Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Četiri godine i par meseci kusur nakon događaja počelo je hapšenje ljudi uslikanih još tada kako pale američku ambasadu. Tako je to s tim događajima koji nezgodno padnu pred jedne izbore, one iz 2008. godine, ali se zato stvar zgodno namestila pred ovogodišnje majske izbore
Poruka iz sveta: Inspiratori na tapetu
Akcija hapšenja 14 osoba osumnjičenih za paljenje američke ambasade u Beogradu 2008. godine počela je, saopštili su u utorak mediji, u nekoliko gradova u Srbiji. U Beogradu je uhapšena jedna osumnjičena osoba, a u Novom Sadu pet. Pojedini Novosađani vezuju se za navijačku grupu „Firma“. Uhapšeni imaju između 23 i 33 godine, a Radio-televizija Vojvodine navodi da će biti privedeni na saslušanje u Beograd.
To je bilo stanje u utorak uveče kada ovaj tekst odlazi u štampu, a odnosi će se, što bi rekli, tek intenzivirati, četiri godine i par meseci kusur nakon događaja. Tako je to s tim događajima koji nezgodno padnu pred jedne izbore, one iz 2008. godine, kada je Ambasada i paljena, ali se zato stvar zgodno namestila pred ovogodišnje majske izbore.
Republički javni tužilac Zagorka Dolovac rekla je da je hapšenje osumnjičenih za paljenje stranih ambasada prvi korak posle kojeg sledi procesuiranje inspiratora. Koliko je tužilaštvo ažurno, ti inspiratori će možda biti prepoznati tek pred izbore 2016. godine, ali je strela odapeta, cilja, leti, vreba i može, ako zatreba, da pogodi zadatu metu u svakom trenutku. Možda koliko i sutra. Pa vi posle vidite ko je sve pevao s Cecom i delio narod na miševe i ljude.
Dolovčeva je srpskim novinarima u Madridu, gde se odigrava još jedna pokazna vežba efikasnosti, povodom zahteva španskim vlastima da nam izruče Luku Bojovića & comp, kazala da je uhapšeno 14 neposrednih izvršilaca – huligana, od ranije poznatih policiji, i ukazala da to nije „krajnja cifra“ i da se radi na pokretanju postupaka. Ona je kazala da je Radna grupa u Republičkom javnom tužilaštvu tokom prethodne dve godine sarađivala sa ambasadama koje su imale snimke izgreda posle mitinga „Kosovo je Srbija“. Tužilaštvo je obavilo i veliki broj razgovora sa osobama koje su imale saznanja o incidentima.
Do paljenja američke ambasade došlo je posle protesta „Kosovo je Srbija“, održanog u centru Beograda, 21. februara 2008. godine, zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara te godine. U paljenju Ambasade stradao je Zoran Vujović (20) iz Novog Sada, rodom sa Kosova i Metohije.
Američka ambasada u Beogradu, logično, pozdravila je hapšenje odgovorih za napad na zgradu, ističući da je važno da se kazne ne samo počinioci već i nalogodavci i oni koji su napad podržali.
„To je jedan od naših glavnih prioriteta, kao što je istakla direktorka DEA (američke agencije za borbu protiv droge) Mišel Leonhart tokom nedavnih susreta sa istaknutim srpskim zvaničnicima“, navedeno je u pisanoj izjavi američke ambasade.
Navodi se još da Ambasada duboko ceni podršku koju su tokom istrage pokazale srpske vlasti, „uključujući predsedništvo, ministra pravde, glavnog tužioca i policiju“, sa kojima je ostvarena bliska saradnja.
Mimo ovog ritualnog saopštenja poznato je da su Amerikanci bili jako nezadovoljni što ta stvar nije isterana na čistac tokom četiri godine od paljevine zgrade i da je to bio jedan od kamenova spoticanja u odnosima između dve zemlje. I njima je jasno da ova aktivnost u vezi sa događajem koji se zbio pre četiri godine jeste oblik predizbornog trika, ali ko pita mačku kakve je boje ako lovi miševe.
Nije tajna da Amerikanci Vojislava Koštunicu smatraju odgovornim za paljevinu Ambasade i ovo što se sada događa, ova vrsta zakasnele spoznaje o neposrednim izvršiocima snimljenim svim kamerama ovog sveta još onomad, pre četiri godine, i lovu na inspiratore, u službi je onemogućavanja eventualnog koalicionog saveza između Nikolića i DSS-a, ali i drugih stranaka koje su duvale u požar u centru Beograda. A tu ih je malo bez putera na glavi. Pa vi sada, gospodo, vidite ko će sastavljati vladu.
Rat i mir: Uloga „zeca“ u izbornoj trci
Ovih dana ocenjivao sam izbornu kampanju kao dosadnu, ali nigde nisam rekao niti napisao da će takva biti i do kraja. Prirodno je da će se stvari zaoštravati kako se bude bližio šesti maj, tim pre što je otpočela i kampanja za izbor predsednika Srbije.
U jednom trenutku, pre desetak dana, potpredsednici Demokratske stranke Jeleni Trivan u izbornoj trci pripala je uloga „zeca.“ To je onaj takmičar u atletici koji je na mitinzima plaćen da povuče trku preko granica svojih moći. On posle odustane, ali su drugi trkači ubrzani.
Trivanka je, naime, slabo ili, još bolje rečeno, ničim izazvana, izjavila da se na ovim izborima bira između rata i mira, ali ovaj tolstojevski preokret u inače ravnoj kampanji političkih stranaka nije izazvao neku veću pometnju, što ne znači da ga treba prećutati.
U znamenitim esejima o istini i laži u politici, Hana Arent posebno ukazuje na onu politiku i političke odluke koje počivaju na preterivanju i samozavaravanju. Kao primer navodi jednu srednjovekovnu anegdotu o stražaru koji se noću dosađuje na bedemu grada pa podiže uzbunu. Sav grad potrči da brani zidine od napada, a stražar je među njima, uveren da je grad napadnut.
Tako se i ovi naši, što su na vlasti, počesto samozavaravaju, pa i kad treba i kad ne treba vrte se u opasnim krugovima preteranog optimizma i sumorne depresije, što jeste stanje duha izazvano krizom, ne samo ekonomskom, već krizom ideje i vođstva.
Skloni su da poveruju u sopstvenu propagandu, puke reči, kao što je u sopstvenu izmišljotinu poverovao vojnik s bedema, a poslednji stadijum tog stanja jesu protivrečnosti na kojima je nemoguće graditi racionalnu politiku.
Ilija Vučević iz agencije za monitoring i analizu medija „Kliping“ rekao je, neposredno posle Trivankine izjave, za dnevni list „Danas“, da poruka iz DS-a da Srbija na izborima bira između onih koji će zemlju uvesti u rat ili onih koji su za mir nije dobila značajniji publicitet na društvenim mrežama, pa su na Tviteru zabeležene 24 objave, od kojih nijedna nije pozitivna: tri su neutralne, a čak 21 „tvit“ se negativno odnosi prema datoj izjavi. „Slične reakcije su zabeležene i na forumima, blogovima i komentarima na veb-sajtovima, gde se procenat negativnih komentara kreće oko 95 odsto“, ističe Vučević.
Iz ovoga bi se dalo zaključiti da javnost ne veruje Jeleni Trivan i misli da je ono što je izjavila sasvim nepotrebno preterivanje. Ali, ovde je drugo pitanje važno: hoće li u to poverovati takmičari na stazi koje je ona povukla. Dramatizacija izborne teme motivisana je političkom potrebom da se poveća izborna izlaznost, a to se najlakše radi kad se biranje svede na život i smrt. Ova povampirena tema oko paljevine Ambasade pomalo liči na taj scenario.
Svetlana Vukajlović: Izborna robija
Politika gonjenja inače je ozbiljna politička tema. U utorak je Milenko Vasović u dnevnom listu „Blic“ objavio tekst koji bih voleo da sam ja potpisao. Citiraću delove teksta:
„Svetlana Vukajlović, bivša direktorka fonda zdravstva, već osmi mesec čami u zatvoru. Uhapšena je 19. septembra prošle godine zbog nabavke vakcina za svinjski grip.
Sumnjiče je da je oštetila državni budžet za 1,6 miliona evra. Sumnjiče, ali očigledno teško ide sa dokazivanjem krivice. Svetlana nije donela odluku o kupovini vakcina, nije ni odabrala dobavljača, nije ni zastrašivala ni pretila onima koji se ne vakcinišu.
Nije prema svemu što se čulo od zvaničnika ni prisvojila taj novac za koji je sumnjiče…
Uočljiva je nesrazmera između onoga za šta se Svetlana sumnjiči i dužine njenog boravka u pritvoru. Stiče se utisak da ona okajava tuđu krivicu. Da je žrtvovana kako bi se umirila javnost, koja je od starta u priči o vakcini prozrela prevaru.
Ne bi se to svakako desilo da je gospođa Vukajlović kakav stranački funkcioner, pa da onda partija zalegne za nju. Da ta ista partija uceni otvaranjem nove afere ili istupanjem iz Vlade i šta sve ne. Šta bi se promenilo kada bi Svetlana Vukajlović izašla iz pritvora?
Da li bi pobegla iz zemlje? Hm, malo verovatno, toliko je mehanizama za praćenje, plus oduzimanje isprava, pa sve i kad bi htela da pobegne, ne bi mogla. Da li bi mogla da utiče na svedoke – teško jer na ključne svedoke se i ne može uticati, oni sede na nedodirljivim mestima.“
Ja bih se kladio da će biti puštena dan posle izbora. Kao što će neki, možda, biti uhapšeni dan pre izbora.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve