Ni na nebu ni na zemlji

Da je stanje u JAT ervejzu daleko od idealnog nije nikakva ekskluzivna vest. Ono što je zanimljivo jeste to da su prošle nedelje mediji, ili spin doktori i „interesne grupe“ koje stoje iza njih, svejedno, bezmalo uradili ono što je posao Vlade i Upravnog odbora JAT ervejza i smenili direktora Srđana Radovanovića i na njegovo mesto doveli dosadašnjeg zamenika Vladimira Ognjenovića. Da li jesu ili nisu ostaje da se vidi, kada se sastane UO i, na predlog Vlade, raspravlja o smeni generalnog direktora aviokompanije. Prema dostupnim informacijama u vreme pisanja teksta (ponedeljak), UO će se sastati verovatno ove nedelje, a predsednik skupštine JAT ervejza Milan Vujanić zakazao je za sredu 8. decembar vanrednu sednicu na koju su pozvani i članovi upravnog i izvršnog odbora.

Naslovi poput „Smena u JAT-u na krilima dugova“, „JAT leti u propast“, „Haos u JAT-u“ i slični teško da mogu ostati bez – po pravilu negativne – reakcije, bilo kod toliko priželjkivanog strateškog partnera koji treba da investira a nikako da dođe, bilo kod putnika kao krajnjih korisnika usluga. Optužbe na račun direktora Srđana Radovanovića i njegovog tima mogu se najuprošćenije svesti na nestručnost pa i – po nekima iz JAT-a – na priličnu bahatost u rukovođenju kompanijom. Opisan je kao neko ko „ne razume šta je avijacija“ i stavlja mu se na teret da se okružio ljudima koje je doveo sa sobom i da je napravio niz poteza koji su doprineli daljem urušavanju aviokompanije koju je, istini za volju, preuzeo u nimalo dobrom stanju. Jedan od tih poteza koji upada u oči jeste veoma agresivan marketing: bilbordi koji predočavaju da ste sa JAT-om u sigurnim rukama, plaćene PR kolumne u novinama i informacije u elektronskim medijima kojima se javnost bombarduje gde će JAT ervejz leteti tog dana, pokušaj privlačenja putnika besplatnim taksi prevozom do aerodroma ili putnim osiguranjem koje je uključeno u cenu avio-karte a vredi 50-60 dinara po danu. Ukratko, veoma nestandardno za avio-biznis.

KO ŠTA TROŠI: Upravo je ta kampanja mnogima prilično bola oči pa se u jednim dnevnim novinama pojavila informacija da je JAT samo za marketing planirao da potroši tri odsto prihoda, odnosno oko 4,5 miliona evra, pominje se ugovor sa agencijom „Farmer and Spajić“ u vrednosti od 2,2 miliona dinara i naplata dodatnih usluga poput konsaltinga iz kriznog PR-a (primerice, kada su poispadali zakivci na jednom od motora, a to dospelo u medije). Piloti su negodovali zbog dodatnog angažovanja kao bilbord-manekeni… JAT ervejz je na ove optužbe uzvratio informacijom da su „ulaganja u marketing u apsolutnom iznosu smanjena“ dodajući kako je prvih deset meseci ove godine u te namene investirano svega 38.496.000 dinara, odnosno oko 360.000 evra. Radovanovića optužuju i da je preko sebi bliskih ljudi koje je doveo na rukovodeće pozicije, pre svega finansijskog direktora Petra Damnjanovića, stavio pod ličnu kontrolu finansijsko poslovanje kompanije i učinio ga netransparentnim i da je neuspešno „balansirao“ sa odlaganjem plaćanja raznih usluga, od servisiranja aviona JAT Tehnici i Lufthansi (iako remontovani avionski motori još čekaju da budu isporučeni), preko keteringa, opsluživanja, struje, vode… Za utrošenu električnu energiju JAT ervejz je prema navodima iz EDB-a krajem novembra dugovao 15.736.492 dinara, a u JAT-u su priznali i isključenje vode „na nekoliko časova“. Neplaćanje računa keteringu uzrokovalo je početkom godine da putnici budu uskraćeni čak i za osnovno osveženje. Poseban problem je neplaćanje potraživanja u inostranstvu gde su pravni lekovi mnogo efikasniji i dugovanje se ne može produžiti još koji dan telefonskim pozivom „odozgo“ kombinovano sa činjenicom da na račune JAT ervejza u inostranstvu nisu, prema neslužbenim izvorima, više ovlašćeni tamošnji predstavnici, već generalni i direktor finansija. Tako je isplivala i pretnja plenidbom aviona u Emiratima („preuzeto je sve da se to ne dogodi“, navodi JAT PR služba u demantiju) zbog neplaćenih dugovanja od pre više od deset godina i sudskog spora koji je JAT izgubio sa nekadašnjim agentom a koji je do sada bio „gurnut pod tepih“. O tome kakva je komunikacija unutar preduzeća i sa prethodnim menadžmentom govori i činjenica da je nova pravna služba, posle godinu i po dana, poslala cirkularni dopis zaposlenima da dostave podatke o svim njima poznatim sudskim postupcima u zemlji, a posebno u inostranstvu, „kako bi izbegli situaciju da im se informacije o sudskim postupcima dostavljaju tek pošto dođe do pravosnažne presude, kada više ništa ne može da se uradi“. Prilično turbulentan je i odnos sa JAT Tehnikom, nekada u sastavu aviokompanije, potom nezavisnog preduzeća u vlasništvu JAT ervejza a sada odvojene firme, još od štrajkova 2005. godine, koji obiluje uzajamnim optužbama za sporost i neefikasnost i dugovanja. Bilo kako bilo, od 14 aviona „na papiru“, operativno je osam a šest je u različitim fazama remonta.

KO ŠTA GUBI: Rukovodstvu JAT ervejza stavlja se na teret i to da su, uz neke pozitivne pomake (uvođenje „kod šer“ ugovora sa KLM i Lufthansom, solidno pariranje konkurenciji na linijama poput Beča i Crne Gore, uspešna kampanja prodaje nekih karata po 19 evra…) zapostavili skoro u potpunosti čarter saobraćaj, kao i važnost saradnje sa prodajnim agentima, forsirajući direktnu prodaju preko sopstvene prodajne mreže.

Reagujući na ono što je nazvao „orkestriranom medijskom kampanjom“, direktor JAT ervejza odgovorio je u prošli petak podužim otvorenim pismom uz koje je priložio podršku članova izvršnog odbora i negirao većinu optužbi, navodeći kako je većina dugova rezultat poslovanja prethodnih rukovodstava i kako je JAT ervejz ove godine ostvario bolje rezultate nego ranije.

Prethodni direktor Saša Vlaisavljević, sada predsednik UO kompanije, dao je u ponedeljak intervju „Večernjim novostima“ u kome je rekao kako „iz profesionalnih razloga ne može da podrži dosadašnji rad generalnog direktora i da je o tome obavestio Vladu Srbije“, što je samo dolilo ulje na vatru i pretvorilo se u medijski rat dvojice članova Demokratske stranke što daje kredibilitet teoriji o borbi za prevlast između unutarstranačkih frakcija DS-a. Vlaisavljević kaže da je „UO u nekoliko navrata tražio kako periodične finansijske izveštaje o stanju u kompaniji tako i izveštaje o svim sprovedenim tenderima i javnim nabavkama i da ih još očekuje“, kao i da su „postavljani čak i direktori, koji se nalaze na ključnim pozicijama u kompaniji, a koji imaju samo srednje obrazovanje iako je Upravnom odboru prezentovano drugačije“. Vlaisavljević dalje navodi da mu „ideje koje plasira Radovanović, kao, na primer, prodaja avio-karata po ulicama ili u poštama, ili besplatan taksi za sve putnike, nisu bliske i prilično su nerazumljive, jer nisu do sada poznate u svetu avio-biznisa.“ „Isto tako, ne podržavam isplatu zarada bez kontrole i usvojenih kriterijuma, uvođenje tajnosti zarada i u suštini narušavanje teško stečenog ugleda preduzeća“, kaže Vlaisavljević.

JETRVE I SVEKRVA: Direktor JAT ervejza Radovanović nazvao je izjave svog prethodnika „potpunim izmišljotinama i malicioznim izvrtanjem istine“, i zaključio kako je na taj način „konačno rasvetljeno ko je bio neimenovani izvor iz JAT-a“ koji je „mesecima blatio reputaciju“ kompanije. Za razliku od Vlaisavljevića koji se u intervjuu (pomalo ironično završava se izjavom kako neće davati izjave medijima jer to šteti ugledu kompanije) drži po formi i govoru profesionalne strane, Radovanović – izvori iz JAT-a kažu „strastveni demagog“ –sukob je spustio na ličnu razinu, optužujući predsednika UO da je „sitno korumpirao“ pojedine novinare bezbrojnim ručkovima, večerama i besplatnim avio-kartama; pominje se „busanje karijerom merača kofera na JAT-ovim šalterima“ (Vlaisavljević je u JAT-u počeo na ček-in šalteru), službeni mercedes koji mu je naložio da vrati a ovaj je odbio, kao i neisplaćivanje honorara članovima UO za koje je Radovanović insistirao da ne mogu biti plaćeni dok letačko osoblje ne dobije dnevnice koje kasne. Radovanović je optužio svog prethodnika i da nije praktikovao nikakvo finansijsko izveštavanje tokom godine, da je godišnje izveštaje pravio na osnovu procena te da po primopredaji dužnosti nije umeo „ni stručno ni laički“ da mu navede nijedan od bilansa za prethodnu godinu.

Sve ovo se dešava u trenutku kada je država, kao vlasnik, posebnim zakonom dala garancije za kredit od 51,5 miliona evra koji JAT ervejz treba dobiti od Societe Generale i Unicredit banke kako bi za 40 miliona bila „konsolidovana kompanija“, za 9,5 plaćeno održavanje vazduhoplova JAT Tehnici i za dva miliona iznajmljena dva aviona. Taj kredit se „vuče“ već oko godinu dana i JAT je, čini se, računao da će novac imati na raspolaganju kada je pravio dugove oko kojih se sad digla tolika prašina. Pored ovih – unapred ako ne potrošenih, onda bar raspodeljenih para – JAT ervejz je finansijski gledano znatno interesantniji od ostalih „državnih gubitaša“ od kojih se razlikuje i po priličnoj količini svežeg novca koji kroz njega prolazi, pogotovu tokom sezone.

Vlada Srbije je u aprilu, posle neuspeha tendera za prodaju JAT ervejza, odlučila da osnuje novu aviokompaniju koja bi od sadašnje preuzela samo ono što je perspektivno za potencijalno ulaganje, a JAT ervejzu bi ostali dugovi koji bi bili namireni prodajom imovine. Odlukom Vlade definisano je da će strateški partner imati većinsko vlasništvo, a država zadržati manjinsko. Po preliminarnim planovima, nova kompanija bi preuzela linije, slotove (dozvoljeno vreme poletanja i sletanja), deo flote i najviše 400 zaposlenih putem konkursa, a strateški partner treba da uloži novu flotu. Za privatizacionog savetnika, trećeg u relativno kratkom periodu, izabran je prošlog meseca „Dilojt“ koji ima godinu dana da za honorar od oko milion evra predloži kako da JAT ervejz iz sadašnje situacije postane avio-prevoznik u koji će neko hteti da ulaže.

Šta god „Dilojt“ ili neko drugi zaključio i predložio, za bilo kakav izlaz iz sadašnje nezavidne situacije, evidentno je da su srpskom nacionalnom avio-prevozniku potrebne korenite promene, kako organizacione tako i u celokupnoj poslovnoj filozofiji, osmišljene od nekog ko to ume da uradi, i ono što je mnogo bitnije – rešenost i kontinuitet u sprovođenu tih promena. Dokle god je nacionalni prevoznik i državni, tu rešenost i kontinuitet mora nametnuti država kao vlasnik – ako želi – ne obazirući se previše, bar u teoriji, na ime generalnog direktora i na to kojoj on političkoj opciji pripada.

Ko je direktor JAT ervejza?

Srđan Radovanović rođen je u Beogradu 1959. godine. Bio je zaposlen u Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu, a radio je i kao advokat. Radio je u „Grand kafi“, „Droga Kolinskoj“, bio je član UO „Soko Štarka“ i predsednik UO „Palanačkog kiseljaka“. Na mesto direktora JAT ervejza došao je sa pozicije zastupnika Agencije za privatizaciju u stečajnoj upravi „Robnih kuća Beograd“.