Opšte promene u Bugarskoj

Mi Bugari smo paradoksalni: mi smo usamljeni ratnici, u tajnosti prestravljeni da ćemo biti napušteni ili da ćemo napraviti grešku. Kad nas ovaj strah sustigne, odljubimo se od naših vladara i čekamo novog spasioca. Uzalud čekamo.

Zavet gradonačelnika Sofije i budućeg premijera generala Bojka Borisova da će se obračunati s korupcijom i strpati u zatvor „sve koji su krali fondove Evropske unije“, izgleda da je glasačima lepo zazvučao. Ipak, takođe je istina da su nam ovi izbori više rekli o onome što ljudi mrze nego o onome što vole.

Nezadovoljstvo vladajućim strankama, produbljeno sa mnogo negativnog PR-a tokom izborne kampanje i sloganima koji uglavnom igraju na kartu glasačevih emocija i strahova, učinio je da se na opštim izborima Bugarima dopadne opoziciona stranka desnog centra.

Izbori, koji su doveli u pitanje demokratiju zahvaljujući amandmanima na zakon usvojenim tek par meseci pred izbore – kako bi se osigurala moć vladajuće koalicije koju predvode socijalisti – umalo su ubili sve nade da će opozicija preživeti.

Visok procenat izlaznosti je najočigledniji način kako su vladajuće političare Bugari udarili po nosu.

Ali velika pobeda Borisova neizbežno podseća na paralele koje se mogu izvući sa čuvenim nekadašnjim kraljem i premijerom Simeonom Sakskoburgotskim iz 2001. godine, koji je od tada nadalje sve manje bio po volji glasača, da bi se otkrilo u nedelju da plava krv u Bugarskoj nije garancija za političku dugovečnost.

Razlika je očigledna, ali poređenje govori o Bugarskoj nesposobnosti da se odbrani od sopstvene sabotaže, njihovom Petar Pan sindromu i pravljenju užurbanih i nezrelih pomaka zbog kojih kasnije mogu da zažale.

Oni koji podržavaju Borisova kažu da je popularnost i šarm već nadogradio konkretnim delima. Njegovi oponenti uzvratili su optužbama da je on proizvod koji nudi nova lica, ali mu nedostaju ideje i ekspertiza, kao i da je osvojio ljude samo zahvaljujući narodskom govoru i opuštenošću pred kamerama.

Bugarska budućnost, poverenje Brisela i oživljavanje ekonomije, jak udarac ekonomske krize i suspendovani fondovi EU, sve to nalazi se u temelju stabilnosti sledeće vlade desnog centra, najverovatnije koalicije između GERB-a i desničarskih partija iz Plave koalicije.

Ipak, obe strane rekle su da neće praviti kompromise.

Sada će sve da se svede na političku mudrost i veštinu vladanja.