Posle veta Slovenije na nastavak pretpristupnih pregovora Hrvatske sa EU činovnicima u Briselu se diže kosa na glavi pri samoj pomisli na punopravno članstvo Srbije, Bosne, Makedonije, Crne Gore i Albanije, sa svim njihovim dijametralno suprotnim regionalnim interesima, teritorijalnim pretenzijama i poslovičnom politikom inaćenja
Nakon slovenačkog veta na nastavak pretpristupnih pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom, u Briselu su se upalili svi alarmi. Prvo: niko nije očekivao da će Slovenija ići do kraja i da će ucenom i blokadom evropske integracije pritisnuti Hrvatsku da popusti u međudržavnom sporu nastalom oko teritorijalnih voda u Piranskom zalivu. Drugo: to nije samo lokalno pogranično prepucavanje, već sukob koji u pitanje dovodi čitav vozni red EU u 2009, izbornoj godini za Evropski parlament. I treće: ako se „već etablirani Evropejci“ Slovenci i „civilizovani“ Hrvati, koji su jednom nogom već u EU, tako divlje prepucavaju oko zapravo benignog teritorijalnog problema, kakav bi tek haos nastao kada bi države zapadnog Balkana bile prihvaćene u EU, a da prethodno nisu rešile sve preostale granične i druge sporove.
Najednom usred Brisela Slovenci demonstriraju svoj lokalni patriotizam na uštrb opštih interesa EU. I niko im ništa ne može pošto je Slovenija punopravni član elitne zajednice sa pravom veta. A iz Hrvatske, koja će to pre ili kasnije biti, odgovaraju da „neće svoju teritoriju da prodaju za članstvo u EU“. Ovaj „mali balkanski rat u Briselu“, kako su ovaj spor nazvale jedne austrijske novine, pokazao je svu slabost funkcionisanja EU zasnovanog na konsenzusu svih 27 članica. I nametnulo se novo pitanje: da li pored svih ostalih uslova kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji i ubuduće treba usloviti prethodnim rešavanjem svih pograničnih i drugih međusobnih problema država zainteresovanih za članstvo, kako bi se ovakve situacije izbegle? A time se pre svega misli na zapadni Balkan i redefinisanje pojma „dobrosusedski odnosi“.
Slovenačko-hrvatski spor će se sigurno nekako rešiti, jer je pritisak Brisela i na jedne i na druge jednostavno prevelik, pošto je prijem Hrvatske u EU tehnički vezan za sprovođenje novog referenduma za ratifikaciju Lisabonskog ugovora u Irskoj. Irci moraju većinski da kažu „da“, kako bi Lisabonski ugovor zaživeo, a bez toga i ovako i onako nema daljnjeg širenja EU, pa ni same Unije kako je sama sebe zamislila. Ustupak Ircima trebalo je da bude napravljen prilikom punopravnog članstva Hrvatske u EU do 2010. godine: šefovi država i vlada EU definisali su da se „protokolarne primedbe“, tj. ustupci za Irsku – garancija neutralnosti, zabrana abortusa, porezi – tehnički ratifikuju prilikom pristupnih pregovora Hrvatske. U tom slučaju, posle ratifikacije Lisabonskog ugovora u Irskoj, ostale članice EU ne bi morale da formalno izmenjeni Reformski ugovor jedna po jedna ponovo ratifikuju. Sve to je slovenački veto Hrvatskoj doveo u pitanje. Kako ubediti Irce da krajem 2009. glasaju za Lisabonski ugovor, ako pristupni ugovor sa Hrvatskom sa sve posebnim pravima za Irsku nije u izgledu? Evropski parlament masivno kritikuje Sloveniju, a predsedavajuća EU Francuska zahteva bilateralno rešenje.
Posle kakvog-takvog kompromisa sa Slovenijom, Hrvatska će i sa nerešenim granicama sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom ući u EU i imati u odnosu na njih istu prednost i mehanizme pritiska, koje sada Slovenija ima u odnosu na Hrvatsku. A da li će Bosna i Srbija sa otvorenim graničnim problemima moći posle ovog cirkusa da pristupe EU, to je malo verovatno. Jer, kako je to rekla slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Ljudmila Novak, nakon pristupanja Hrvatske EU to neće više biti bilateralni problem Hrvatske sa Bosnom i Srbijom, već međunarodni problem budućih spoljnih granica EU-a.
To pre svega važi za Srbiju koja pored graničnog spora sa Hrvatskom duž Dunava liniju razdvajanja sa Kosovom posmatra kao administrativnu, dok je to za Prištinu i veliku većinu zemalja EU državna granica. Evropska administracija premorena sopstvenim problemima neće dozvoliti da se „mali balkanski ratovi“ presele u Brisel. Pa ni Srbija sa ili zajedno sa Kosovom bez bilateralno regulisanih međusobnih odnosa. Pa ma koliko se nerado o tome u Srbiji govorilo, kako ne bi bio pomućen i ovako ne baš prevelik evropski entuzijazam.
U EU važi pravilo da kada je nešto važno za jednu članicu, sve druge moraju dotle da pregovaraju, dok se ne nađe neko rešenje. Ako se jedna zemlja inati, obustava pregovora, razgovora, natezanja i cenkanja nije moguća, dok jedna, a obično obe zavađene strane ne popuste. To strahovito usporava razvijanje EU. Činovnicima u Briselu se diže kosa na glavi pri samoj pomisli na punopravno članstvo Srbije – opet sa ili zajedno sa Kosovom, Bosne, Makedonije, Crne Gore i Albanije, sa svim njihovim dijametralno suprotnim regionalnim interesima, teritorijalnim pretenzijama, poslovičnom politikom inaćenja i bez ikakve predstave o tome da bi članstvo u EU trebalo da znači i sistemsko podređivanje lokalnih opštim evropskim interesima. Kao što su to slikovito demonstrirale Slovenija i Hrvatska.
Izrael je izveo „preventivan“ napad na Iran, izjavio je ministar odbrane Izrael Kac. Kao razlog je naveo atomski program Teherana. Vazdušni udari koji su počeli posle ponoći mogli bi da budu uvod u sveobuhvatan napad. U prvom talasu ubijen je komandant Revolucionarne garde
Bez obzira da li koristi vojsku protiv demonstranata u Los Anđelesu ili ignoriše jasna naređenja saveznih sudija – predsednik Donald Tramp potresa demokratske temelje Sjedinjenih Država
Putnički avion Er Indije na letu za London srušio se nedugo po poletanju iz Ahmadabada. U avionu je bilo 230 putnika i 12 članova posade. U nesreći je poginulo više od 300 ljudi
Ukrajina i Rusija su u četvrtak (12. jun) razmenile još jednu grupu bolesnih i teško ranjenih vojnika, saopštili su zvaničnici obe zemlje
Po mišljenju profesora Noe Feldmana, profesora prava na Harvardu, kratkoročni cilj novog američkog predsednika je da bude u centru medijske pažnje kao neko ko se suprotstavlja “liberalima na Harvardu”, te da zaplaši sve one u visokom obrazovanju koji se ne slažu sa njegovom politikom. Dugoročniji cilj je vezan za njegov širi napad na demokratske vrednosti i institucije. Što je u stanju više da oslabi nezavisne institucije, to njegova politička agenda postaje dominantnija
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
