Očekivanja onih koji su mislili da će se na brzinu obogatiti kupujući akcije Facebooka na berzi, splasla su već na kraju prvog dana. Istovremeno je talas kritika zapljusnuo njujorške bankare i kompaniju iz Silicijumske doline.
Toliko o višemesečnim nagađanjima o spektakularnim skokovima cena akcija, vrtoglavim zaradama ulagača i skakanju vrednosti kompanije u čijem je vlasništvu najpopularnija društvena mreža na svetu. Pojedini „eksperti“ čak su pominjali da bi vrednost akcije sa početnih 38 dolara mogla ubrzo da dostigne okruglo 100 dolara. Ne da se to nije desilo, nego je prvog dana trgovanja, u petak 18. maja, vrednost skakala do 45 dolara da bi se do kraja rada berze vratila na početnu vrednost. Već drugog dana vrednost je pala za desetak odsto, na 34 dolara.
Tog drugog dana trgovanja Facebook je izgubio više od 10 milijardi procenjene vrednosti, a njegov osnivač i većinski vlasnik Mark Zakerberg više od 2 milijarde dolara. Facebook sada na berzi vredi oko 93 milijarde dolara, umesto početnih 104 milijarde.
Šta se to dogodilo?
KAPULJAČA: Mediji su puni toplih ljudskih priča o penzionerima avanturistima koji su kupili akcije Facebooka, pa kad su videli da je đavo odneo šalu i da će vrednost da se stropošta, pokušavali su da ih prodaju. Međutim, nisu uspeli zbog tehničkih problema Nasdaqa – još jedne nesreće koja je na kratko zadesila drugu najveću berzu na svetu. Snalažljivi bankari prvog dana pohvalili su se kako su kupili akcije po početnoj ceni pa prodali za par dolara više. Neki vlasnici akcija ponavljaju kako žele da se „izvuku“ iz te priče, a drugi su toliko razočarani da ne žele ni da komentarišu…
Analitičari navode da najveću odgovornost snosi Zakerberg, osnivač i najveći akcionar kompanije. To što je cena akcija pala ispod početne vrednosti, govori o lošoj proceni investicionih bankara i berzanskih eksperata. Kritika je oštrija utoliko što je izlazak Facebooka na berzu dugo priželjkivan, a umesto velike pobede i dugoročnog oživljavanja berze dogodio se osrednji debakl.
Kako navodi Wall Street Journal, nekoliko dana pre izlaska Facebooka na berzu, ljudi koji vode ovu kompaniju povećali su ponudu ukupnog broja akcija za 25 odsto (na 421,2 miliona), kao i njihovu početnu vrednost. To je umanjilo tražnju – investitori nisu bili „gladni“, a berza je bila zatrpana akcijama koje niko nije hteo da kupi.
U potrazi za krivcem, neki uzroke debakla pronalaze u deficitu investitora i finansijskom problemu u koji je zapala Grčka i Evropska unija zajedno sa njom. Međutim, ispostavlja se da to i nije neki argument jer je za isto vreme vrednost akcija kompanije Apple skočila za oko šest odsto, e-Bay za 3 odsto, a Oracle za 2,5 odsto.
Poznati analitičar Mičel Pačter komentarisao je u Wall Street Journalu previše opušten Zakerbergov izgled – pojavljivanje na svečanom izlasku Facebooka na berzu u dukserici sa kapuljačom i u farmerkama, što je njegov poznati autfit, ali ne dolikuje biznismenu koji pokušava da privuče milijarde. Pačter kaže da to u očima investitora pokazuje neozbiljnost. Da je ponuda bila duplo manja, kaže ovaj analitičar, cena akcija skočila bi na 45 dolara.
Jedan od razloga nestabilnosti Facebooka na berzi je, navodi Rojters, i potez analitičara Skota Devita iz Morgan Stenlija koji je neposredno pre izlaska kompanije na berzu smanjio njena finansijska očekivanja što su investitori ocenili kao neobičan ili čak šokantan potez.
Kao razlog se spominje i nejasna vizija budućnosti Facebooka – šta je to od čega će ova kompanija zarađivati. Upravo slabo interesovanje za ulaganje govori, smatraju pojedini analitičari, da smo došli do vrhunca razvoja društvenih mreža i da će investitori sada početi da ulažu u druge tehnologije, kao što su na primer pametni telefoni. S druge strane, ulazak drugih društvenih mreža na berzu tek se očekuje pa takva nagađanja pomalo obeshrabruju igrače.
Analitičari kažu da ipak stvar nije tako tragična. Većina se slaže da bi početne trzavice trebalo uskoro da se slegnu, a cena akcija bi mogla da se stabilizuje na oko 48 dolara. Ako ništa drugo, Wall Street je zadovoljan – posle oko dve nedelje mirne plovidbe skočio je promet.
Sve jedno, velika očekivanja su splasla. Predstavnici Facebooka su odbili da komentarišu dešavanja. Za sada su prikupili oko 16 milijardi dolara.
Berzanski analitičar Ričard Grinfild napominje da je u ovom trenutku razvoja Facebooka, procenjivanje njegove vrednosti „više umetnost nego nauka“. Ova kompanija ima 901 milion korisnika, a prošle godine ostvarila je profit od milijardu dolara, prvenstveno od reklama.
S druge strane, evropski analitičari podsećaju da je vrednost jednog Siemensa 60 milijardi evra, a Volkswagena 58 milijardi evra, što je i dalje drastično manje od tek ispilelog Facebooka, čija vrednost, kada se preračuna u evre, iznosi 72 milijarde evra.
Ono što kvari sreću starih a i novih vlasnika Facebooka su kritike koje poslednjih godinu dana masovno pristižu na način rada ove kompanije. Naime, Facebook živi od oglasnog prostora koji prodaje kompanijama. Za sada, međutim, nije uspeo da se prilagodi tehnološkom napretku – većina njegovih korisnika pristupa ovoj društvenoj mreži preko mobilnih telefona gde oglasa skoro da nema. Iz ugla korisnika Facebooka, ovo je odlična vest, ali veliki oglašivači se već polako povlače iz posla sa Facebookom – smatraju da preko njega ne mogu na pravi način da dopru do klijenata. To je ujedno i najveći izazov s kojim će se kompanija sresti u narednom periodu, a odgovor na pitanje kako će to da urade trebalo bi da razveseli potencijalne investitore kojima je budući razvoj kompanije i način zgrtanja profita velika nepoznanica.
BANKARSKA PRIČA: No, u pozadini ove isplivala je još jedna poznata drama: izlazak Facebooka na berzu trebalo je da popravi reputaciju finansijske grupacije Morgan Stenli, koja je bila zadužena za savetovanje i vođenje ove kompanije na berzi. Ujedno, Morgan Stenlijevi bankari smatraju se takođe krivima što je tržište bilo zatrpano Facebookovim akcijama. Drugi, anonimni mislioci dodaju da je ova banka „uradila ono za šta je plaćena“ i da je podržala svog klijenta i odluke koje su donete.
Morgan Stenli, odnosno njegov deo, J. P. Morgan nedavno je objavio da je greškom u poslovanju, odnosno zbog rizičnog investiranja, za šest nedelja napravila gubitak od više od dve milijarde dolara. Nekoliko ljudi u vrhu kompanije dobilo je otkaze zbog „grešaka, aljkavosti i loših odluka“ – trgujući finansijskim sredstvima iz portfolija koji je služio za zaštitu od rizika koje banka preuzima sa sopstvenim novcem. Ove transakcije sada istražuje FBI.
Umesto da spektakularnim izlaskom na berzu gigantskog klijenta Facebooka čitava grupacija profitira – nadoknadi deo izgubljenog novca i ugleda, samo su usledile još otrovnije kritike nekada najuglednije finansijske kuće.
U međuvremenu, čini se da društvu u Facebooku ništa od ovoga ne smeta. Dan nakon što je kompanija izašla na berzu Mark Zakerberg pozvao je najbliže prijatelje da proslave doktorat njegove devojke i usput se – oženio. Ova vest van Wall Streeta imala je verovatno veći odjek od desetak milijardi koje su tokom ponedeljka isparile negde u vazduhu iznad Njujorka.
