Zavirivanje u Braunov pupak

Neposredna pretnja koja je donedavno ugrožavala lidersku poziciju Gordona Brauna otklonjena je onog trenutka kada je premijer najavio prvi sastanak kabineta u novom sastavu. Njegov pokajnički performans (za koji Ben Bredšou, sekretar za kulturu, kaže da je to bio njegov „govor života“) izgleda da je bio dovoljno ubedljiv za revoltirane „seljake“ iz laburističkih poslednjih redova u Donjem domu parlamenta. Čak je i Dejvid Milibend, nekad viđen kao najverovatniji Braunov naslednik, objasnio da on nije imao nameru da pravi probleme. „Laburistička stranka ne želi novog lidera, to mesto nije upražnjeno, niti postoji izazivač. Vodeći takmac Alen Džonson podržava premijera u potpunosti. To bi bilo to“, rekao je Milibend. Priče o navodnom prevratu u kabinetu inicirane su ostavkom Džejmsa Purnela, bivšeg sekretara za zapošljavanje i penzijsko osiguranje. No, i on je izjavio da iako zaista ne žali što je napustio posao i kritikovao premijera zbog poražavajućih izbornih rezultata Laburističke stranke, sada ne planira „snajpersku“ akciju protiv njega. „Rekao sam šta sam rekao i stojim iza toga. Naravno, biću srećan ukoliko se ispostavi da nisam bio u pravu i Gordon Braun povede Laburističku stranku u pobedu na sledećim izborima.“

Međutim, snaga premijera Brauna je nakon svega što se desilo na izmaku. Preživeo je lavinu medijske kritike zbog nedovoljno efikasnog odgovora na skandal sa troškarenjem novca poreskih obveznika, kao i zbog očajnih rezultata Laburističke stranke na evropskim izborima. Njegov autoritet je doveden u pitanje i zbog ostavke devet ministara od kojih je nekoliko njih upozoravalo da će loša Braunova politika koštati Laburističku stranku neuspeha na sledećim opštim izborima.

Braunov pogled susrešće se sa pogledom nekoliko ministara u novom kabinetu – uključujući Alistera Darlinga, ministra finansija, i Dejvida Milibenda, šefa diplomatije – koji su mu se otvoreno suprotstavljali tako što su odbijali da budu uklonjeni sa svojih mesta kako bi sprečili Brauna da promoviše Eda Bolsa, svog najlojalnijeg saradnika. Među najotrovnije kritičare Braunove siledžijske vladavine uvrstila se Džejn Kenedi, koja je, nastupivši kao evropski ministar, iznela stav da ona ne može da se zavetuje na lojalnost lideru koji koristi spletkarenje i glasine za podrivanje kolega. „To je stil i vrsta politike protiv koje sam se borila ceo svoj radni vek u Liverpulu. Takvoj politici ne želim da se pridružim“, kaže Kenedijeva.

Braun je pred članovima Laburističke stranke u parlamentu priznao da je pokazao određene slabosti i da je trebalo bolje da radi svoj posao. Šestorica Braunovih najvatrenijih oponenata zatražili su njegovu ostavku, ali se atmosfera na sastanku promenila u Braunovu koristi kada je Dejvid Blanket, još jedan bivši državni sekretar, pozvao poslanike da se smire i naredio kritičarima da svoje oštrice odlože na 24 časa. Pomenuti sekretar za kulturu Bredšou izjavio je posle sastanka da smatra da je „njemu jasno da stil njegove vladavine mora da se promeni“, odnosno da premijer shvata da mora da bude kolegijalniji. „To su promene koje bi ljudi pozdravili“, smatra Bredšou. Lord Adonis, novi kadar u kabinetu, rekao je da je nakon poslednjeg mitinga stranke usledila snažna podrška premijeru Braunu i Džonu Mekfolu, uticajnom predsedniku Komiteta za trezor, koji je pobunjenike u redovima Laburističke stranke kritikovao zbog prepiranja i, kako je rekao, „zavirivanja u pupak“.