Jovan Krkobabić,
lider PUPS-a, najstariji član srpske vlade, bio je prisutan na predavanju dr Žežera, koji će rukovoditi laboratorijom dugovečnosti u Bačkoj Topoli na Megatrendovom Fakultetu za biofarming, gde će se praviti „telomerin“, lek kojim će se usporiti starenje, kaže:
„Ne verujem da ću dočekati ovaj lek. U postizanju dugovečnosti činim dodatne napore, pa mi takav lek u stvari nije potreban. Puno pokušaja je do sada u nauci bilo da se nađe lek protiv starenja. Ipak, ako budu pronašli neki od takvih lekova, svakako da ću da ga upotrebim i lično, ako budem imao para.“
Žarko Obradović,
ministar prosvete i profesor na Megatrendu, takođe je prisustvovao svečanosti povodom otvaranja laboratorije dugovečnosti i predavanju dr Žežera:
„Ovaj projekat prevazilazi ustanovu u kojoj se nalazi. On nije nacionalno i državno obojen. Za tri godine ispunićemo onaj moto ‘živeti duže, živeti bolje’.“
(„Press“)
Bane Dević,
„poznati beogradski stilista“, raskrinkava skrivene poruke koje šalje autfit nekih od domaćih političara u jeku predizborne kampanje:
Aleksandar Vučić,
zamenik predsednika SNS-a, jedan od onih koji je ozbiljno shvatio moć oblačenja, pa je zamenik lidera naprednjaka iz nemaštovitih odevnih kombinacija naprasno uskočio u džins i vesele tonove:
„Vučić je definitivno poslušao nečiji savet, pa ga za razliku od beskrajno dosadnih izdanja na koja nas je navikao, sve češće viđamo u živopisnijim kombinacijama. Strani političari odavno koriste moć boja i mislim da Vučić upadljivim zelenim džemperom, farmericama ili jaknom s krznom želi da poruči glasačima da je ipak moderan političar.“
Boris Tadić,
predsednik Srbije, sa suprotnog političkog pola svojim stajlingom šalje poruku čvrstine i samouverenosti:
„Predsednik je uvek besprekorno odeven i jasno je da se neko stručan bavi njegovim stajlingom. Iako ima običaj da posegne za marketinškim trikovima poput fotografisanja u atlet majici ili vijetnamci, najčešće ga viđamo u elegantnim odelima, čime nam stavlja do znanja ko je glavni. Tadić ume verbalno da se približi narodu, ali to definitivno ne radi načinom odevanja. On uvek stoji iza svoje odeće i jasno poručuje da je on stub države.“
Čedomir Jovanović,
lider LDP-a, prema rečima modnog stručnjaka, „modna ikona srpske političke scene“, i dodaje da mu to „ipak neće mnogo pomoći kod starijih birača“:
„Jovanović je moderan u svakom smislu, pa i u oblačenju. On je političar mlađe generacije, kojoj se i obraća svojim načinom odevanja i čestim modnim eksperimentima. Poznajem mnogo mladih ljudi, pa i iz sveta mode, koji su mu prišli.“
Mlađan Dinkić,
lider Ujedinjenih regiona, za razliku od kolege Jovanovića, ne može da se pohvali ni stilom ni ukusom, a ni stasom, a Dević veruje da tome i ne poklanja mnogo pažnje:
„Dinkić je totalni modni autsajder, njega odeća kao da uvek proguta. On je jednostavno dosadan čak i kad je u kežual varijantama.“
Slavica Đukić–Dejanović,
predsednica parlamenta, ocenjena je isključivo komplimentima:
„Predsednica, pored dobrih cipela, koje su joj fetiš, svoje odevne kombinacije uvek oplemeni ešarpom ili nekim drugim detaljem. Iz njenog stajlinga jasno se čita poruka: ‘Prvo sam žena, dama, a onda sve ostalo!’“
Jelena Trivan,
potpredsednica Demokratske stranke, prema rečima Devića, brzo uči i ne preza ni od hirurškog noža:
„Na istom putu je i Jelena Trivan, koja u skladu sa svojim godinama emituje neku dobru energiju. Po odličnim detaljima, poput modernih naočara ili dobrih torbi, jasno se vidi da se ubacila u modu i da želi da se približi mlađim biračima. Svakako pozdravljam i što je smanjila usne. Još jedan dokaz da je u toku.“
Milutin Mrkonjić,
ministar za infrastrukturu, večna je inspiracija u razgovorima o neukusu. „Ugledni stilista“ kaže da dok političari probaju da odećom „hipnotišu“ svoje birače, ministar Mrkonjić svoj izgled koristi da pošalje poruku svojim kolegama:
„To što se Mrkonjić na sednicama vlade i ostalim formalnim sastancima pojavljuje u već čuvenim ‘polo’ majicama i kožnim jaknama trebalo bi da njegove sagovornike učini inferiornim. On time pokazuje da je jači od protokola i da se već dokazao na terenu, pa nema potrebe da vodi računa o strogim pravilima!“
Cvijetin Milivojević,
direktor PR agencije Pragma, takođe se uključio u procenu „vizuelnog dometa“ političara, pa kaže da je neverbalna komunikacija, u koju spada i stajling političara, deo njihovog nastupa pred biračima. Pošto svi domaći političari daju uglavnom ista obećanja, govor tela i stil oblačenja mogu biti ono što jedne odvaja od drugih:
„Kod nas je biračko telo konzervativno i uglavnom želi da političar liči na običnog građanina, pa su mu recimo skupi satovi i skupocena odela neprihvatljivi. Građani imaju neku vrstu prirodne zavisti prema skupo obučenim političarima. Tako su se, recimo, modni stručnjaci 2000. godine zgražavali nad stajlingom Vojislava Koštunice, a da se on tada pojavio u ultramodernom izdanju, veliko je pitanje da li bi dobio glasove većine, koja je ionako bila uplašena društvenim promenama koje je nudila opozicija.“
Šta neki ipak sebi mogu da dozvole:
„Što se tiče hrabrijih poteza, oni mogu biti prihvatljivi jedino ako imaju sigurne birače, a žele da se približe nekoj drugoj ciljnoj grupi. U tom slučaju u obzir dolaze i farmerice i uske majice kako bi pokazali mišiće.“
(„Alo“)
Nataša Miljković,
TV novinarka Javnog servisa, na svom Tviteru piše:
„Darvinova nagrada dodeljuje se posthumno za najgluplju smrt. Danas mi je za dlaku izmakla, presekla sam venu. Nožem. Slučajno, naravno, dok sam otvarala kutiju sa lego kockicama.“
Na novinarsko pitanje, da li je bilo potrebe da lepa voditeljka zatraži lekarsku pomoć, Nataša kaže:
„Nije bilo potrebe da idem kod lekara. Čak sam razmišljala da li uopšte da podelim to sa javnošću.“
(„Alo“)
Dragan Vukanić,
predsednik Opštine Voždovac, našao se u čudu kada su ga novinari pozvali i pitali šta „skandalozna slika italijanske starlete Ćićoline“ traži na zidu svečane sale u zgradi njegove opštine, sale u kojoj se sklapaju građanski brakovi:
„Moji saradnici organizuju izložbe. To nije moj posao. Bio sam na otvaranju izložbe, sećam se raspeća i ikona, ali ne i bilo kakve obnažene žene. Ko je uopšte ta osoba? Pitao sam svoje saradnike, rekli su mi da je ona bila članica italijanskog parlamenta“.
Ljubica Jelisavac–Katić,
istoričarka umetnosti i likovna kritičarka, međutim, ukazuje da nije sve tako jednostavno kao što predsednik kaže, jer „u pitanju je slika koja ne zadovoljava kriterijume kakve treba da ima jedno umetničko delo“:
„Da li je umesno da ona bude tu gde jeste, to zavisi i od onoga koga pitate. Mislim da je ljudima koji se venčavaju bolje ponuditi nešto prikladnije. Nemam ništa protiv aktova, ali treba voditi računa o tome šta se izlaže u javnim prostorima. Nažalost, i dalje je slučaj da se mišljenja brojnih stručnjaka i različitih komisija nikad ne uvaže kad su takve stvari u pitanju.“
(„Kurir“)
Vanja Udovičić,
kapiten vaterpolo reprezentacije i lepo vaspitani mladić, na pitanje da li je već „pao“ na šarm neke Zagrepčanke, pošto odnedavno živi u Zagrebu, kaže:
„Moram reći da svima rado izlazim u susret.“
(„Story“)
Marijana Vučković,
sestra Severine Vučković, pevačice, koja je pre nekoliko dana rodila sina, otkriva kakav poklon sprema za malog sestrića:
„Presrećna tetka plete mu nakurnjak. Mislim da će mi zafaliti vunice… Ipak je on jedan dobar i podebeo muškarac, s obzirom na to da smo ga dugo čekali. Kod nas u kući su se rađale samo devojčice. Aleksandar je lep. Ma, prekrasan je, liči na mamu. A i zgodni tata je ponosan na svog junaka. Volela bih kada bi imao oči na nas, postojanost i čvrstinu. Ma, neka ima tatin stas i mamin glas.“
(„Press“)
