Pirati na turneji

Smatra se da su tvorevine ljudskog duha najskuplje dobro jedne zajednice. Zato ih, zar ne, treba čuvati, negovati i na svaki način neprestano razvijati. Ako država vodi računa o intelektualnoj svojini (i domaćoj i uvoznoj), ako, kao što to rade razvijene zemlje, sprovodi posebno osmišljene strategije za podsticanje i zaštitu stvaralaštva, onda ima koristi od nje. A ako postupa suprotno, onda takva država nanosi štetu.

Nekada je Srbija pripadala prvoj grupi: Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 država koje su 1883. godine potpisale Parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine, iduće godine donela je prve zakone, pa je onda Kraljevina SHS, kraljevskom uredbom, 1920. godine, osnovala Upravu za zaštitu industrijske svojine.

Danas, Srbija pripada drugoj grupi. Na regionalnoj konferenciji za zaštitu intelektualne svojine, koju je prošlog decembra organizovala Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija), procenjeno je da piraterija softvera, filmova, muzike, televizijskog programa bez autorizacije i falsifikovanje robe negativno utiču na razvoj zemlje i na njeno učešće u evropskim integracijama. Sa tog skupa upućeno je sijaset podataka koji dokazuju dobro poslovanje naše piraterije: ukupan broj bioskopskih gledalaca prošle godine u Srbiji je oko milion, a 2005. godine ih je bilo oko 2,3 miliona; broj zaposlenih u ovoj industriji u poslednje četiri godine je opao za polovinu; da bi javni prihodi Srbije bili uvećani za preko 100.000.000 evra samo kada bi se regulisala piraterija u tri segmenta: softveru, muzičkoj i filmskoj industriji, a kad bi se rešio problem piraterije samo filmske industrije, moglo bi da se otvori 30.000 novih radnih mesta.

Ovi, i podaci narednih analiza i procena, toliko su puta citirani, a i o pirateriji uopšte se toliko mnogo i toliko često pisalo, pričalo i pretilo, da je temu učinilo dosadnom. Ima se utisak da više niko ništa novo nema da kaže, i da nema tog događaja koji bi pažnju i javnosti i vlasti ponovo usmerio na ovaj problem, i pokrenuo ih da priču o pirateriji već jednom učine nepotrebnom. Neka nova nada je, koliko god to uvrnuto zvučalo, nedavni slučaj piraterisanja filma Turneja, našeg kandidata za Oskara.

U ZATVOR ZBOG FILMA: Sva dnevna glasila su 12. novembra objavila saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova da je njihova služba za borbu protiv organizovanog kriminala podnela prijavu protiv Ivana Jelića (21) zbog neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela, i da je on priveden nadležnom istražnom sudiji. „Osumnjičeni je bez odobrenja nosilaca autorskih prava, scenariste i reditelja Gorana Markovića i producenta Svetozara Cvetkovića, umnoženu kopiju Turneje postavio na sajt Rapidserbia i na taj način omogućio korisnicima ovog sajta da neovlašćeno preuzmu kopiju filma.“ Zatim se ispostavilo da je osim Turneje na isti sajt Jelić postavio i filmove Čitulja za Eskobara, Četvrti čovek, Hadersfild i seriju Vratiće se rode. Prema Zakonu o zaštiti intelektualne svojine Jeliću sada preti zatvorska kazna do tri godine.

Desilo se to četvrte nedelje bioskopskog prikazivanja Turneje. Za to vreme, dakle dok nije postao dostupan na internetu, Turneju je videlo 23.047 gledalaca. „Otkad se film pojavio na internetu, gledanost je rapidno opala“, kaže za „Vreme“ Svetozar Cvetković, osnivač i vlasnik kuće Testament films, producenta Turneje i vlasnik autorskih prava ovog filma za Srbiju. Kakav će biti materijalni gubitak filma zbog ovog događaja, ne može da prognozira.

„Nije nikakav problem doći do DVD-a sa filmom ili bilo čega drugog, i postaviti ga na neki sajt“, kaže Svetozar Cvetković. „Nama se desilo da je nedovršeni materijal dospeo na internet. To je kopija koju smo krajem jula slali na festivale u Kanadu i Ameriku, dakle varijanta u kojoj ni slika ni ton ni muzika nisu onakvi kakvi su u bioskopu, bez špice i bez odjave, kopija koja samo služi da žiri tih festivala stekne utisak o filmu.“ Ko je uzeo tu kopiju s namerom da je upotrebi za pirateriju? Lidija Komlen-Nikolić, tužiteljka za visokotehnološki kriminal, izrazila je osnovanu sumnju da je „nemontiranu kopiju filma Jeliću dao neko iz ekipe filma. Cela priča oko filma pokrenuta je upravo iz njihove kuće, znači kopije koje nisu montirane su nekim mehanizmom ostavljene da se vide. Na putu za Ameriku i Kanadu, negde je nastao propust u dostavljanju materijala.“ Svetozar Cvetković je siguran da to nije učio niko iz ekipe filma, neko ko je direktno zainteresovan za film. „To je mogao da uradi neko ko je imao pristup kompjuterima, od slučajnog prolaznika do obezbeđenja.“

Onog momenta kad se Turneja pojavila na internetu, postala je dostupna i svim drugim sajtovima i svima koji su je sa tih sajtova presnimili i umnožili preštampavanjem. Tako je Goran Marković, reditelj i scenarista Turneje, kupio svoj film za 100 dinara od čoveka koji na Zelenom vencu prodaje piratska izdanja. Tako je i Turneju priključio ostalim svojim filmovima koje je kupio na ulici.

ČEKAJUĆI ZAKON: „Ovde je reč o pitanju poštovanja onog ko ima prava na ovaj film. To znači o poštovanju prava producenta Testament filma koji ima autorska prava za prikazivanje u Srbiji, prava Balkan filma za Bosnu, i Gorana Markovića koji ima generalno autorsko pravo na film koji je napisao i režirao. Intelektualna svojina je neotuđiva i na nekim mestima se piraterija strogo sankcioniše. Na primer, kad se šetate ulicama Rima, raspitajte se da li neko prodaje nelegalnu kopiju nekog njihovog filma. Ne, ne prodaje, zato što će ako to pokuša, odmah otići u zatvor! Mi u Ateljeu 212 (gde je Cvetković upravnik – prim.aut.) platimo autorska prava za svaku muziku koja nije komponovana za predstavu u kojoj je koristimo, ne krademo je. U Turneji je korišćeno nekoliko novokomponovanih narodnih pesama, mi smo ih platili ili su nam prava ustupljena. Nismo ih ukrali!“ Cvetković je iznenađen brzinom reakcije Službe za borbu protiv organizovanog kriminala kojoj su podneli prijavu, i njihovom spremnošću da nastave postupak. „Sećam se, prvi film u kome sam igrao a da je piraterisan bio je Ni na nebu ni na zemlji, film Miše Radivojevića. Tad nije bilo ni zakona ni organizacije koja bi se borila protiv toga, i mi smo mogli samo da gledamo šta nas je snašlo.“

Sudeći po reakcijama na raznim forumima, javnosti nije po volji što je ekipa Turneje prijavila da joj je neko ukrao film. „Pitaju nas zar će sav gnev zbog piraterije da se svali na jednog čoveka i to sad kad u zemlji Srbiji ništa nije kako treba, zar ćemo sprečiti bezbroj ljudi da besplatno vide film i to sad u vreme ovolikog siromaštva?! Najmanje 60 odsto učesnika tih foruma ne odobrava ni naš postupak, a ni postupak države. Niti nam je bila želja da neko strada, niti namera da mu se svetimo, namera nam je bila da zaštitimo sopstvena autorska prava. Kad neko kupi, na primer auto, on potroši izvesne pare, pa kad mu neko odveze taj auto, onda on to prijavi policiji. Isto to smo i mi uradili, samo što naš auto, film Turneja, košta nešto više. Ti ljudi koji nam zameraju što nismo ćutali i ponašali se kao da piraterija nije kriminal, nulom vrednuju naš rad. Zašto bi se, i s kojim pravom, bilo čiji rad vrednovao nulom? Žao mi je što ta priča o pirateriji u Srbiji već nije završena, a drago mi je što postoji tendencija da se zakon učini takvim da garantuje poštovanje svojine i što postoji tendencija da se pokrenu mehanizmi koji će taj zakon sprovoditi.“

Zorica Gulas, načelnik Odeljenja za autorska i srodna prava Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, zaduženog za regulisanje zakona i propisa te oblasti, objašnjava da se „od prvog januara 2005. godine primenjuje Zakon o autorskim i srodnim pravima objavljen u ‘Službenom glasniku SCG’ br. 61/04“, a da se upravo „privodi kraju novi zakon“, čiji je Nacrt dostupan na sajtu Zavoda. S obzirom na to da Zavod ne može da bude predlagač novog zakona, već će to učiniti Ministarstvo nauke i tehnike, i s obzirom na broj zakona koji čekaju na usvajanje u Skupštini Srbije, „neke dobre prognoze bi bile da će novi zakon o autorskim i srodnim pravima stići na red do juna iduće godine“, navodi Zorica Gulas.