glasine o velikim razmiricama u izbornim štabovima.
Pored svega toga, ni istorija nije naklonjena Mekejnu. Alan Abramovic, politikolog sa Univerziteta Emori, izumeo je formulu za predviđanje izbora i bez oslonca na istraživanja javnog mnjenja. Njegov izborni barometar uzima u obzir podršku koju uživa aktuelni predsednik (jedva preko 20 odsto), ekonomski rast (država je u recesiji) i da li je jedna stranka bila u Beloj kući dva mandata. Ova jednostavna računica omogućila je ovom profesoru da uspešno pogodi ishod u 14 od 15 posleratnih izbora.
Zvona za kraj Mekejnovog vođstva odzvonila su na Vol stritu kada su označila početak duboke krize na tržištu kapitala. U jeku krize Mekejn je delovao smušeno, za razliku od Obame koji je sačuvao pribranost i u trenucima kada nije umeo da pruži gotova rešenja. Iako senator iz Arizone Obami može da bude otac, Mekejn je postajao sve detinjastiji, pa je senator iz Ilinoisa delovao odraslije. Ugledni republikanci, poput bivšeg državnog sekretara i generala Kolina Pauela, u neverici su svom kandidatu okrenuli leđa, kao da gledaju nekog nepoznatog Mekejna, citirajući davnu Reganovu izjavu: „Nisam ja napustio republikansku partiju, republikanska partija je napustila mene.“
POVRATNIKIZMRTVIH: Međutim, Mekejnovu veru u povratak iz mrtvih nikada ne treba potcenjivati. Ona je sastavni deo njegovog života već četrdeset godina. Preživeo je ratno zarobljeništvo u Vijetnamu dugo preko pet godina, gde je mučen i gde je mogao da umre od povreda. Pobedio je rak. Buš je pre osam godina na njega morao da poteže teško oružje da ga eliminiše iz izbora za nominaciju kada je Mekejn iznenada pobedio u Nju Hempširu. U julu prošle godine njegova kampanja je bila pred bankrotstvom. A onda je opet, u mnoštvu živopisnih takmaca sa početka izbora za republikansku nominaciju osvojio Nju Hempšir i tada se mnogima učinilo da vide duha. Niko se nikada nije toliko puta vraćao iz mrtvih kao Džon Mekejn.
Barak Obama svojim pristalicama poručuje da nije vreme da se spava na lovorikama i da još nije došao u fazu kada sa ženom može da bira zavese za Belu kuću. Britanski „Fajnenšel tajms“ piše o tome kako se u Vašingtonu uveliko nagađa ko će sve sedeti u Obaminom kabinetu, dok se niko ne bavi sastavljanjem Mekejnove administracije. Obama uvek brižljivo bira mesta za svoje govore velikog formata. Pošto vrlo dobro zna da se odsudna bitka vodi u Ohaju bez čije podrške nema demokrate u Beloj kući, Obama je izabrao da poslednji veliki govor održi u mestu Kanton u Ohaju. Imajući u vidu Blumbergovo pitanje sa početka teksta pokušao je da smanji očekivanja poručivši da će put do pobede biti dug i težak i da je vreme da se zavrnu rukavi. Samo, pod „pobedom“, ni Obama nije mislio na pobedu na izborima, za koju se veruje da mu je praktično u džepu, već na lečenje rana kojima je Amerika prekrivena.
Strah od atentata
Javnost je tek nedavno saznala da je bivšeg državnog sekretara Kolina Pauela supruga odvratila da se kandiduje na predsedničkim izborima 2000. godine iz straha da će kao Amerikanac afričkog porekla biti meta atentatora.
Od kada je postao ozbiljan kandidat za nominaciju na izborima u pola glasa se raspravljalo koliko je Obama zapravo bezbedan. Barak Obama i njegova žena od početka kampanje insistirali su da je Barak u pogledu bezbednosti kao i svaki drugi kandidat. Kada bi nevoljno odgovarali na pitanja o mogućim pretnjama, trudili su se da odagnaju strah kod Obaminih pristalica.
Obama se potrudio da uveri javnost u svoju bezbednost i kada je nedelju dana pre izbora u Tenesiju na jugu Amerike policija uhapsila dvojicu skinheda koji su nameravali najpre da ubiju 102 afroamerička učenika, te da im poslednja žrtva bude predsednički kandidat Barak Obama. Uhapšeni Pol Šleselman (18) i Danijel Kauart uhvaćeni su dok su planirali da osamdeset osmoro školaraca afričkog porekla ubiju iz vatrenog oružja, a da preostalim 14 odseku glave. Oba broja predstavljaju neonacističke šifre koje slave Hitlera i nadmoć bele rase. Izvori bliski istrazi navode da su uhapšeni mladići, koji su nameravali da pre krvoprolića opljačkaju prodavnicu oružja, rekli da ne veruju da bi uspeli u atentatu na Obamu, ali da je to „cilj za koji vredi umreti“.
Izvori takođe kažu da je reč o amaterima, ali je istraga ovoga puta pretnju shvatila ozbiljno, jer su uvereni da uhapšeni neonacisti imaju i želju i mogućnosti da izvrše napad na neimenovanu srednju školu koju pohađaju pretežno crna deca.
Obama je nakon ove vesti rekao da se o njegovoj bezbednosti brine najbolji tim na svetu i da ne treba pridavati značaj marginalnim grupama koje goni mržnja, jer one ne predstavljaju Ameriku. Pred početak demokratske konvencije u Denveru, država Kolorado, mediji su kratko izvestili da je uhapšena grupa koja se spremala da izvrši napad na Obamu. Za njih se, međutim, ispostavilo da su više bili željni medijske pažnje, nego da ozbiljno naude Obami.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!