Promovišući svoje proizvode i usluge, kompanija HP je odabranim novinarima iz različitih evropskih država predstavila kako radi jedan uspešni britanski internet provajder
London, Velika Britanija
U Velikoj Britaniji posluje više od 3000 preduzeća koja pružaju internet usluge. Najvećih šest ima više od 90 odsto udela na tržištu, oko 2000 su veoma mala preduzeća sa lokalnom pokrivenošću, dok preostalih hiljadu spada takođe u mala ili u srednja preduzeća i imaju na desetine hiljada korisnika. Sa stanovišta prosečnog građanina Srbije, situacija izgleda pomalo konfuzno. Najpre, kako je moguće da 3000 internet provajdera za klijente ima deset odsto stanovnika Britanije, i da i dalje imaju posla? Poređenja radi, prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), dozvole za pružanje internet usluga u Srbiji ima nešto manje od 200 firmi, od kojih su većina mali provajderi i pokrivaju manja mesta. Međutim, ako u jednačinu ubacimo podatak da u Velikoj Britaniji živi više od 60 miliona ljudi koji u daleko većem procentu koriste internet i uopšte informacione tehnologije, stvari postaju jasnije.
Kompanija Hjulit-Pakard (HP) krajem januara pozvala je u London petnaestak evropskih novinara s najrazličitijih krajeva kontinenta kako bi im predstavila jednog od tih 3000 britanskih provajdera – „Gradvel“. To je po obimu posla treći provajder u zemlji u pružanju usluga internet telefonije malim preduzećima – takvih klijenata ima oko 10.000. Ima i 3,1 milion funti prihoda u 2009. godini i 45 zaposlenih. Kompaniju je osnovao Piter Gradvel, mlad, ali već doktor kompjuterskih nauka. Njega je „Dejli telegraf“ nedavno proglasio za jednog od onih koji donose promene u sferi informacionih tehnologija. Piter je karijeru počeo u jednoj britanskoj IT kompaniji, ali pošto, kako kaže, „na poslu nije mogao baš ni o čemu da odlučuje“, ubrzo je dao otkaz i 1998, na drugoj godini fakulteta, osnovao sopstvenu firmu. Posao je krenuo odlično, firma je rasla iz godine u godinu, a onda je došla kriza. Uz sve to, u januaru prošle godine – i to u toku radnog vremena – sistem je pao i svih 45.000 telefona u kancelarijama njihovih klijenata zamrlo je na pet sati. To je, zapravo, bio vrhunac nevolja „Gradvela“, a problem je bio u tome što je tehnička služba od osnivanja kompanije – kako su posao i zahtevi klijenata rasli i postajali raznovrsniji – samo dodavala nove servere i drugu opremu. U ovom momentu u priči se pojavljuje HP: „Gradvel“ je, prema rečima Aleksa Hauvelsa, starijeg sistem administratora, razmatrao brojne ponude za izgradnju platforme i, na kraju, odabrao HP. Tražili su pouzdan sistem s manjim troškovima: „Nije bio veliki problem da izdvojimo novac za novu opremu“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Piter Gradvel, „broj klijenata je svakodnevno rastao i posao je s te strane išao dobro, ali firma nije mogla da odgovori na sve zahteve, pre svega onih starih klijenata“.
Ko je nekada zavirivao po zadnjim sobama internet provajdera, sigurno se seća gomile kutija i fioka (serveri, storidž), a naročito kilometara kablova koji su isprepletani i uvezani tako da ih niko ne može razmrsiti. Svi ovi uređaji emituju mnogo toplote, pa je za njihov normalan rad potrebno ozbiljno hlađenje ovih prostorija (neke procene kažu da oko 70 odsto novca koji se daje za održavanje sistema ode na hlađenje). Ono što Gradvel tvrdi da je postigao zamenom gomile stare opreme za nekoliko HP-ovih servera i drugih uređaja je najpre smanjenje troškova održavanja sistema: ulaganje se isplatilo za šest meseci, broj kablova smanjen je za 90 odsto i sveden je na 14, račun za struju drastično je smanjen – za 3300 funti, a kompletna zamena infrastrukture obavljena je izuzetno brzo, bez štete po korisnike. Konkretno, od tada se nije dogodio nijedan prekid telefonske komunikacije, prihod je te godine uvećan za 60 odsto, ušteda na radnoj snazi koja je umesto na sređivanje sistema i „gašenje požara“ iskorišćena za vrednije stvari je 50.000 funti. „Ranije smo morali da dopunjavamo opremu svakih šest meseci, a ova će nam potrajati nekoliko godina, a nadogradnju ćemo ovog puta moći da izvedemo bez onolikog stresa“, dodaje Piter Gradvel.
Ovo je jedna od priča o uspehu u IT industriji, neke govore o zaradi preko noći, neke o pametnim odlukama, neke o višedecenijskom mukotrpnom radu. Ma šta ko mislio o njima, suština svih je ono što IT kompanije konstantno ponavljaju: informacione tehnologije u XXI veku nisu trošak, već ulaganje.
U Britaniji su trenutno, kada je reč o internet telefoniji, u malim preduzećima popularna poslovna rešenja koja „uvezuju“ računar, kancelarijski i mobilni telefon. „Gradvel“ je novinarima u Londonu pokazao jedan takav primer: napravili su virtualnu kancelariju sa pet računarskih stanica, pet „fiksnih“ IP telefona i pet blekberija. Svi kontakti, planeri i kalendari zaposlenih u toj kancelariji bili su povezani i sinhronizovani, svako je tačno znao kad može da organizuje sastanke sa kolegama, šta ko u svakom trenutku radi i da li je izašao iz kancelarije pa se javlja na blekberi. Sistem je razrađen do najsitnijih detalja tako da čak mogu da se razdvoje privatni i poslovni pozivi i tako napravljeni troškovi.
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
