Bilo je nekog istočnjačkog šarma u tome što su putnici, zatečeni u tramvaju u Bulevaru kralja Aleksandra, strpljivo čekali dok vlasnik automobila parkiranog na šinama završi hitnu kupovinu. Prevagnulo je kontinuirano gunđanje nezadovoljnih Beograđana zbog haotičnog bulevarskog života i saobraćaja. Grad Beograd je doneo odluku da počne realizaciju ovogodišnjeg najvećeg projekta rekonstrukcije najduže ulice na Balkanu u okviru Projekta obnove Beograda
„Žila kucavica“ Beograda nalikovaće u roku od šest meseci modernim evropskim bulevarima – dobiće nove trotoare, šinski sistem sredinom kolovoza, obnovljenu instalaciju i toplovod, imaće novu signalizaciju i nove optičke instalacije, novi asfalt koji se manje ugiba pod velikim opterećenjem i novi drvored i još ponešto. Nova organizacija saobraćaja olakšaće i parkiranje na više od 400 obeleženih parking mesta, tako da neće više uticati na tok tramvajskog saobraćaja. Za dve godine stići će i novi tramvaji, o čemu smo već pisali („Vreme Beograda“, oktobar 2009). Prvi od ukupno 30 niskopodnih tramvaja, koje će španska kompanija za proizvodnju šinskih vozila KAF (CAF – Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles) isporučiti Beogradu, naći će se na ulicama za nepune dve godine, još 11 vozila biće uključeno u saobraćaj do kraja 2011. godine, a poslednju isporuku u kojoj će biti do 18 tramvaja Beograđani mogu da očekuju u toku 2012. godine.
Nekadašnji Bulevar Revolucije je godinama bio zapušten, Meka za nelegalne trgovce.
Pre mesec dana je počela rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra uz gotovo podjednako odobravanje i nerazumevanje Beograđana. Ceh su platili radnici Gradskog zelenila, koji su, ni krivi ni dužni, slušali ljutite komentare prolaznika, dok su izvodili prvu fazu radova – uklanjanje bolesnih stabala.
Velika rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra deo je realizacije Projekta obnove Beograda koji se sprovodi od 2005. godine i podrazumeva obnovu 33 kilometra tramvajskih deonica u čitavom gradu. Radovi će obuhvatiti deonicu oko 2,5 kilometara i biće veoma obimni. Osim obnavljanja tramvajskih šina i kontaktne mreže, predviđena je i izgradnja toplovoda i kompletno obnavljanje vodovodnih, kanalizacionih i drugih instalacija. Šine će duž čitave ulice biti izmeštene u sredinu i biće kompatibilne sa „lakim šinskim prevozom“ (light rail transit), a gde god ima mogućnosti urediće se i posebno odvojiti parking prostor. Bulevar će dobiti nov kolovoz i trotoare, a tokom radova ulica neće biti zatvorena za saobraćaj, već će se on obavljati u dve trake po smeru.
Marko Blagojević, direktor gradske Agencije za investicije, kaže da je realno očekivati da se radovi u Bulevaru završe za šest meseci, i kaže da sadašnji šinski sistem ne iziskuje nikakve promene kada dođu novi tramvaji. „Od početka rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra (i do trenutka pisanja ovog teksta, prim.aut.) urađeno je sledeće: demontirana je i uklonjena tramvajska kontaktna mreža duž celog Bulevara sa leve i desne strane, uklonjena tramvajska pruga i kolosečna ispuna sa leve strane gledajući od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace, asfaltirana leva kolovozna traka privremene saobraćajnice od Vukovog spomenika do Pop Stojanove ulice, a od Pop Stojanove do Batutove radi se tamponski sloj, nasipanje i zbijanje. Osim toga, urađena je nova vodovodna mreža od Cvetkove pijace do Batutove ulice, jedna traka privremene saobraćajnice od Cvetkove pijace do Batutove ulice, radi se TTK kanalizacija od Cvetkove pijace do Batutove ulice, toplovod počeo sa radovima od Cvetkove pijace do Batutove ulice i urađeni su prelazi preko Bulevara (EDB, Telekom) u delu od Cvetkove pijace do Batutove ulice.“ Rekonstrukcija je koncipirana tako da će čitav Bulevar biti podeljen na četiri deonice na kojima će se raditi istovremeno.
Prema Blagojevićevim rečima, sledeći projekat je rekonstrukcija Ulice vojvode Stepe, tačan rok još nije utvrđen.
DOTRAJALI KONTEJNERI I ZAKRPE: Prema podacima Agencije za investicije, kad se završi rekonstrukcija iz Gradske čistoće stiže 68 novih „jumbo“ kontejnera. Ovi savremeni veliki kontejneri (zapremine 3,2 m²) zameniće stare plastične kontejnere na ručno-nožni pogon okružene kesama sa smećem, često u plamenu zbog neadekvatnog korišćenja. Biće postavljene i betonske đubrijere na stanicama javnog prevoza, kod pešačkih prelaza, tržnih centara, banaka, na svakom drugom rasvetnom stubu imaćemo male PVC korpice za odlaganje sitnog đubreta: papirnih maramica, iskorišćenih karata za javni prevoz, praznih plastičnih flaša. Najavljeno je i da će se za dve godine rekonstruisati pijaca „Đeram“, koja će pored natkrivene zelene pijace imati i poslovni centar sa dve kule, veliku garažu i cvetni trg sa kafićima.
Asfalt u Bulevaru biće zamenjen na čitavoj deonici kvalitetnijim SMA asfaltom koji trpi veća opterećenja, što je krajnje neophodno s obzirom na to da je Direkcija za puteve poslednjih deset godina „krpila“ kolovoz uništen popravkama na podzemnim instalacijama. Duž Bulevara biće postavljene nova signalizacija i nove optičke instalacije, a to znači da posle rekonstrukcije neće biti čestih kvarova, pa samim tim ni „krpljenja“ kolovoza. Osim toga, smanjenju oštećenja doprineće i izmeštanje tramvajskih šina u sredinu kolovoza. Posle rekonstrukcije, putnička vozila više neće prelaziti preko tramvajskih šina na raskrsnicama, a to će saobraćaj učiniti protočnijim. Parkiranje u Bulevaru posle rekonstrukcije ne bi trebalo da bude tako veliki problem jer je predviđeno više od 400 uredno obeleženih parking mesta a ni tramvajske šine neće biti tik uz trotoar. Sve ovo sigurno doprinosi bezbednosti pešaka, a to nas dovodi do teme koja je unekoliko bacila senku na značajan infrastrukturni poduhvat.
PROTESTI I ODLUČNOST: Prva faza rekonstrukcije počela je sa protestima građana koji nisu bili spremni da čuju argumente nadležnih, ubeđeni da je reč o „betonizaciji“ Beograda. Gradonačelnik je bio odlučan, nije se dvoumio da li da obustavi uklanjanje bolesnih stabala bez obzira na rastući otpor i komentare. Kad se buka stišala, ostalo je otvoreno jedno pitanje: da li je zamena platana mogla da se obavlja sukcesivno? Da li je, pod pritiskom grupe građana koji terete gradsku vladu za „platanocid“, trebalo sačekati da se za koju godinu neko drvo sruči na prolaznike, pa onda menjati platane? Javnost pamti da je na proteklom festivalu Exit u Novom Sadu jedna devojka poginula, a dvoje mladih teško povređeno zbog iznenadnog odlamanja grane u kampu; devetnaestogodišnjoj Subotičanki je pad trulog kestena teško povredio kičmeni stub; u Sremčici je pod sličnim okolnostima nastradao jedan petogodišnji dečak. U Vršcu je tek nakon tih događaja uveden obavezan pregled i uklanjanje trulih stabala, a tamošnja javnost je manje bučno izražavala neslaganje sa odlukom lokalne vlasti.
Gradonačelnik Dragan Đilas kaže da je za njega, kao gradonačelnika pre svega, bezbednost Beograđana na prvom mestu i da „ne može da rizikuje da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne“. „Odluku o seči stabala u Bulevaru kralja Aleksandra nije doneo nijedan političar, već stručnjaci. Ova vlast ne može da bude neodgovorna pa da se oglušuje o studiju kojom su stručnjaci Šumarskog fakulteta u dva navrata, 2005. i 2008. godine, upozorili da su platani truli i da ih treba poseći pri prvoj rekonstrukciji. Po završetku rekonstrukcije drvored duž Bulevara imaće veći broj stabala nego pre i neuporedivo savremeniji sistem navodnjavanja koji će garantovati njihovu dugovečnost“, rekao je gradonačelnik. „Meni je važan život platana, jer se i sam zalažem da Beograd ima što više zelenila, ali su mi mnogo važniji životi ljudi.“
Nova stabla sadiće se u saradnji sa Šumarskim fakultetom i Republičkim šumarskim institutom. Novi drvored, obećavaju Beograđanima ljudi iz ovih institucija, neće biti nalik drvoredima u ulicama Kralja Milana ili Nemanjinoj (za koje ne možemo da kažemo da su lepi u ovoj fazi rasta sadnica) zato što će biti posađene već formirane sadnice, njihovo korenje će pod zemljom biti zaštićeno od instalacija, a sistem navodnjavanja obezbediće bujanje novih biljaka.
Gradonačelnik poziva socijalno odgovorne kompanije da se uključe u akciju obnove drvoreda u Bulevaru. „Obećali smo da će taj drvored odmah izgledati kao pravi, što znači da moramo naći stabla stara 20 godina, gajena na pravilan način, rasađivana i redovno orezivanog korena. Reč je o velikim sredstvima, a kako svi znamo da ekonomska situacija građana nije sjajna, mislim da nije opravdano da se toliki novac izdvaja iz gradskog budžeta. Smatram da je to dobra prilika da se socijalno odgovorne kompanije ovog grada uključe u projekat i zajedno sa nama obnove drvored. Na taj način Bulevar bi dobio svoj puni izgled i, uprkos krizi, smatram da postoji dovoljan broj kompanija koje bi mogle da učestvuju u tom projektu. Sa konkretnom akcijom počećemo kada se odlučimo za vrstu drvoreda, a dobar znak je da već ima nekoliko kompanija koje su spremne da nam pomognu da Bulevar kralja Aleksandra izgleda onako kako Beograd zaslužuje“, kaže Đilas.
U okviru Projekta obnove grada Beograda, do sada je završena rekonstrukcija Nemanjine ulice, 12 mostovskih konstrukcija na Autokomandi i tramvajska pruga od Veterinarskog fakulteta do kružnog toka, potpuna rekonstrukcija Južnog bulevara, od Maksima Gorkog do Ustaničke. Završena je obnova 3,7 kilometara tramvajske mreže ulicama Proleterske solidarnosti, Milutina Milankovića i Milentija Popovića na Novom Beogradu. Sredstvima iz ovog programa obnovljen je i Stari železnički most sa tramvajskom prugom i prilaznim saobraćajnicama, tramvajska pruga u Savskoj ulici, kao i Bulevar vojvode Mišića, od Gospodarske mehane do Savske ulice, Resavska, dok su radovi u Požeškoj još u toku. Pored Bulevara kralja Aleksandra, za neki naredni period preostale su tramvajske deonice u ulicama Vojvode Stepe, Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. marta, Ruzveltovoj i Karađorđevoj.
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, kaže da je rekonstrukcija najduže ulice na Balkanu, svojevrsnog simbola našeg grada, najveći projekat u 2010. godini. „Rekonstrukcija Bulevara je deo Projekta obnove Beograda u okviru kojeg smo napravili značajne rezultate u pogledu izgradnje infrastrukture, kvalitetnijeg, lepšeg i bezbednijeg života građana. Uprkos činjenici da su predviđeni radovi veoma složeni i obimni, dao sam nalog da ovaj Projekat mora biti završen u roku od šest meseci, po cenu da se radi 24 časa dnevno.
Ova investicija vredna je 1,8 milijardi dinara a sredstva su obezbedili Grad i Evropska investiciona banka. Realizacijom ovog projekta dokazujemo da će ova gradska vlast, uprkos ekonomskoj krizi i činjenici da je ona, između ostalog, za posledicu imala i znatno umanjenje budžeta, nastaviti da od Beograda pravi pravu evropsku metropolu.
Kada rekonstrukcija Bulevara bude završena, ova strateški veoma značajna saobraćajnica postaće najmoderniji bulevar u svetskom smislu. Rezultat rekonstrukcije biće kvalitetniji život, bolji saobraćaj, izgradnja infrastrukture od koje zavise i kvalitet života i razvoj privrede, pa i povećanje vrednosti imovine i ljudi. Realizacijom ovog projekta uvešće se red u mnogim oblastima – od parkiranja, čistoće, toplifikacije i bezbednosti“, kaže gradonačelnik.
Prema podacima iz gradske Agencije za investicije, radovi na Bulevaru obuhvatiće i rekonstrukciju 4270 metara vodovodne mreže, na kojoj će biti zamenjeno oko 200 spojeva. Biće izgrađeno i 4000 metara nove kišne kanalizacije i obnovljeno oko 700 metara postojeće kanalizacione infrastrukture. To će doprineti sigurnijem i kvalitetnijem vodosnabdevanju potrošača, smanjiće gubitke u vodovodnoj mreži i troškove održavanja. Izgradnjom nove i rekonstrukcijom stare kanalizacione mreže poboljšaće se odvođenje prerađenih voda duž Bulevara i sprečiti plavljenje i izlivanje otpadnih i kišnih voda.
Magistralni toplovod od Ulice Gospodara Vučića do Ruzveltove takođe je predviđen rekonstrukcijom. Projekat podrazumeva ugradnju čak 7400 metara novih cevi, od čega 3700 metara čini potpuno nov magistralni toplovod velikog prečnika. Na sistem daljinskog grejanja moći će da se priključi više desetina hiljada kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostoru, pa će se znatno smanjiti broj individualnih kotlarnica, zagađivača u najužem gradskom jezgru. Izgradnjom novog toplovoda rasteretiće se „Vračarska magistrala“, što je odlična vest za stanovnike ovog dela grada koji do sada nisu uvek mogli da računaju na kvalitetno grejanje.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
