Jelena Karleuša,
zvezda po opredeljenju, govori o putu koji je prešla:
„Sve što je bilo progresivno i drugačije, bilo je napadno i sputavano. Nekada je bilo teško biti ja, sada je baš dobro. Volela bih da me tokom dosadašnje karijere nije sve toliko bolelo, da nisam sve lično shvatala, da nisam toliko plakala i tražila logična objašnjenja zašto sam kao umetnik neshvaćena i napadana. Eh, da sam tada, sa ove pozicije, mogla da kažem onoj Jeleni: ‘Ne brini mala, glavu gore, daleko ćeš dogurati, sve je to šou-biznis.’ Naravno, Jelena je morala da se bori i da negde usput izgubi dušu.“
Da li se druži sa kolegama:
„Nemam nijednog estradnog prijatelja, reč je o nekim poznanstvima i ništa više od toga. Od javnih ličnosti družim se sa ljudima iz sveta politike, biznisa, književnosti i novinarstva. Pravih prijatelja imam svega nekoliko i oni su sa mnom godinama i u dobru i u zlu. Najvećim prijateljima smatram članove svoje porodice. Ljudi kao ja su po pravilu vrlo zatvoreni za okolinu i teško sklapaju prijateljstva. A iskrena da budem, koja žena u meni može da vidi prijateljicu?! A i koji muškarac može da mi bude prijatelj, a da ne pregazi liniju? Teško!“
(„Story“)
Srđan Predojević,
urednik Beogradskog programa na Javnom servisu, sada je i otac malom Stefanu:
„On ima stvari za sve prilike, a dosta garderobe je dobio od rodbine i prijatelja koji su dolazili da ga vide. Ima i svoj mali ormar u kome je već gužva. Lepo je gledati kako dete raste, što najbolje vidite po garderobi i fotografijama.“
(„Gloria“)
Vesna Radusinović,
„najuspešnija predstavnica ženskog pisma“, o skromnosti:
„Skromnost je osobina mediokriteta, a ja niti jesam niti ću biti skromna. Stojim iza svake svoje reči i napokon najvažnije mi je da se dobro osećam u svojoj koži. Citirala bih mog omiljenog filozofa Emira Kusturicu, koji uvek kada mu neko kaže da ga neko od kolega ne voli, odgovori da je ta ljubav opšte prakse, ideja i želja da vas svi vole zapravo je predvorje prostitucije, a da on nije prostituciji sklon. Tako ni ja.“
(„Pravda“)
Tomislav Nikolić,
lider SNS-a, na stranačkoj slavi, zapao je u religiozni trans:
„Prvi put smo se pomolili svetoj Paraskevi nekoliko dana po osnivanju Srpske napredne stranke. Danas, posle godinu dana, evo možemo da kažemo da nas nije sramota što smo ovu veliku sveticu izabrali za svog zaštitnika, da je nismo obrukali, da su naše molitve stigle na pravo mesto, da smo njoj i svim građanima Srbije, sebi i svojim dušama, obećali jednu normalnu i stabilnu Srbiju, u kojoj će svaki građanin iz dana u dan znati da neko o njemu domaćinski brine i da je njemu i njegovoj porodici svakog dana pomalo bolje. I mi smo taj deo velikog našeg krsta, koji svako od nas treba da ponese, preuzeli. Mislim da ga časno nosimo i mislim da to može da se proveri kod velikog broja građana Srbije, u čija srca smo usadili ljubav prema ovoj stranci, a u duše mir i ohrabrenje.“
Poruka stranačkim kolegama:
„I da uvek pred sobom imate svetu velikomučenicu Paraskevu, svetu Petku, našu zaštitnicu koja oprašta mnogo, ali ne može da oprosti sve. Nama građani Srbije ne bi oprostili ako bismo ih izdali i ja vas molim, dragi moji naprednjaci, da to uvek imate na umu.“
(„Pravda“)
Brana Crnčević,
„slavni pisac“, „svoj savremeni roman Čuvari pepela, uz ćaskanje s čitaocima, potpisivao je ceo dan“, jer:
„Zaludan sam čovek, mator, imam vremena, a kad sam već tu, onda i potpišem. Interesovanje je bolje nego što očekuješ, a lošije nego što bi trebalo. Ljudi ovamo dolaze da vide knjige u prolazu, Sajam knjiga pomalo liči na Sajam automobila. Ljudi dođu da vide, a odluče se da kupe ono što su već namerili da kupe. Najviše vole knjigu s niskom cenom, bestselere za 300 dinara.“
Šta voli, a šta ne voli:
„Mrzim sve masovne scene – književne večeri, venčanja, sahrane, mitinge, skupove na kojima ljudi imaju ili uzajamnu žalost ili uzajamno divljenje. Mislim da je čovek jedna nešto sebičnija jedinka, a ja učestvujem u stvarima koje su iskrene. Idem na sahrane na koje moram, na venčanja na koja moram, miting koji moram, na književne večeri koje ne mogu da izbegnem.“
(„Press“)
Zdravko Čolić,
zvezda, na pitanje kako uspeva da bude ljubimac žena svih generacija, odgovara:
„Protivnik sam toga da dame išta žulja. Nema tu neke filozofije. Postoji ta posebna energija između žena i pevača. Valjda je to između mene i žena nekako urođeno. Ja sam kao mlad pevač počeo obraćajući se ženskoj publici, a tako sam i nastavio. Volim i poštujem žene, a one prepoznaju tu iskrenost. Uz to, pevam ljubavne pesme, imam veliko uvažavanje i korektno ponašanje prema ženama. Žene su kraljice. One su tu da ih volimo, da im se divimo, da ih mazimo, čuvamo i poštujemo. I da ih šarmiramo. Ja od srca šarmiram sve žene koje upoznajem. Kod mene se podrazumeva da se ženama uvek pomalo elegantno udvaram. One to vole, a i ja uživam u tome.“
(„Press“)
Dejan Milošević,
zamenik predsednika kuršumlijske opštine i predsednik Udruženja veterana rata „Gvozdeni puk“,
„srpski rekorder po broju prijava za remećenje javnog reda i mira, za klevete i uvrede“:
„Više i ne vodim evidenciju koliko sam platio i koliko mi je prijava uručeno, one stižu skoro svakodnevno, kako na kućnu tako i na adresu mog radnog mesta. Plaćaću sve dok imam, ali se ne bojim jer znam da sam bio u pravu što je i država priznala kad je odlučila da našim vojnim rezervistima ispuni zahteve. Predvodeći veterane rata, razotkrio sam malverzacije po našim sudovima u vezi s ratnim dnevnicama.“
(„Borba“)
Andrija Milošević,
glumac, bio je na Filipinima gde je snimano ovogodišnje „Preživljavanje“ i na pitanje kakve su tamo devojke kaže:
„Što se fizičkog izgleda tiče, naše su mnogo lepše. Vrlo su retke zemlje koje imaju ovoliko lepih devojaka na jednom mestu. Zahvaljujući poslu mnogo putujem, tako da mi možete verovati na reč.“
(„Svet“)
Petar Božović,
glumac, otkiva zbog čega ima tako korpulentnu figuru:
„Teško sam podneo činjenicu da se bivša Jugoslavija raspada i da među ljudima eskalira nasilje. Prošao sam kroz strašno stresan period i tada sam ubrzano počeo da dobijam kilograme. Pitao sam se kada će se sve završiti i šta da radim za to vreme. Da bih raščistio sam sa sobom, odlučio sam da umesto asketizma izaberem hedonizam. Možda je on lagodniji, ali da sam izabrao asketizam, na šta bih danas ličio jer čemer i jad još nisu prošli. Verovatno ne bih mogao da hodam, kao što skoro ne mogu ni sada, tako da sam došao na isto.“
(„Story“)
Ana Sakić,
glumica, na pitanje na koga bi volela da liči, kaže:
„Prilično sam zadovoljna sobom, a pojedinci mi kažu da podsećam na Merilin Monro, mada takve tvrdnje nemaju mnogo veze sa istinom.“
(„Story“)
Nataša Ninković,
glumica, o televizijskom ukusu svojih sinova:
„Luka mi je nedavno izjavio da mu je omiljena serija ‘Ono kao ljubav’, ali da mu se za nijansu više sviđa ‘Ranjeni orao’, jer u njemu glumimo ja i naš kum Vojin Ćetković. To je bio prvi put da ga čujem kako ocenjuje moju glumu, i bilo mi je beskrajno simpatično.“
(„Gloria“)
