Snežana Knežević

Pre mnogo godina, kad smo imali jednog jedinog izdavača udžbenika, grupa učenika osmog razreda zajedno sa svojim profesorima bavila se analizom školskih udžbenika. Analizirajući udžbenike od prvog do osmog razreda, naravno, kao što deca vole da rade, ulovili su te greške o kojima je govorila predstavnica Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, dakle materijalne greške. Ali, ulovili su i one nesuvislosti koje su potpuno neodgovarajuće njihovom uzrastu. Čak i osmaci, kada analiziraju udžbenik za prvi razred, pronašli su formulacije koje zvuče kao da se ozbiljne teme karikiraju. U udžbeniku za osmi razred pronašli su rečenicu koja glasi ovako, a tiče se možda jednog od najdramatičnijih i najznačajnijih događaja iz naše prošlosti – Prvog svetskog rata i povlačenja preko Albanije. U tekstu je bila rečenica: „Srpska vojska se hrabro povlačila“, a deca su dodala u svom komentaru: „A neprijatelj je kukavički napredovao.“ E, o toj vrsti prilagođenosti udžbenika dečjem uzrastu koji propisuje jedan od podzakonskih akata koji je proistekao iz Zakona o udžbenicima, mislim da treba govoriti. Ne znam šta su, koje su metodologije Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja koji ocenjuje taj faktor, nisam kompetentna da u to ulazim, ali mi se čini da je jako važno. Fokus cele ove priče trebalo bi da se prebaci na učenika, jer se ovim Zakonom ceo obrazovni sistem nekako definiše kao sistem podređen interesu i zahtevima i potrebama svih drugih faktora, a učenik ostaje izvan fokusa.

Zašto bi nastavnik trebalo da proverava udžbenik koji ste vi odobrili? Sve eminentne institucije u zemlji su konstatovale da je zadovoljio kriterijume i standarde. Dakle, to treba da bude neprikosnoveno i a priori nema šta prigovoriti. Šta su to kriterijumi kojima će se nastavnik rukovoditi? To je nešto što pokušavamo da ustanovimo na nivou škole, već nekoliko godina imamo ta iskustva, ali i dalje nemamo jasno definisane kriterijume. Postoji obaveza onih koji su odobrili udžbenike da ga vrednuju i mislim da mora da bude zakonom predviđena obaveza i nastavnika koji su udžbenik izabrali da ih takođe vrednuju. To što sam ja izabrala udžbenik i smatrala da zadovoljava kriterijume i načine rada koje planiram da realizujem, ne znači da sam u realizaciji nastave taj udžbenik dobro prilagodila interesima i zahtevima svoje stručnosti. To je nešto što u krajnjem ishodu mora da bude obaveza nastavnika: da takvu vrstu evaluacije mora da pruži. To je obaveza nastavnika, stručnog veća za predmet, pa, ako treba, i nastavničkog veća škole. U tome, naravno, školi treba pomoći. Škole nemaju kapacitete da naprave jednu dobru evaluaciju knjiga. Treba im pomoći da daju odgovor na pitanje: da li udžbenik zadovoljava svoju osnovnu svrhu, a to je da je upotrebljiv, koristan, doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja. Dakle, mislim da je to važno za praćenje vrednovanja kvaliteta. Videli smo iz istupa prethodnika koliko je teško doći do toga da su udžbenici uopšte zadovoljili proceduru da dobiju odobrenje.

foto: milovan milenković