Privatni projekt iz javnih izvora

Iako je na prvi pogled reč o tekstu sa kulturnom problematikom, tema je zapravo raspolaganje novcem poreskih obveznika. A tu su pravila vrlo jasna. Građani će sami mnogo bolje raspolagati svojim novcem nego da ga daju političarima. Exit treba da funkcioniše kao i svaka druga kompanija koja gradu plaća neke troškove zakupa javnih lokacija koje koristi. Ostalo se finansira iz privatnih izvora. Ili je npr. Grad mogao da osnuje kompaniju koja organizuje festival pa da je proda nakon nekoliko godina, kada dobije zadovoljavajuću ponudu. Ovako je to neki privatni projekat koji se finansira iz javnih izvora. Ako Exit nema dovoljno sopstvenih sredstava da organizuje festival, onda treba da traži nekog strateškog/finansijskog partnera koji će ga podržati.

Uvek će postojati težnja da novinari, umetnici i dr. predstavljajući se kao objektivni kritičari dele lekcije o tome kako treba raspolagati tuđim novcem i koje projekte treba podržati. Ako neki kulturni projekat nema publiku koja opravdava njegovo postojanje i koja će ulaznicama, članskim kartama i sl. da ga finansira, onda lokalna samouprava samo veštački održava nečija radna mesta i nečije „projekte“ pod pritiskom lažnog javno-kulturnog imperativa.