Pod udarom Izraela

Od kraja prošle godine Gaza preživljava najteže trenutke u poslednjih četrdeset godina. Izraelskim vojnim udarima otpočela je nova etapa bliskoistočnog sukoba koja u senku baca sve krhke mirovne pregovore. Izraelska vojska ne dozvoljava novinarima da uđu u Gazu dok traju vojne operacije, tako da tačan broj poginulih i ranjenih, kao i prave dimenzije razaranja nisu u potpunosti poznati. Više od izraelskih napada brinu obim i brutalnost čitave akcije. Samo 27. decembra, kada su počeli vazdušni udari, poginulo je 225 Palestinca, najviše u jednom danu još od šestodnevnog rata 1967. Broj žrtava se u prvih 18 dana popeo na oko 950, uz preko 4000 ranjenih. Veliki procenat poginulih čine civili i deca. U bombardovanju nisu pošteđene ni škole, džamije, bolnice i vozila hitne pomoći. Izrael tvrdi da oni služe kao paravan Hamasu za izvođenje raketnih i minobacačkih napada, kao i da Hamas koristi civile kao ljudski štit. Nakon osam dana bombardovanja usledila je kopnena ofanziva, tako da se borbe uveliko vode po gradskim ulicama. Za sve vreme sukoba Hamas ne prestaje da gađa južna područja Izraela raketama ručne izrade i minobacačima. U njima je od početka sukoba stradalo troje izraelskih civila, dok je desetak povređeno.

Gaza se i pre početka izraelskih napada nalazila u teškoj situaciji. Zbog izraelske blokade u Gazu su mogli da uđu samo konvoji sa humanitarnom pomoći, koji su često zaustavljani. Dok traju sukobi, oni imaju samo tri sata dnevno da isporuče pomoć, što je nedovoljno za oko 1,4 miliona ljudi, od kojih više od polovine osnovna sledovanja u hrani dobija od UN-a. Isporuke struje i vode takođe kontroliše Izrael.

Šestomesečno primirje zaključeno u junu prošle godine isteklo je 19. decembra, a Hamas je odbio da ga produži, uz obrazloženje da ga Izrael ne poštuje. Prema tadašnjem dogovoru, Izrael se obavezao da otvori granicu sa Egiptom, a Hamas da prestane raketirati Izrael. Kako Izrael nije otvorio granicu, tvrdeći da ona služi za krijumčarenje oružja i eksploziva, Hamas je smatrao da je dalje primirje neodrživo. Nakon toga usledili su sve učestalije izraelsko bombardovanje i palestinsko granatiranje, koji su predstavljali uvod u izraelsku vojnu intervenciju.

NEMOĆ DIPLOMATIJE: Kako sukob u Gazi odmiče, intenziviraju se i diplomatski napori da se borbe okončaju. Savet bezbednosti UN-a doneo je prošlog četvrtka rezoluciju kojom se poziva na momentalan prekid vatre, ali su je i Hamas i Izrael odbacili. Uslovi za primirje na koje bi Hamas pristao bili bi: potpuno izraelsko povlačenje i popuštanje blokade Gaze, dok Izrael traži prekid granatiranja i način da se zaustavi krijumčarenje oružja. Ukoliko ne dođe do dogovora, Izrael će pokušati da uslove nametne silom, a Hamas da se tome suprotstavi. Egipatski predsednik Hosni Mubarak i predsednik Francuske Nikola Sarkozi predložili su prošlog četvrtka plan o rešenju krize, po kome bi se posle prekida neprijateljstava Gaza vratila u stanje od pre Hamasovog preuzimanja vlasti juna 2007. Granicu sa Egiptom kontrolisla bi palestinska uprava koju predvodi predsednik Mahmud Abas, zajedno sa posmatračima Evropske unije. Haled Mašal, vođa Hamasa čije je sedište u Damasku, zastupa tvrdu liniju i odbija da pristane na bilo kakav prekid vatre dok svi Hamasovi zahtevi o povlačenju Izraela i otvaranju granice na budu ispunjeni. Lideri iz Gaze takođe odbijaju da se unapred obavežu na primirje, ali ne odbijaju apriori pregovore uz egipatsko posredništvo. Kako borbe odmiču, uz potpunu izraelsku blokadu i vojno napredovanje, zalihe oružja, municije i raketa Hamasa brzo se troše, a borci ginu svakodnevno. Hamasovi lideri uzdaju se u podršku arapskih zemalja u kojima se svakodnevno organizuju protesti na kojima stotine hiljada ljudi poziva na mir, dok radikalne organizacije pozivaju na uništenje Izraela. Pod najvećim pritiskom su Egipat i Jordan, jedine arapske države koje imaju diplomatske odnose sa Izraelom.

PALESTINSKE PODELE: Izrael se iz Gaze potpuno povukao u septembru 2005. godine. Posle pobede Hamasa na parlamentarnim izborima januara 2006. godine, relativno mirna situacija je naglo počela da se menja. Hamas važi za militantnu islamističku organizaciju koja zagovara uništenje Izraela i odbija bilo kakav sporazum sa njim. Zalaže se za stvaranje palestinske države na načelima islama, i borbu protiv Izraela „do njegovog konačnog uništenja“.

Do prvog većeg obračuna posle izbora došlo je već u junu 2006, nakon napada Hamasovih boraca na izraelsku vojnu patrolu i otmice vojnika Gilada Šalita. Izrael je žestoko uzvratio vojnim udarima na Hamasova uporišta i hapšenjem njegovih poslanika u palestinskom parlamentu. Sukob je trajao nekoliko nedelja, ali je ostao u senci izraelskog rata sa libanskim Hezbolahom koji je počeo sredinom jula 2006. Istovremeno, zaoštravao se sukob između Hamasa i Fataha, najvećeg gubitnika na pomenutim izborima.

Fatah važi za sekularnu partiju, koja se zalaže za stvaranje građanske države kroz pregovore i razgraničenje sa Izraelom. Dugo je dominirao palestinskom političkom scenom, sve do smrti harizmatičnog Jasera Arafata u novembru 2004, koji je održavao nacionalno jedinstvo Palestinaca. Ubrzo su i linije podele u zemlji počele da izbijaju na videlo, počev od sukoba generacija unutar Fataha do ideoloških sukoba sa Hamasom, klanovskih podela u zemlji. U takvoj situaciji Mahmud Abas postao je predsednik Palestine, početkom 2005. godine. Međutim, on nije pokazao Arafatovu sposobnost da ujedini Palestince i nametne im svoju viziju buduće države. Nakon Arafatove smrti i izraelskog povlačenja iz Gaze, na videlo su počeli da izbijaju podele unutar Fataha, nepotizam i korupcionaški skandali. Hamas je to umeo da iskoristi na izborima, a Abas nije imao mnogo koristi od podrške iz inostranstva.

Sve učestalije čarke i oružani sukobi između Fataha i Hamasa, prekidani povremenim pregovorima i pokušajima formiranja vlade nacionalnog jedinstva, završili su se sukobom u Gazi juna 2007, posle koga je Hamas preuzeo potpunu kontrolu nad tom oblašću, dok je Fatah učinio isto na Zapadnoj obali. Od tada dva dela Palestinske autonomije deluju odvojeno. Hamas je nastupio odlučno, sa namerom da preoblikuje Gazu u skladu sa svojom vizijom države zasnovane na načelima islama.

IZRAELSKI OBRUČ: Gaza se nalazi pod potpunom izraelskom blokadom, ekonomskom (osim humanitarne pomoći) i političkom jer sa Hamasom, osim povremenog posredovanja Egipta, niko ne pregovara. Hamas je zajedno sa Izraelom odbio Rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a od prošle nedelje, uz obrazloženje da ga niko nije konsultovao prilikom njenog sastavljanja. Granica sa Egiptom takođe je ostala zatvorena, jer su se strani posmatrači koji su je nadgledali povukli posle pobede Hamasa.

Na Zapadnoj obali situacija je drugačija. Mahmud Abas nastavio je da pregovara sa Izraelom o konačnom razgraničenju, uprkos odbijanju Hamasa, koje je obema stranama otežavalo posao. Posle konferencije u Anapolisu 2007. i donatorske konferencije u Parizu prošle godine, Palestini je obećana pomoć od sedam milijardi dolara, koja je počela da pristiže na Zapadnu obalu. Bez obzira na odlučnost Abasa, bez pristanka Hamasa teško je povesti ozbiljne pregovore, čak iako bi Izrael pristao na to. Diplomatske uspehe Abas nije u mogućnosti da kapitalizuje dok na stotine njegovih sunarodnika gine u Gazi od izraelskih bombi i metaka. On je već razljutio mnoge Palestince izjavom da je izraelski napad mogao da bude izbegnut da je Hamas produžio primirje. Na protestnom skupu protiv izraelske agresije održanom u Ramali jasno se moglo videti da poverenje u predsednika opada. Dodatni problem za Abasa predstavlja činjenica da je njegov predsednički mandat istekao 9. januara. On je već najavio da će ga produžiti za godinu dana, uz obrazloženje da se po ustavu predsednički i parlamentarni izbori održavaju istog dana. Sudeći po istraživanjima palestinskog javnog mnjenja, Abas je izgubio većinsku podršku. Mišljenja Hamasovih lidera o isteku Abasovog mandata razlikuju se. Vođe sa sedištem u Libanu izjavile su da ga više neće smatrati palestinskim predsednikom, dok oni iz Gaze poručuju da treba sačekati kraj izraelske ofanzive, pa onda odlučiti šta da se radi.