Baskijski retro-terorizam

Postoji nešto staromodno u vezi sa poslednjim terorističkim napadom baskijske terorističke grupe ETA, izvedenim u španskom letovalištu na ostrvu Majorka u čast njihove pedesete godišnjice. Grupa je detonirala tri male bombe i, srećom, niko nije povređen. Kralj Huan Karlos, trenutno na odmoru u Španiji, izvoleo je sledeće da kaže: „Banda ubica i nitkova neće ugroziti demokratiju u Španiji niti normalan život na ostrvu.“ Ovo je emotivna i žustra izjava povodom terorističkog akta, ali u ovom slučaju njegovo veličanstvo je verovatno u pravu – trenutna stopa nasilja u Španiji nije nešto što može da poremeti njenu rutinu. U izvesnom smislu, ona je pokazatelj novog vremena u kome se evropske radikalne grupe poput ETA, IRA i Bader Majnhofa suočavaju sa međunarodnim terorizmom. Pripadnici ovih nacionalističkih ili politički motivisanih grupa – koje su uprkos svom apetitu za destrukcijom veoma zainteresovane da sačuvaju sopstveni život – jednostavno ne mogu da se nose sa religijski motivisanim teroristima. Brutalni teroristički napad na Madrid 2004. godine poremetio je život Španaca i isprovocirao više promena u vladi nego ETA za 50 godina.

Bombaši samoubice menjaju vizuru o stepenu mogućeg uticaja terorističkih napada koji zahtevaju određeni nivo fanatizma svakog pojedinaca. To je izvan mogućnosti grupa kao što je ETA. Možemo da razgovaramo o tome da nevoljnost da se umre zarad viših ciljeva čini grupe poput ETA racionalnijim od Al kaide ili talibana. Što je strategija dugoročnija, ima manje smisla. Sasvim je moguće da će talibani ili Al kaida naterati američke snage da se povuku iz Avganistana ili Iraka; Hezbolah i Hamas možda nikad neće eliminisati Izrael, ali su uspeli da isprovociraju takvu reakciju Izraela koja je ozbiljno ugrozila njegovu poziciju u međunarodnoj zajednici; bombardovanjem u Madridu postignuto je povlačenje španskih trupa iz Iraka.

U poređenju sa ovakvim kampanjama ETA i njeni ciljevi deluju neverovatno donkihotovski. Da li postoji bilo kakva mogućnost da će napadi poput nedeljnog ikada dovesti do nezavisnosti baskijske države? Iako 24 odsto Baskijaca podržava ideju o nezavisnosti, samo jedan odsto njih podržava metode ETA. Jedan njihov bivši pripadnik je ovako formulisao sadašnju poziciju ove terorističke organizacije: „ETA nema lucidnosti ni hrabrosti da shvati da su se vremena promenila“, rekao je nedavno za „El Pais“. „Shvatio sam da se nasiljem ne postiže ništa, ali ostalima nedostaje hrabrost da to priznaju.“ ETA je sada više objekat psihološkog, nego političkog posmatranja.