Spaljivanje Biblije po vojnički

Pre dve nedelje na incident sa spaljivanjem Biblije u Avganistanu podsetila je grupa novinara koji su ponovo raspalili sumnje da evanđelisti upotrebljavaju vojsku kako bi širili svoja religiozna ubeđenja. U maju mesecu prošle godine, stotine Biblija na avganistanskom jeziku oduzete su vojnicima i spaljene zato što se verovalo da postoji namera da se muslimani pokrste, što je protiv vojnih pravila i avganistanskog zakona. Portparol Pentagona tada je saopštio da je taj čin bio „mera zaštite“ kako bi se Avganistanci uverili da američki vojnici nemaju nameru da preobrate Muslimane i sprečavanja potencijalnog nasilnog antiameričkog raspoloženja.

Reč je o dokumentarnom filmu autora Brajana Hjudžisa, koji je bio jedan od autora teksta objavljenog u časopisu „Harpers magazin“ 12. maja prošle godine pod naslovom „Isus ubija Muhameda: Krstaški rat hrišćanske vojske“. Pentagon je dao na znanje da je autorima dokumentarca bilo dozvoljeno da „uđu u Bagram (vazdušna baza u Avganistanu) prošlog maja kako bi snimili religioznu sesiju u koju je bila uključena vojska“. Na jednoj od tih sesija „… učesnici su pokazali Bibliju prevedenu da jezike dari i paštu koju im je poslala crkva iz njihove zemlje. Nakon diskusije kako i da li ih treba distribuirati, kapelan koji je vodio službu potvrdio je Generalno pravilo broj 1 (vojna zabrana pokrštavanja) te da Biblije neće biti distribuirane, odnosno da će biti uništene.“

U predmetnom tekstu, drugi autor pokušava da diskredituje hrišćane evangeliste na službi u vojsci optužujući ih za „tihu zaveru u okviru oružanih snaga“, tvrdeći da vernici „vide sebe ne kao subverzivne elemente, već kao duhovne borce – ambasadore hrišćanstva u uniformi“. U dokumentarcu se pojavljuje Majkl Vajstajn, predsednik Fondacija za religijske slobode u vojsci, antievangelista po opredeljenju, koji sebe vidi kao „glas razuma u vojsci“ i koristi medije za promovisanje svojih ciljeva. On smatra da se zemlja suočava sa modelom promovisanja „neustavnog silovanja religioznih sloboda pripadnika vojne sile“, nazivajući ceo postupak „mentalnim silovanjem“.

Tekst i film privukli su pažnju Džejmsa Beja, reportera Al Džazire, koji je kontaktirao autora Hjudžisa i potpisnika teksta Šarleta. Autori su se složili da se dokumentarni film, odnosno njegovi delovi koriste i emituju na TV Al Džazire. Na katarskoj televiziji prikazani su delovi filma kao dokaz da američka vojska podržava pokrštavanje Avganistanaca, a na njihovom sajtu piše da su neki vojnici koji su se pojavili u filmu „ukoreni“.

Ova epizoda demonstrira četiri uznemiravajuća fenomena: duple standarde, jednosmerne kulturne i religijske predrasude, političku nekorektnost i antagonizam prema američkim vojnicima evangelističke veroispovesti. Zarad privilegije da prolivaju svoju krv u muslimanskim zemljama, od američkih vojnika očekuje se da se odreknu svojih religijskih učenja, krsta i Biblije.