Srđan Milivojević,
poslanik DS-a, komentariše incident koji se dogodio u Jagodini prilikom pokazne vežbe Protivterorističke jedinice:
„Vežba PTJ-a u Jagodini nije zloupotreba te policijske jedinice u političke svrhe. I u ostalim gradovima bilo je vežbi vojske i policije. Ne moraju sve manifestacije da budu u Beogradu. Ja sam iz Kruševca, ali plaćam porez isto kao i Beograđani, i mi u unutrašnjosti želimo nešto da vidimo.“
(„Press“)
Šaban Šaulić,
pevač narodne muzike, otkriva da narodna muzika nije strana ni LDP-u:
„Nikada nisam bio na kongresu LDP-a ili bar ne na način na koji je to predstavljeno. To se desilo ovako, zatekao sam se u jednom kafiću kada je Čeda Jovanović u predizbornoj kampanji imao skup pedesetak metara dalje. Onda su u lokal ušli ljudi iz njegovog štaba i zamolili me da se slikam sa Čedom i ja sam pristao. Sve se desilo spontano, ali ja nikada nisam bio u njegovoj stranci.“
Da li bi i on pevao u predstojećoj predizbornoj kampanji:
„Pevao bih u kampanji. Ko plati, pevaću. Inače, nisam ni u jednoj stranci. Apolitičan sam, volim dosta ljudi iz tog političkog miljea, ali ne vidim sebe u tome.“
Da li mu je ministar Mrkonjić najdraži političar:
„E, to je tačno! Volim ga jer je narodski čovek, a i imamo iste simpatije prema određenim objektima, a to su naravno kafane.“
Da li ih je možda zbližilo to što mu sin radi u Mrkonjićevom ministarstvu:
„Jeste. On radi kod njega u kabinetu i bilo je normalno da se upoznamo. Zbližili smo se jer s njim nije teško zbližiti se i naći zajednički jezik. On je čovek od čašice, koji izuzetno voli muziku. Ume da zapeva i čak da pusti suzu. Ko ga ne poznaje, pomislio bi da je prek, ali je u stvari veliki emotivac, nežna, poštena i fina duša…“
(„Alo“)
Vesna de Vinča,
vlasnica agencije MissYu, siva eminencija predstavljanja devojaka po svetu, smatra da odluku o učešću Srbije na izboru koji bi mogao da se održi 2012. na Kosovu ne treba da donese ona sama:
„Što se našeg odlaska na takmičenje tiče, o tome ću odlučiti kada dođe vreme, uz konsultacije s mojom pravnom i finansijskom službom, a potom ću se konsultovati s nadležnim organima iz samog državnog vrha. Ukoliko njih to uopšte interesuje.“
Šta rade lepotice iz Srbije kada se pojave na nekom od takmičenja:
„Naše kandidatkinje su na ovim takmičenjima predstavljale i zvanični stav države po pitanju Kosova. Rečenica s kojom su sve takmičarke odlazile na pripreme jeste da je Kosovo srpski Jerusalim i da je neodvojivi deo Srbije. Zanimljivo je da su mi devojke po povratku s takmičenja ispričale da nijedna od predstavnica Kosova na takmičenju ne živi u Prištini, odnosno na Kosovu. Osim toga, vidljiva je želja organizatora da predstavnice Srbije i Kosova što više budu slikane zajedno, jer to potvrđuje da su posredi dve države.“
(„Blic“)
Jelena Tomašević,
pevačica, odnedavno je Tomašević-Bosiljčić, otkriva misteriju svog venčanja u Gornjem Milanovcu:
„Na Ivanovo i moje veliko zadovoljstvo dobili smo blagoslov od preosvećenog vladike žičkog Hrizostoma da odemo u Crkvu Svete trojice u Gornjem Milanovcu kako bismo obavili crkveno venčanje. Odabrali smo taj grad zato što je vladika služio liturgiju u tom kraju na Veliku Gospojinu. Inače, venčanju su prisustvovale samo naše porodice i kumovi, ali se na kraju to pretvorilo u pravi gradski događaj dana, pa je dvorište crkve bilo puno radoznalih Gornjomilanovčana.“
(„Story“)
Gordan Kičić,
glumac, dovršava rečenicu:
Ako su Crnogorci lenji, a Piroćanci škrti, Beograđani su…:
„Carevi!“
Ako je đavo gospodar pakla, bog raja, vi ste gospodar…:
„Gotivnosti!“
Šta je njegov najveći blam:
„Ne želim da zvuči prepotentno, ali pošto sam glumac, retko kad imam tu vrstu sramote. Verovatno sam se brukao, ali bez svog znanja.“
(„Story“)
Miloš Bojanić,
pevač narodne muzike, odnedavno član SNS-a, govori o svom političkom angažmanu:
„Moje članstvo je čisto emotivno! Učlanio sam se samo zato što poštujem stranku i njihovo rukovodstvo. Moj jedini moto je da pomognem svojoj zemlji. Prateći rad Srpske napredne stranke, shvatio sam da smo istomišljenici i da je njihov jedini cilj da pomognu ovoj zemlji.“
Da li od učešća u politici očekuje i neku ozbiljnu funkciju:
„Takve ambicije nemam i to nikako nije razlog mog angažovanja u stranci.“
Na koji način daje svoj doprinos stranci:
„Trenutno sam aktivan oko učlanjenja mojih prijatelja i fanova. Sve što stranka bude tražila od mene, od srca ću to da uradim. Od sada i srce i dušu dajem za stranku koja će pomoći narodu.“
Da li će i pesmom da pomogne stranci:
„Ukoliko budem angažovan u kampanji, naravno da ću na svakom mitingu zapevati zajedno sa svojim orkestrom koji dovedem. Zadovoljan bih bio da mi rukovodstvo stranke da reč na nekom od okupljanja, kako bih i ja rekao narodu šta imam. Ja već naširoko propagiram rad stranke. Svoje ideje ću svakako predložiti u stranci i izneti sve ono što mislim da je dobro za napredak.“
Kako se u SNS-u proslavlja dolazak novog člana:
„U trenutku kada sam potpisivao svoju pristupnicu u kancelariji Aleksandra Vučića, popio sam jednu rakiju. Ne znam da li je Tomina, ali je bila jako dobra. Iako se u stranci ne služi i ne pije alkohol, tada je zbog mene napravljen izuzetak!“
Da li je i ranije davao svoj doprinos, na političkim skupovima:
„Pevao sam za dosta političkih stranaka na mitinzima. Skoro svaki angažman sam tada prihvatio jer sam smatrao da pevam svom narodu, a ne političarima. Pevao sam nekoliko puta i Dodiku u Bosni.“
Da li mu je ovo prvo članstvo u političkoj stranci:
„Ovo je moj prvi javni politički angažman. Ranije sam bio član DSS-a kod Vojislava Koštunice, ali davno je to bilo, posle Miloševića.“
Ko je najbolji pevač među političarima:
„Dačić je, koliko sam imao prilike da čujem, najbolji političar među pevačima, a što se tiče pevača među političarima… Ne mislim da postoji bolji od mene!“
Da li bi se i druge stranke ponosile njime u svojim redovima:
„Dobio sam poziv od tri političke stranke, ali ih ne bih imenovao.“
(„Alo“)
Aleksandar Gajšek,
novinar Studija B, suprug i otac troje dece, priča kako supruga i on provode veče:
„Prvo se mazimo sa našom dečicom, onda spremimo lepu klopu, otvorimo vino i siti se ispričamo. Zajedno uživamo i u uspesima Novaka Đokovića, a sve češće nam se pridružuje i Andrej (sin, prim. ur.). Od kada se on rodio, Novak je izgubio samo jedan meč. Kada mu ne ide najbolje, ja obično uzmem Andreja, šetamo po sobi i baš tada Novak proigra i pobedi!“
(„Gloria“)
