Preko Euleksa do Unije

Od stalnog dopisnika iz Brisela

Savet ministara Evropske unije je prošlog ponedeljka ponovo raspravljao o Balkanu u vreme pauze za ručak. Na popodnevnoj konferenciji za novinare brzo je postalo jasno da ministri tokom tog ručka nisu postigli saglasnost ni o jednom od ključnih pitanja koja opterećuju region: ni o novom predstavniku u Bosni, ni o slovenačkoj blokadi Hrvatske, ni o crnogorskoj kandidaturi. Odbačena je ideja koju je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uz francusku podršku plasirao Savetu: da se u Beograd uputi komisija koja bi se osvedočila da Srbija iskreno sarađuje sa Haškim tribunalom. „Tаkva misija bi u najboljem slučaju imala marketinški efekat“, suvo je zaključio predsedavajući Saveta Karel Švarcenberg, dodajući da je hapšenje Ratka Mladića još uslov svih uslova za evropske integracije.

Ali čak i da Mladić sutra osvane u Hagu, to još ne znači da bi se prekosutra Srbija našla u Evropi. Već duže vreme ozbiljni analitičari upozoravaju da se iza gromade zvane Mladić krije niz manje vidljivih prepreka koje ne dobijaju zasluženu pažnju, a prva među njima je Kosovo. Do sada su dvadeset dve od dvadeset sedam zemalja koje čine Uniju priznale Kosovo, i nema nikakve sumnje da bi te zemlje volele da im se Srbija, pre nego što je prime u članstvo, pridruži u podršci „najmlađoj državi u Evropi“. Račun im kvare Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Španija, koje za sada nemaju nameru da to učine. Da EU ima jedinstven stav o nezavisnosti Kosova, pred Srbijom bi se postavio jednostavan izbor: ili Kosovo ili EU. Ovako, kosovska nekompletna nezavisnost ostavlja vlastima u Beogradu dovoljno prostora da biračima obećavaju i jare i pare, to jest evropsku perspektivu Srbije, plus „poništenje lažne države na Kosovu“.

KAMEN SPOTICANJA: Međutim, godinu dana nakon proglašene nezavisnosti bivše srpske pokrajine, ima dovoljno pokazatelja da parola „I Evropa i Kosovo“ sve manje drži vodu. Iako se u dve od tri glavne institucije EU – Komisiji i Savetu – i dalje drže zvanične mantre o tome da su Srbija i Kosovo dva sasvim odvojena pitanja, nezvanično se sve češće mogu čuti zahtevi da EU zauzme „oštriji stav“ prema Srbiji kada je reč o Kosovu. Jedan od indikatora je i nedavno usvojena rezolucija Evropskog parlamenta, kojom se pozivaju zemlje koje još nisu priznale Kosovo da to što pre učine. Za sada ta rezolucija nema veliku političku težinu, ali ako se krajem godine usvoji Lisabonski sporazum, koji je trenutno blokiran irskim referendumom, parlament će dobiti mnogo veća ovlašćenja i njegova reč će morati da se sluša.

Sem toga, čak i ako se pred Srbiju u dogledno vreme ne postavi zahtev da prizna vlasti u Prištini, pitanje saradnje Srbije sa Euleksom – robusnom evropskom pravno-policijskom misijom koja bi trebalo da na Kosovu uspostavi pravnu državu – sve se više pomalja kao kamen spoticanja između Beograda i Brisela. Euleks je, za razliku od nezavisnosti Kosova, misija o kojoj u EU ne samo da postoji konsenzus već u radu te misije učestvuju i one države koje odbijaju da priznaju Kosovo. Kako je reč o jednom od najambicioznijih poduhvata u istoriji EU, od uspeha ove misije direktno zavisi reputacija Unije kao igrača na globalnoj sceni. Ali, da bi misija uspela, neophodna je saradnja Beograda.

IZVINJENJE MINISTRA: Srbija je dugo odbijala da uopšte razgovara o saradnji sa Euleksom, da bi posle duge i komplikovane diplomatske igranke pristala da prihvati raspoređivanje oko dve hiljade pravnika, policajaca i carinika na Kosovu. Dva događaja iz prethodne nedelje probudila su sumnju da Srbija ima ozbiljnu nameru da sarađuje. Prvi je gaf ministra Jeremića na susretu sa specijalnim predstavnikom Ujedinjenih nacija za Kosovo Lambertom Zanijerom i Piterom Sorensenom, koji kao lični izaslanik Havijera Solane predstavlja Euleks u Beogradu. Tokom tog susreta, kažu briselske diplomate, ministar Jeremić je odbio da razgovara sa Sorensenom, obrazlažući svoje ponašanje namerom da o pitanjima koja se tiču Kosova komunicira isključivo sa UN-om. Iako se u Briselu spekulisalo da bi Savet ministara EU mogao oštro da reaguje prema Srbiji, slučaj je stavljen ad acta nakon što se Jeremić telefonom izvinio nekolicini evropskih ministara.

Drugi događaj shvaćen je mnogo ozbiljnije: reč je o skupu održanom u Zvečanu, gde su predstavnici Srba sa severa Kosova, oličeni u Skupštini zajednice opština Kosova, izglasali rezoluciju u kojoj se od Ujedinjenih nacija, između ostalog, traži da zabrane rad Euleksa. To samo po sebi ne bi izazvalo naročitu zabrinutost u Briselu da ovom skupu, pored delegacije srpskog parlamenta, nije prisustvovao i Goran Bogdanović, ministar za Kosovo u Vladi Srbije. Ovo je u Briselu shvaćeno kao direktna podrška Beograda tvrdoj struji kosovskih Srba, i signal da srpska vlada, uprkos deklarisanoj proevropskoj orijentaciji, demonstrira nameru da aktivno ometa rad Euleksa.

Iako je predsedavajući Saveta ministara Švarcenberg potvrdio novinarima da je na radnom ručku bilo reči o zvečanskoj skupštini, bio je vidno nevoljan da otkrije šta su se ministri tim povodom dogovorili. Iz Švarcenbergovog ćutanja može se zaključiti da je procenjeno da u ovom trenutku nije svrsishodno dizati tenzije javnim kritikama na račun Beograda, ali da bi nastavak ovakvog ponašanja mogao da izazove oštrije reakcije.

Na nedovoljnu kooperativnost Srbije kada je reč o Euleksu žalili su se proteklih nedelja i Piter Fejt, predstavnik EU na Kosovu, i Jost Lagendajk, izvestilac Evropskog parlamenta za bivšu srpsku pokrajinu. I jedan i drugi očekuju da Srbija pacifikuje Srbe sa Kosova i tako omogući misiji rad na celoj teritoriji Pokrajine.

Koliko su takva očekivanja realna, teško je proceniti. U Briselu za sada ima prilično razumevanja za odbijanje Beograda da prizna republiku Kosovo, pa donekle i za oklevanje da uđe u konfrontaciju sa ekstremistima iz severne Mitrovice. Međutim, ukoliko bi došlo do ocene da Srbija aktivno sabotira funkcionisanje Euleksa, čak ni hapšenje Mladića neće raskrčiti srpski put u Evropu.