Nesvrstani, kao i nesvrstanost i nesvrstavanje, u stvari nije novogovor, osim po tome što su se ovi naši setili nečeg starog, pa povodom pedesetogodišnjice osnivanja pokreta u Beogradu ugostili predstavnike sadašnjih 106 zemalja članica.
I počeli da novogovore o značaju pokreta koji obuhvata dve trećine sveta.
U očekivanju da će nam taj „treći svet“ i ubuduće pomagati oko (ne)priznavanja Kosova.
Pa, tim povodom, nesvrstanost ulazi u ovdašnji novogovorni politički rečnik.
Bilo bi veoma zanimljivo kad bi se moglo proveriti koliko naših novih političara zna da li u Beogradu postoji obeležje Prvog zasedanja nesvrstanih zemalja, održanog septembra 1961? I, ako znaju, da li znaju i gde se nalazi?
Zanimljivost nije u tome da li znaju ili ne znaju, nego kada su ih zaduženi i plaćeni savetnici u odgovor na to pitanje uputili. Kao i u ono drugo: gde je taj Park prijateljstva? Ili: gde se nalazi Muzej nesvrstanosti?
Kad se preko Brankovog mosta ulazi u Beograd, levo gore ka Kosančićevom vencu nalazi se obelisk, slabo vidljiv i u ono vreme kada je na brzinu podignut, ne bi li se nekako ulepšala slika Beograda. Park prijateljstva na Novom Beogradu? Na brzinu očišćen i „stavljen u funkciju“ za samit nesvrstanih u – zbog otkazivanja Bagdada – iznenadno organizovanom skupu 1989. godine.
To je bilo malo pre početka raspada SFRJ, a u trogodišnjem predsedavanju pokretom, na mestu generalnog sekretara promenila su se petorica ovdašnjih političkih giganata: Janez Drnovšek, Borislav Jović, Stjepan Mesić, Branko Kostić i Dobrica Ćosić.
Zar je onda čudno što je većina učesnika bila zainteresovanija da obiđe Kuću cveća, grob Josipa Broza Tita, jednog od osnivača pokreta, nego za zdravlje pomenute petorke?
A Muzej nesvrstavanja? Naveliko je planirano – ako ne i projektovano, odobreno, možda je i kamen temeljac zaliven betonom i šampanjcem – u Titogradu (Podgorici). Ali nije napravljen. Možda još nije kasno, jer ono što je u vreme globalnog antikolonijalističkog rata sredinom prošlog veka Zapad s nipodaštavanjem zvao Treći svet – siromašan, gladan, bedan i zavisan – sada bismo mogli opet da predvodimo, po svim pomenutim kriterijumima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
