Dragana Mirković,
jedna od najvećih ikona folk muzike, na pitanje u kojoj meri štiti decu od žute štampe, kaže:
„U maksimalnoj! Samim tim što živimo u Beču, Marko i Manuela nemaju ama baš nikakvog dodira sa srpskom štampom. Pokažem im novine samo kada porodično izađemo u njima. I to samo tih nekoliko strana, plašeći se da u ostatku nije golišava fotografija neke koleginice. Nema potrebe da je sutra, ako nam dođe u kuću, moja deca gledaju drugim očima. Zašto da ne izbegnemo neprijatnu situaciju.“
Deca su tek nedavno saznala kako majka zarađuje za život:
„Od velike želje da ih zaštitim od sopstvenog imena, malo sam preterala, otišla u krajnost. Na kraju su sami zaključili da s njihovom mamom nešto nije u redu, da se tako izrazim. Šetala sam sa Markom centrom Beča i, kao za inat, na svakih pet minuta su me zaustavljali radi slikanja, autograma, pozdrava. Posle petnaeste takve situacije sin me je začuđeno pitao: ‘Mama, zašto ti nisi obična mama?!’ Videvši da je vrag odneo šalu, stavila sam decu ispred sebe i objasnila im čime se bavim. Manuela je uzviknula: ‘Mama, pa ti si star!’ Nakon što sam se pred rođenom decom zacrvenela kao bulka, potvrdila sam njenu konstataciju, na šta je odmah usledilo novo pitanje: ‘Mama, da li si ti star kao Hana Montana?’“
(„Svet“)
Katarina Duvnjak,
pevačica, „za koju muzički stručnjaci tvrde da je jedna od najtalentovanijih na ovim prostorima, najviše zbog takozvanog crnačkog glasa“, ima i druge kvalitete:
„Nikada ne bih pristala da uradim fotografije koje su vulgarne i degutantne. Niko nikada nije video moje intimne delove tela. I kada se slikam za muške časopise, pazim da to bude dozirani seksepil. E sad, to što su paparaci uspeli da me uslikaju u toplesu na nekoj plaži nije moja krivica.“
(„Svet“)
Dragan Marković Palma,
lider Jedinstvene Srbije i gradonačelnik Jagodine, odluku suda u Londonu da Srbiji ne izruči Ejupa Ganića, komentariše:
„Navodno mu se u Srbiji ne bi sudilo pošteno. Nama svi sude, a našem sudu za ratne zločine nisu dostupni ratni zločinci?! Ma haj’te, molim vas!“
O partnerima u vlasti:
„Predsednik Tadić odlično radi svoj posao, a Vuk Jeremić bolje brani KiM od socijaliste Živadina Jovanovića! Ko osim Rize Halimija može išta da zameri Jeremiću?“
O sukobu interesa:
„Oko 90 odsto predsednika stranaka su i predsednici opština. Gradonačelnici su toliko besni da kada bi graknuli na svoje centrale u Beogradu, struja bi nestala!“
O polemici među prijateljima:
„Pitam Vordsvorta (britanski ambasador Stiven Vordsvort, prim. ur.), mog prijatelja, gde smo to u predlogu pogrešili i šta nije u skladu s Rezolucijom 1244? Njegovo mišljenje je njegovo pravo. Naše je da ga ubedimo da nije u pravu.“
(„Kurir“)
Boris Tadić,
predsednik Srbije, zajedno s ministrom policije Ivicom Dačićem, u okviru Škole prijateljstva koju priređuje humanitarna organizacija „Naša Srbija“, „više od dva sata družio se s mališanima iz južne pokrajine čiji su roditelji poginuli, kidnapovani ili su nestali tokom proteklih ratova, kao i sa decom iz srpskih enklava na Kosovu, zauzvrat, kao da znaju s kakvim se problemima trenutno bore predsednik i ministar policije, deca s Kosova obojici su poklonila po struk hajdučke trave“, na šta će im predsednik reći:
„Šta se leči ovom travkom?“
Deca, odgovaraju: „Rane, rane!“
Ivica Dačić,
ministar policije, deci replicira:
„Ovo je hajdučka trava, a policija je kroz istoriju hapsila i neke hajduke!“
(„Press“)
Ana Sakić,
glumica, govori o svojim udvaračima i o sebi:
„Jedan je preda mnom spremao špagete, drugi salatice, treći italijansku hranu… Meni tako malo treba da me obraduju, umem to da cenim, ne žvanjkam ako nešto ne valja. Oduševim se svakoj sitnici koju mi donesu kao da su mi kupili kola. Doživela sam da mi donesu doručak u krevet, ali mi to ništa ne predstavlja. Romantična sam duša, volim večere uz vino s voljenom osobom. Upalim sveće, ali njih palim i ovako, i obučem nešto erotizovano, da bude malo iznenađenje za njega. Mada večeri s voljenom osobom prethodi mučan deo posla. Treba mi pet sati da napravim ručak, meni je to ceo ritual koji počinje čitanjem recepta. Mnogo sam smotana u kuhinji, sve razbacam, nisam vešta, ali umem lepo da napravim.“
(„Blic žena“)
Miša Janketić,
čuveni glumac, u anketi na pitanje kako bi potrošio 1000 evra, kaže:
„Ništa. Potrošio bih ih na kupovinu svakodnevnih potrepština.“
100.000 evra:
„Ja sam mator čovek i nemam velike želje. Dao bih pare nekome kome su potrebnije…“
Milion evra:
„Nisam ja mladić pa da mislim kako ostvarenje želja dolazi s velikim novcem. Zaista mi tolike pare nisu potrebne, tako da bih i njih dao onima koji nemaju ništa.“
(„Kurir“)
Danica Karić,
kćerka Milanke i Bogoljuba Karića, bivša članica grupe D&D, živi u Londonu i na pitanje da li bi neko od njenih roditelja mogao da se uklopi u popularni rijaliti program, kaže:
„Ne gledam ‘Farmu’, ali sam čula da je fenomenalan program i da ga skoro svi gledaju. Mama bi se snašla, u to ne sumnjam. Ali moram da kažem da bi tata ipak tu bio veštiji! On zna sve živo, i da zasadi, i da spremi, očisti, opere. Ma sve! Bio bi tamo najbolji.“
Šta kaže na položaj porodice Karić u Srbiji i status svoga oca:
„Nikada ne čitam srpske novine, a i ne gledam vesti. Generalno, ne želim da budem upućena u taj selebriti svet uopšte. To sam jednostavno ja. Oduvek sam takva i bila. A što se porodice tiče, retko kada vidim ili čujem nešto. A i kada čujem, uglavnom je to lepa vest. Na zle reči sam totalno gluva. To je zato što svi mi u porodici živimo kao i obično – i dalje se kuvaju jaja i jede paradajz za doručak. Nema promena u našim odnosima. Ja sam, inače, borbenog duha, na oca, tako da, šta god da se desi, samo napred, stvaramo, živimo, nema nam drugog. Ima milion ljudi koji su doživeli mnogo gore stvari, pa prežive i guraju dalje.“
(„Press“)
Slobodan Homen,
državni sekretar Ministarstva pravde, otvoreniji je i kaže da bi bio „najsrećniji ako naše bezbednosne službe procene da sme da letuje u svojoj kući u Kotoru“:
„Sa mnom ide jedan pripadnik obezbeđenja. On će spavati kod mene u kući, praktično biće moj gost, tako da će troškovi države biti minimalni.“
(„Press“)
Suzana Mančić,
voditeljka emisije „Pesma i bingo“, spremila se za put u Grčku:
„Više ne moram da idem avionom, zato što sam kupila nov i udoban auto i nije mi problem da vozim do mora. Džip sam kupila na lizing, jer keša nemam, a koštao me je oko 35.000 evra. Iako ga imam tek desetak dana, već sam platila dve kazne za parkiranje.“
(„Press“)
Slađana Milošević,
predsednica Gradskog saveta za kulturu Demokratske stranke Srbije, uživalac nacionalne penzije za zaslužne umetnike, objašnjava kriterijume oporezivanja šunda koje bi primenjivala zamišljena komisija:
„Sve ono što prelazi granice dobrog ukusa i što utiče negativno na svest mladih i prelazi u zlo. Lako je ustanoviti ovu granicu. Čovek je spontano oseća.“
Ko bi odlučivao o tome šta je kič i šund:
„Brigu o oporezivanju vodila bi posebna komisija stručnjaka i političkih činilaca.“
A to su:
„U tom telu treba da se nađu ministarstva kulture, finansija, pravde, trgovine, telekomunikacija, i da preduzmu mere za reformu celog sistema šou-biznisa. Ta komisija ne bi zabranjivala određene sadržaje, već bi delovala dajući preporuke i podržavajući one sadržaje koji doprinose razvoju kulture.“
Da li bi ona, kao umetnik, imala poverenja u takvu komisiju:
„Već sam bila meta sličnih komisija za vreme Titovog režima, a moja dela su bila na ivici, poput pesme Seksi dama, koja je jedva prošla!“
O čemu je tu zapravo reč:
„Ovde nije reč o ograničavanju slobode izražavanja, već o nečemu što se suprotstavlja zdravom razumu i bazičnom moralu. A, ako pitate ko uspostavlja norme moralnosti, svima su nam poznate granice koje ne treba preći u odnosu na naše poimanje suštine života, istinitosti i smisla.“
(„Politika“)
