U kratkoj poruci redakciji "Vremena" Danieli grupa potvrđuje da razmatra ulaganje u Srbiju
Poruka od četiri reda. To je sve. Danieli grupa nije želela da otkrije ništa više o svojim investicionim planovima u Srbiji. Upitani telefonom o namerama da investiraju u Srbiji, portparol marketing sektora Danieli grupe sa sedištem u okrugu Udine na severoistoku Italije, ljubazno, ali odlučno odgovorio je da se sve što mogu da izjave nalazi u pismenom odgovoru nedeljniku „Vreme“: „Danieli grupa, posredstvom svog ogranka ABS (Acciaierie Bertoli Safau) koji se bavi proizvodnjom čelika, procenjuje produktivnost i neke proizvodne mogućnosti, između ostalog i mogućnost ulaganja u Srbiju.“
U nastavku imejl poruke kaže se da su za sada (navodno) u toku pregovori sa Vladom Srbije i da bi do kraja marta trebalo da bude potpisan Memorandum o razumevanju. Ovaj Memorandum o razumevanju zamrznuće dogovorene uslove pod kojim će italijanski konglomerat odlučiti da li će ili neće nastaviti sa investicijom. Odluka će biti doneta do kraja juna tekuće godine. Drugi detalji nisu dostupni, kako detalji o sumi koju bi Danieli grupa mogla da uloži, tako ni o tome gde razmatra eventualnu proizvodnju u Srbiji. Nema detalja ni o mogućem otvaranju radnih mesta, niti o razlozima da se baš Srbija izabere za otvaranje novih proizvodnih pogona.
Danieli je konglomerat čija istorija datira još od 1914, kada su dva brata Mario i Timo Danieli osnovali Angelini Metalworks u Breši. ABS proizvodi posebne vrste čelika koji se koristi u industriji automobila, teških transportnih vozila, mehaničkoj industriji, elektranama i fabrikama za proizvodnju ulja. U Italiji je vodeća kompanija u toj industrijskoj grani i jedan od lidera na svetskom tržištu.
Prve glasine o mogućoj investiciji u Srbiji raširile su se među stručnjacima u industriji čelika u drugoj polovini oktobra prošle godine, a predsednik Boris Tadić sastao se sa direktorom Danieli grupe Đanpjetrom Benedetijem sredinom decembra 2011. Navodno, Danieli grupa je tražila mesto za izgradnju nove fabrike za proizvodnju čelika, što je investicija koja bi bila vredna između 400 i 450 miliona evra i dodatnih 150 miliona za start-ap fazu. Nova fabrika bi proizvodila oko milion tona čelika godišnje. Kad je u pitanju zapošljavanje, to bi značilo otvaranje nekoliko stotina radnih mesta, između 600 i 800. Danieli grupu su prema Srbiji očigledno gurnule ekonomske projekcije slabe potražnje za čelikom u razvijenijim privredama do 2030, dok se porast potražnje predviđa u istočnoevropskim zemljama i bivšem Sovjetskom Savezu, teritoriji koja ima posebne tarife za robu proizvedenu u Srbiji.
Druga moguća lokacija za novu fabriku mogla je biti Libija, ali pad Gadafijevog režima, rat i nestabilnost koja je usledila zakomplikovali su stvari za bilo koju dugoročnu stranu investiciju.
Sa novom fabrikom broj radnika u Danieli grupi premašio bi 10.000 (septembra 2011. prema zvaničnim podacima Danieli grupe bilo je 9578 zaposlenih), raštrkanih u velikom broju država od Tajlanda do Indije, od Amerike do Italije, Kine, Japana ili Austrije. U 2010. prihodi Danieli grupe od prodaje iznosili su nešto preko 2,5 milijardi evra, uz zabeleženi pad u odnosu na 2009. (3,2 milijarde evra). Podaci za 2011. koji još nisu konačni pokazuju da je zastoj pri kraju i da se svetsko tržište čelika vraća na nivo pre krize zahvaljujući privredama u razvoju poput Brazila, Indije i Kine. Sudeći po zvaničnim podacima dostupnim na njihovom veb-sajtu, čak i 2010. Danieli grupa imala je neto prihod 202 miliona evra, dok je 2009. neto prihod iznosio 136 miliona, a porudžbine se procenjuju na 3,4 milijarde evra. Sudeći po nekim projekcijama, potpun oporavak tržišta čelika očekuje se 2014–2015. kada bi i potražnja čelika u Evropi trebalo da se vrati na nivo pre početka krize . Do tada bi nova fabrika za proizvodnju trebalo da bude puštena u rad.
Tačna lokacija bi mogla da se nasluti u nekoliko redova imejl poruke poslate iz Sektora za marketing Danieli grupe, i ako ne bude iznenađenja, za tri meseca moglo bi da bude ozvaničeno da je izbor kompanije sa sedištem u Udinama na severu Italije pao na Srbiju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
