Kreditni vetar u leđa

Sudeći prema novom pilot-projektu koji je najavila Kineska narodna banka 13. januara, kineske kompanije uskoro će trgovati domaćom valutom prilikom kupovine stranih kompanija ili proizvoda. Iako je predlog projekta i dalje pun restrikcija, potez je nesumnjivo važan iskorak. Ukidanjem striktnih zabrana kineski lideri žele da naprave od juana svetsku monetu. Pre šest meseci strani državljani dobili su pravo na depozite u juanima koje mogu da koriste za prodaju i kupovinu dobara. U novembru 2010. godine ukupna masa juana u depozitu premašila je 280 milijardi, odnosno 42 milijarde američkih dolara, dok hongkonške izvozne investicije iznose oko 56 milijardi dolara. Ipak, nije još jasno da li će preduzetnici želeti da trguju u juanima zato što juane nije lako izneti iz zemlje. Neke kompanije ili zemlje u razvoju možda će prihvatiti juan, najpre zato što će od toga zavisiti stav Kine prema njima. Osim depozita, nema šta drugo da se radi sa juanom.

U poslednje dve godine, Kina je više novaca pozajmila zemljama u razvoju nego što je to učinila Svetska banka. To je možda signal da su Kini potrebni resursi. Državna Kineska banka za razvoj i Kineska eksport-import banka u 2009. i 2010. godini dale su na zajam najmanje 110 milijardi dolara vladama i kompanijama iz zemalja u razvoju. Ta suma premašuje 100,3 milijarde dolara koliko je Svetka banka, preko različitih ogranaka, uzajmila zemljama u razvoju, navodi britanski Financial Times. Novinari ovog lista podatke su prikupili od banaka, korisnika kredita i kineske vlade. Svetska banka je svoje kredite plasirala preko Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj, okosnice poslovanja, ili preko Međunarodne finansijske korporacije koja posluje sa privatnim sektorom. Obim kineskih investicija i zajmova u Svetskoj banci objašnjavaju njihovim naporima da izgrade jače veze sa zemljama u razvoju, „vetrom u leđa“ u borbi protiv ekonomske zavisnosti od zapadnih tržišta. Za vreme globalnog kreditnog sloma Kina je napravila velike zajam-za-naftu poslove sa Venecuelom i Brazilom, pozajmila je novac indijskim kompanijama za nabavku energetskih postrojenja i oprema, dok je Ganu i Argentinu kreditirala za infrastrukturne projekte. Bez obzira na to što su neki od ovih kredita bili su u juanima, u skladu sa njihovim naporima da učine svoju monetu svetskom, uslovi su bili bolji nego kod Svetske banke.