Interne klinike su je slale na psihijatriju jer se tamo leče psihosomatske bolesti, a psihijatrija bi je slala natrag bolnicama da je fizički ojačaju pre psihijatrijske terapije
Četrdesetogodišnja Ivana Milosavljević umrla je 13. maja od posledica anoreksije. Umrla je u najstrašnijim mukama, sa samo 25 kilograma i u svom krevetu.
Nekoliko sati pre smrti upala je u hipoglikemijsku komu. Majka Mirjana je pokušala da je oživi tako što je lupala po licu i prskala vodom. Onda je došla Hitna pomoć i dali su joj glukozu. Šećer je bio 0. Hitna pomoć je Ivanu potom odvela na Vojnomedicinsku akademiju, gde su joj dali infuziju. Posle toga su je otpustili uz obrazloženje da „nije neposredno životno ugrožena“. Iako je majka molila da je zadrže makar deset-petnaest dana, lekar endokrinolog je rekao da to nije moguće i da je Ivani potrebno lečenje od godinu i po dana. Na VMA nije mogla da ostane ni te noći.
Ivanin prijatelj Željko Stepanović, koji je sa njom te večeri bio na VMA, obratio se načelniku dr Miodragu Jeftiću, koji je u tom trenutku krenuo u obilazak bolnice. Dr Jeftić je pogledao Ivanine nalaze i pitao koliko dugo je ona u tom stanju. „Dugo“, rekao je Željko. Dr Jeftić je gledao u nalaze, a onda rekao da Hitna pomoć na VMA prima samo hitne slučajeve. Ubrzo posle toga završio je razgovor i otišao.
Ivanu su sa VMA doveli kući oko dva ujutru. U dvadeset minuta do tri majka je smestila u krevet. U sedam ujutru Ivana je bila mrtva.
Osam dana nakon njene smrti iz KBC Zvezdara stigao je odgovor da je njen slučaj pozitivno rešen i da može da dođe na lečenje.
Po prijemu odgovora iz KBC Zvezdara (21. maja) majka Ivane Milosavljević, Mirjana, obratila se medijima i izjavila da je njena ćerka umrla zato što bolnice u Srbiji ne primaju hronično obolele od anoreksije.
Kako je ispričala, godinama je pokušavala Ivanu da smesti u VMA, KBC „Dr Dragiša Mišović“, KBC Zvezdara i Institut za endokrinologiju, ali svi su odbijali da je prime. Interne klinike su je slale na psihijatriju jer se tamo leče psihosomatske bolesti, a psihijatrija bi je slala natrag bolnicama da je fizički ojačaju pre psihijatrijske terapije.
U KBC „Dr Dragiša Mišović“ je nisu primili „zbog nesaradnje s lekarima i odbijanja lečenja“ i pored toga što im je Mirjana pokazala rešenje o starateljstvu jer Ivana nije bila odgovorna za svoje postupke. U KBC Zvezdara je bila primljena dva puta, ali je, prema rečima direktora te bolnice Aleksandra Miloševića, odbijala terapiju.
„Teško možete da naterate nekog da se leči ako on to neće“, rekao je Milošević.
Sa VMA je potvrđeno da su psihijatri te ustanove početkom maja pregledali Ivanu, ali da je zaključeno da bi terapija lekovima, koje bi oni preporučili, samo ugrozila njeno stanje i predložili joj da se javi endokrinologu. Potom je, kako kažu, primljena i 12. maja kada su je pregledali psihijatar i endokrinolog. „U nalazu neuropsihijatra zaključeno je da nema elemenata za akutno psihijatrijsko stanje, a endokrinolog je predložio da se odmah izvrši neophodna dijagnostika i primeni infuziona terapija, što je pacijentkinja odbila. Imajući u vidu da je odbila medicinsku pomoć, predloženo je da se javi nadležnoj medicinskoj ustanovi. Stručni tim lekara VMA izražava duboko žaljenje zbog tragičnog ishoda“, zaključuje se u saopštenju ove ustanove.
U međuvremenu, očajna i ne znajući kome da se obrati, Ivanina majka je 6. maja pisala gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu moleći za pomoć. Doktorki Markovski, koja joj se 21. maja javila iz gradonačelnikovog kabineta sa obaveštenjem da je za Ivanu obezbedila ležaj u KBC Zvezdara, to pismo je iz kabineta, navodno, prosleđeno tek 20. maja.
Sa druge strane, direktor KBC Zvezdara Aleksandar Milošević tvrdi da nije bilo nikakve urgencije da se Ivana Milosavljević primi u tu ustanovu.
Nadležni iz Ministarstva zdravlja rekli su da se pacijenti oboleli od anoreksije zbrinjavaju u sistemu zdravstvene zaštite, zavisno od svog zdravstvenog stanja, kao i da će „povodom navedenog slučaja Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja ispitati okolnosti pod kojima je Ivana Milosavljević preminula“.
Ivana Milosavljević je bila bolesna petnaest godina. Nije imala ambicije da postane manekenka i nije se zbog toga izgladnjivala. Sa 17 godina je kao izuzetno talentovana dobila stipendiju SAD za studije arhitekture. Iako je magistrirala na prestižnom koledžu, posle čega se zaposlila, zbog sve lošijeg stanja i nemogućnosti da se brine o sebi morala je da se 2008. vrati u Beograd. Prema rečima njene majke organizam joj je pojeo sopstvene mišiće, zbog čega je ubrzo po povratku postala nepokretna.
Lekari sa VMA savetovali su Mirjani da ćerku odvede u London jer kod nas ne postoje adekvatne ustanove za lečenje anoreksije.
Anorexia nervosa ne nastaje zbog gubitka apetita, već je reč o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i potpuno nerazumnog straha od debljanja koji ne popušta ni onda kad je mršavost dostigla takve razmere da je ugrožen život bolesnika. Iako je u središtu bolesti hrana, anoreksija je bolest uma. Često započinje relativno prirodnom željom za gubitkom nekoliko kilograma. No budući da dijete samo privremeno ublažavaju psihološke probleme koji se nalaze u pozadini, unos hrane se postupno svodi na najmanju moguću meru, čime anoreksičari gube od 15 do 60 odsto normalne telesne težine sve dok jelo sasvim ne ukinu. Obolela osoba postaje opsednuta slikom svog tela i često doživljava sebe debelom iako je istina suprotna. Paradoks je da oboleli od pripreme i konzumiranja hrane prave obred, a mnogi od njih su opsednuti Kuvarima. Skoro polovina anoreksičara u nekom trenutku počne da pati od bulimije.
Lečenje anoreksije zavisi od stadijuma u kojem se prepozna i od pacijentove spremnosti na saradnju. Podrazumeva medicinski nadzor, psihoterapiju, nutritivnu terapiju, lekove i hospitalizaciju. Hospitalizacija je obično nužna, ako je pacijent izgubio više od 25 odsto svoje uobičajene telesne težine.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
