Sednica Evropskog saveta, koji čine šefovi 27 država i vlada zemalja članica EU, održana je u noći između četvrtka i petka 8/9. decembra, do ranih jutarnjih sati, dok su u Srbiji novinari i političari nagađali da li će pouzdana saznanja od juče o odlaganju srpske kandidature biti potvrđena ili demantovana. Desetosatni pregovori evropskih lidera u Briselu nisu urodili plodom. Pokušaj Nemačke i Francuske da promene evropske ugovore radi jačanja briselskih institucija u okviru projekta spasavanja evra i rešavanja dužničke krize, naišao je na protivljenje Britanije, čiji je premijer insistirao da Britanija bude izuzeta iz nekih finansijskih odredbi i praktično stavio veto da bi zaštitio londonski Siti. Umesto toga 17 članica evrozone će posebno raditi na posebnom ugovoru u okviru evrozone. O detaljima će se uz kalkulator pregovarati do marta 2012. u atmosferi koja ostaje prilično zagrejana.
Britanska štampa se bavi time da li Sarkozi, koji nije pružio ruku Kameronu, zapravo želi da ostvari De Golov san po kome Francuska drži banku a Britaniju drži van. Martin Dempsi, šef Združenog štaba američke vojske, ispoljava neobrazloženu bojazan zbog uticaja potencijalnih građanskih nereda u slučaju raspada evrozone na 80.000 američkih vojnika u Evropi, a obrazloženu zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja skupog projekta razvoja aviona F-35 Joint Strike Fighter, koji SAD rade zajedno sa evropskim partnerima u koje spadaju – i u EU trenutno izolovana Britanija i krizom zahvaćena Italija. („Pjervij raz, pjervij raz samaljoti, a djevuški, a djevuški patom…“) Britanski evroskeptik, predsednik britanske Partije nezavisnosti (Independece Party, UKIP) i poslanik u Evropskom parlamentu Najdžel Faradž (Nigel Farage), optužuje briselske političare da ni od koga izabrani, u Evropi kojom dominira Nemačka, uspostavljaju marionetske vlade, najpre u Grčkoj, a onda u Italiji, te da sve liči na roman Agate Kristi…
Teško je pretpostaviti da će atmosfera u kojoj će se u februaru–martu 2012. ponovo raspravljati o Srbiji biti različita od atmosfere u kojoj je odluka odložena, što je u Briselu zvanično saopšteno 9. decembra oko 14.30.
TO SE TRAŽI: O njenim okvirima se manje-više znalo u Beogradu, uz poneko „možda neće“ kada je Tanjug 9. decembra ujutru preneo sadržaj tačke 16. zaključaka Saveta, po kome će Srbija do marta 2012. dobiti status kandidata ako se Savet do tada uveri da „Srbija pokazuje uverljivu posvećenost i da je postigla napredak u implementaciji dogovora postignutih u dijalogu (sa Prištinom), uključujući integrisano upravljanje prelazima, da je postigla sporazum o sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji, kao i da aktivno sarađuje u omogućavanju Euleksu i Kforu da vrše svoj mandate“.
Predsednik Srbije Boris Tadić se oglasio sat i po nakon briselskog saopštenja 9. decembra u 16 časova na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije. Konstatovao je da se njegova politika „i Kosovo i Evropa“ ukršta sa evrointegracijom, ali da on neće odustati ni od jednog ključnog segmenta svoje politike.
Naglasio je da Srbija ne može i ne sme da odustane od svoje evropske budućnosti, da ona pripada Evropi i kulturno i ekonomski, kao i u domenu politike i bezbednosti, da bi njena izolacija imala dalekosežne i duboke posledice po život građana.
Ponovio je i da Srbija neće priznati Kosovo ni implicitno ni eksplicitno. Najavio je da će pregovori s Prištinom biti nastavljeni i da će Srbija iznositi konstruktivne predloge, ali da od svojih principa ne može odustati.
Istakao je da je pred Srbiju postavljan zahtev od strane svih onih koji su učestvovali u dijalogu Beograda i Prištine da se, kao uslov za kandidaturu, povuče Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a da on na to nije mogao da pristane i da od toga neće i ne može odustati.
Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ocenio je šest dana kasnije da će isti uslov verovatno biti postavljen i u martu 2012: „Više da se ne lažemo i da ne pričamo bajke. To se traži…“ Podržao je Tadićev kurs.
Pretpostavka da bi kandidatura Srbije mogla da bude dovedena u pitanje i u martu 2012, proizlazi i iz jedne izjave Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije. Na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke održanoj u nedelju 11. decembra Đelić je pozdravljen aplauzom, nakon što je u Briselu 9. decembra podneo ostavku (zato što je to ranije obećao ako ne prođe kandidatura koju je entuzijastički najavljivao). Odbio je poziv premijera Cvetkovića da ostavku povuče, rekavši da bi tek to predstavljalo kršenje principa odgovornosti. Tadić je pohvalio njegovu principijelnost.
OPOZICIJA – TRAŽI IZBORE: Reakcije stranaka na briselsku vest su odražavale njihove prethodno iznete stavove i ne najavljuju bitno pomeranje na političkoj sceni.
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić: Premijer Mirko Cvetković da se „zahvali na poverenju“ i podnese ostavku, a predsednik države da raspusti Skupštinu.
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica: Srbija ništa nije izgubila time što sada nije dobila kandidaturu za Evropsku uniju. Vlast, ako je odgovorna, treba da podnese ostavku i raspiše izbore. Da se okonča pogubna politika da EU nema alternativu.
Funkcioneri Srpske radikalne stranke zapalili su zastavu EU u protestu pod motom „Srbija neće u Evropsku uniju“ koji su održali ispred zgrade predsednika Srbije.
Članica Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić: Odlaganje odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU ne znači odbijanje niti odustajanje od evropskih integracija…
Nova Srbija: Politika Vlade Srbije „EU nema alternativu“ doživela fijasko…
Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković: Odluka nije kraj sveta.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak: Odluka iz Brisela predstavlja veliku pobedu proevropskih snaga u državi.
Savez vojvođanskih Mađara: Novi debakl srpske politike.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović: Vlast treba da preuzme odgovornost za veliki neuspeh i da zakaže termin izbora, na kojima Srbija treba da sa sebe skine teret neiskrene politike koja je doživela poraz na oba plana, u kosovskoj politici i u evropskoj.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković: Srbija mora blagovremeno da uspostavi regionalnu saradnju sa svima, uključujući i Kosovo, ukoliko želi u martu da „položi popravni ispit“ i stekne kandidaturu za članstvo u EU. Dogovor o integrisanom upravljanju carinskim prelazima sa Kosovom zatrpan je balvanima.
Glavni odbor Srpskog pokreta obnove je inače na sednici Glavnog odbora u Novom Sadu u subotu 10. decembra razrešio ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića dužnosti potpredsednika stranke zbog „kršenja odluka organa stranke“, a ovaj je izjavio da je njegova smena posledica toga što nije želeo da opstruiše državnu politiku prema Kosovu i Metohiji i da bude „opozicija unutar Vlade Srbije“… „Ne može se u isto vreme biti u vlasti, a ponašati kao opozicija, jer je to suprotno svakoj logici i moralnim normama i birači to uvek kažnjavaju…“
TADIĆEV ODGOVOR: Predsednik Srbije Tadić je na sednici Glavnog odbora DS-a 11. decembra održao govor, znatno detaljniji od izlaganja pred novinarima u Predsedništvu Srbije, u kome je rekao da Kosovo nije najveći problem Srbije jer, ako se pristane na takvo viđenje srpske političke stvarnosti, neće biti moguće rešiti nijedan drugi problem, pa ni kosovski. Rekao je nešto više o ciljevima koje u tom okviru želi da postigne: uz nepriznavanje nezavisnosti Kosova, to su specijalne garancije za Srbe južno od Ibra, zaštita državne i građanske srpske imovine, poseban status za manastire i svetinje i specijalno rešenje za sever.
Odgovorio je radikalima i DSS-u rekavši da je politika koja pitanje Kosova stavlja iznad života ljudi – opasna, a da one koji predlažu zamrzavanje konflikta i udaljavanje od EU u ime Kosova treba stalno pitati uz čiju ćemo pomoć odbraniti naše interese na KiM.
Poručio je da je nemoguće rešiti problem Kosova a da Srbija ne postane članica EU, jer članice EU odlučuju šta će biti na Kosovu.
Decidirano je odbacio i zahtev za preokret u politici koji predlažu LDP i SPO, rekavši da oni to čine „kalkulišući uoči sledećih izbora, a ne zato što žele da reše problem“.
Ponovio je da neće odstupiti od politike da Srbija ima budućnost isključivo u Evropskoj uniji, bez obzira što se i ona trenutno suočava sa unutrašnjim, posebno ekonomskim problemima. Pokušavao je da pažnju svojih saradnika nekako preusmeri – naglasio je da je najveći problem Srbije, kao i čitavog sveta, ekonomski problem…