Ljubav koja traje

U politici se smatra uspešnom ona nedelja u kojoj predsednik SAD poželi srdačnu dobrodošlicu britanskom premijeru. Još ne znamo ko će imati koristi, a ko će biti na gubitku. Ali jedno je sigurno: sporazum između Konzervativne stranke i Liberalnih demokrata će, suprotno svim očekivanjima, ući u punu realizaciju i promeniti sve. Ovo je priča o koaliciji koja se izrodila iz konfuzne izborne kampanje i promenila politiku.

Menja se odnos prema svakom ozbiljnom pitanju u državi. Tipka za „resetovanje“ odnosa pritisnuta je u odnosima sa Vašingtonom. „Atlanticizam“ Vilijema Hejga je poznat, ali je ipak bilo malo iznenađujuće to što je Barak Obama požurio da čestita Dejvidu Kameronu. Odluka novog sekretara spoljnih poslova da ode ravno u Vašington bila je ocenjena kao dobra, ali zbog toga nije morao baš toliko da se oduševljava.

Premijer je pre neki dan bio u Škotskoj da bi se sastao sa njihovim ministrom Aleksom Salmondom. Koalicija možda podrazumeva da je najbolji način za rešavanje problema uopšte ne postavljati pitanja. U svakom slučaju, za pohvalu je videti gospodina Kamerona kako simboličnom prvom posetom Škotskoj ukazuje na značaj Unije.

U međuvremenu, u Beloj kući počinje da isplivava pitanje koje će biti dominantno u vladi u Londonu. Džordž Ozborn je rekao da će se na prvom sastanku novog kabineta razgovarati o smanjenju deficita u javnim finansijama. Realnost uskoro počinje da ujeda. Filip Hamond, novi sekretar saobraćaja, možda će postati glavni na vestima. Ako ne govori o štrajkovima, koje osuđuje, govoriće o smanjenju troškova, za koje se zalaže. Erik Pikls, sekretar za lokalnu samoupravu, možda će morati da nauči kako da objasni radnicima da ove nedelje neće imati hleba, a da će narednih nedelja jesti samo preostale mrvice od nepostojećeg hleba.

Ima mnogo pitanja koja će se otvoriti u koaliciji, odnosno balon može da pukne na više načina. Lord Adonis, istoričar i ministar u prošloj vladi, rekao je da je ovo najneprincipijelnija vladajuća kombinacija u Britaniji od 1783. godine, kada se u mukama vodila borba za ujedinjenje kraljevskih moćnika i glasnika slobode. Na jednoj strani, konzervativci ispoljavaju euroskepticizam, s druge, liberali su nekritično eurofilični.

Ipak, uzbudljivo je i okrepljujuće. Politika je ove nedelje bila glavna tema za one ljude koji obično politiku posmatraju malo iskosa. „Ovo je progresivna zemlja“, kaže jedan analitičar, „promena je konstantna, promena je neizbežna.“ Ali, nije ništa drugo. Možda će sve ispasti nakrivo, niko to još ne zna.