ZAUSTAVITE LOV NA VEŠTICE: Džulijan Asanž na balkonu Ambasade Ekvadora u Londonu / fotografije: tanjug / ap photo
Nije verovatno da će bilo Švedska i SAD bilo Ekvador i Velika Britanija da popuste u slučaju Džulijana Asanža. Samog osnivača Vikiliksa možemo da zamislimo kako za to vreme u Ambasadi Ekvadora u Londonu sedi ispod male lampe koja nadoknađuje manjak sunčeve svetlosti i razmišlja o nekakvom manevru u stilu Leonarda di Kaprija u filmu Uhvati me ako možeš
Nekoliko dana pošto mu je Ekvador odobrio azil i tačno dva meseca od kada je ušao u ambasadu te države u Londonu, Džulijan Asanž je iz nje provirio prvi put – 19. avgusta pojavio se na balkonu u ružičastoj košulji sa kravatom i održao kratak govor okupljenim građanima i policajcima koji su budno motrili da slučajno ne pobegne.
Dok je čitao govor i blago se osmehivao, glas mu je podrhtavao. „Pozivam predsednika Obamu da učini pravu stvar, SAD moraju odustati od lova na veštice protiv Vikiliksa“, između ostalog je rekao osnivač ove organizacije koja od 2006. objavljuje tajne dokumente i pokušava da raskrinka razne mutne stvari koje rade vlade širom sveta. „Ako je Vikiliks u opasnosti, u opasnosti su i sloboda izražavanja i zdravlje svih naših društava“, dodao je Asanž i upozorio da Vašington rizikuje da gurne svet u doba represije novinarstva.
On je zahvalio Ekvadoru i predsedniku te države Rafaelu Koreji što su mu odobrili azil, kao i južnoameričkim državama koje su ga podržale.
U govoru se dotakao i Bredlija Meninga, vojnika SAD koji je navodno pokrao oko 250.000 američkih diplomatskih depeša i dao ih Vikiliksu. Asanž je tražio od SAD da oslobode Meninga koji je od 2010. u pritvoru gde čeka suđenje, odnosno, kako se Asanž izrazio, „prvorazredni politički proces“.
Pomenuo je čak i ruski pank-bend Pussy Riot, navodeći da ako postoji jedinstvo u sprovođenju represije, mora postojati i apsolutno jedinstvo u odlučnosti da se na nju odgovori.
UHVATI ME AKO MOŽEŠ: Hotel Ekvador je u stvari mala soba u londonskoj ambasadi ove južnoameričke države. Nalazi se na prvom spratu šestospratnice od crvene fasadne cigle. U zgradi je prometno – uz ekvadorsku, u njoj se nalazi i Ambasada Kolumbije, kao i privatni stanovi, a sve to u prometnom, elitnom kraju britanske prestonice.
Mediji nedeljama spekulišu o tome da li Asanž može neopaženo da se iskrade iz ambasade. Ako pokuša da izađe iz zgrade, može biti zaustavljen na putu do parkinga, koji nije povezan sa ambasadom. Ako čak i tu prođe neopažen od strane nekoliko desetina bobija i ko zna koliko agenata tajnih službi, na aerodromu, čak i sa diplomatskim pasošem i svim zaštitama, čeka ga skener pred ulazak u avion.
Uostalom, da ima neku jednostavnu opciju, Asanž ne bi još uvek sedeo u Londonu, ne bi se obraćao Obami i ne bi se podizala tolika medijska buka.
Vogan Smit, njegov verni prijatelj i finansijer, čovek na čijem je imanju Asanž živeo skoro godinu i po dana, sada ga je posetio u ambasadi i ispričao Rojtersu šta je zatekao. Asanž naime boravi u jednoj od manjih prostorija ambasade nalik kancelariji u kojoj je najpre spavao na dušeku na naduvavanje, dok mu nisu nabavili pravi krevet. Asanž je inače navikao na tuđe kauče, jer već godinama živi u gostima, kod prijatelja, kolega, ljudi koji žele da mu pomognu… pa i kod dve Šveđanke koje su ga kasnije optužile za silovanje i seksualno uznemiravanje.
U sobi ima tuš, mikrotalasnu pećnicu i zalihe brze hrane, spravu za vežbanje, kompjuter sa internetom. „Izgleda da se on dobro drži. Ako ima kompjuter, srećan je – to je on“, rekao je Smit Rojtersu. „Najviše ga zabrinjava opasnost da neće imati adekvatne uslove za rad – i zato mu se ambasade više sviđaju nego zatvorske ćelije“, dodao je Smit.
SKRETANJE PAŽNJE: Na prozivke upućene tokom govora sa balkona, SAD su brzo odgovorile. Stejt department optužio je Asanža da kritikama na račun SAD pokušava da skrene pažnju sa optužbi za seksualno zlostavljanje. Njegov slučaj nema nikakve veze sa SAD ili sa objavljivanjem američkih depeša preko sajta Vikiliks, već s tim da Britanija pokušava da ga zbog optužbi za silovanje izruči Švedskoj.
„Asanž očigledno pokušava da skrene pažnju sa pravog problema, a to je da li će se suočiti sa pravdom u Švedskoj. To nema nikakve veze s nama. To je pitanje između Britanije, Švedske, a sada i Ekvadora“, rekla je portparolka Stejt departmenta Viktorija Naland.
To u ovom trenutku nije daleko od istine, formalno gledano. To što Švedska ima mogućnost, a možda i motiv da izruči Asanža dalje Americi, samo je dodatak koji će tek uslediti. U SAD za sada ne postoji optužnica protiv Asanža, ali se pretpostavlja da će se brzo stvoriti ukoliko bude izručen. U tom slučaju, po američkim zakonima preti mu možda i doživotna robija ili čak smrtna kazna, ako bi bio optužen za špijunažu i ugrožavanje bezbednosti SAD.
Viktorija Naland je iskoristila priliku da kritikuje odluku Ekvadora da odobri politički azil Asanžu. Pretpostavlja se da vlast u Kitu trpi neverovatne pritiske već duže vreme, počevši od prvih packi koje su usledile čim se još 2010. pomenulo da bi Asanž mogao tu da pronađe utočište, pa do pisamca koje je u Kito nedavno stiglo iz Britanije, a u kom se najavljuje upad policije u Ambasadu Ekvadora u Londonu.
U pismu stoji upozorenje Ekvadoru da u Velikoj Britaniji postoji zakon prema kom London ima pravo da u prostorijama ambasade uhapsi Asanža. Zakon iz 1987. godine propisuje da je u određenim slučajevima dozvoljeno ući u prostorije jedne ambasade i ukinuti joj diplomatski status. Međutim, on nikada do sada nije primenjen. Takođe, stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da se diplomatski status ambasada može ukinuti samo u slučaju da se adekvatno promeni međunarodno pravo.
REAKCIJE EKVADORA: Malo pre potvrde da su dodelili azil Asanžu, ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patino je na konferenciji za štampu u Kitu rekao da im je dostavljeno pismo britanske vlade preko zvaničnika Ambasade Velike Britanije. U njemu stoji jasna pretnja da će upasti u Ambasadu Ekvadora u Londonu ukoliko ne izruče Asanža.
Patino je dodao da „takve pretnje ne priliče demokratskoj, civilizovanoj državi koja poštuje zakon“.
„Ukoliko se ostvare mere najavljene u pismu britanskih zvaničnika, Ekvador će ih protumačiti kao neprihvatljiv i neprijateljski akt protivan našem suverenitetu. Primoraće nas da reagujemo“, dodao je Patino i završio: „Mi nismo britanska kolonija. Ta vremena su prošla.“
Rikardo Patino usput je nekoliko minuta ljutito kritikovao britansku spoljnu politiku i njihove diplomatske obaveze. Rekao je i da u njegovoj zemlji veruju da Asanž strahuje da li je politički progon kom je izložen legitiman. Dodao je da je njegova zemlja lojalna tradiciji zaštite onih koji su ranjivi.
Predsednik Ekvadora Rafael Koreja takođe je još ranije optužio Britance da sa slučajem Asanž nisu postupali na valjan način.
Brojni analitičari su ocenili da je britansko pismo upozorenja bilo velika greška, a parlament Ekvadora je osudio pretnje Londona i pozvao svoju vladu da zatraži vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN.
ŠVEDSKO PRAVO: Usred čitave pometnje Asanžov advokat Baltazar Garson zatražio je garancije od Švedske da ispoštuje pravo na politički azil njegovog klijenta. On je rekao da Asanž ne izbegava susret sa švedskim pravosuđem, već želi da dobije garancije da njegova prava neće biti povređena. Garson je inače bivši španski sudija poznat po borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i međunarodnom izdavanju naloga za hapšenje bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea. Tokom 2010. Garsonu je zabranjeno da se bavi sudijskom profesijom, jer je naložio prisluškivanje razgovora pritvorenika i njihovih advokata u politički osetljivom slučaju. Sada je obraćajući se medijima kao Asanžov pravni podsetio da njegov novi klijent ima pravo na politički azil. „Pitanje napuštanja Britanije i odlaska u Ekvador ne može se završiti drugačije nego davanjem izlazne dozvole“, rekao je Garson.
Inače, vlasti u Kitu su tokom pregovora sa Švedskom predložile da Asanž ode u Stokholm, ukoliko dobije garancije da neće biti izručen Americi, ali je Švedska odbila taj predlog.
Premijer Švedske Fredrik Reinfelt smatra da je odluka o odobravanju azila u Ekvadoru „neprihvatljiva“. Ovu zemlju u medijima povremeno optužuju da pokušava da izručenjem Asanža Americi učvrsti odnose dve zemlje.
SVE SPREMNO ZA SUĐENJE: U Stokholmu je inače uveliko sve spremno za suđenje Asanžu zbog navodnog silovanja i seksualnog napastvovanja dve Šveđanke koje su volontirale u Vikiliksu. Oba slučaja bila su dosta neobična, jer su navodne žrtve upoznale Asanža u avgustu 2010. tako što su prisustvovale njegovim predavanjima. Tih dana jednu noć je proveo kod jedne žene, a drugo veče kod druge, da bi sledeće nedelje obe zajedno otišle u policiju i prijavile ga.
Asanž je krajem avgusta otišao na saslušanje zbog tih događaja, ali je tužilac kasnije došao do novih podataka pa je zatražio da opet bude ispitan. U to vreme je afera sa 250.000 Vikiliks depeša već bila otvorena i on se nije pojavio. Na saslušanju je potvrdio da je imao seks sa ženama koje ga optužuju, ali insistira na tome +da je bio dobrovoljan i bez zaštite. Švedske vlasti posle svega terete ga po jednoj tački optužnice za nezakonitu prinudu, po dve tačke optužnice za seksualno zlostavljanje i po jednoj tački optužnice za silovanje, a sve je, navodno, počinjeno tih dana u avgustu 2010. godine.
Niko ne očekuje da će se slučaj brzo raspetljati: Švedska nema nameru da popusti, Ekvador je svoj posao obavio, Amerika još ne planira da se meša a London je izgleda odustao od upada u ekvadorsku ambasadu. Evropa se ogradila od cele priče kada je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton rekla da je to bilateralni problem između Velike Britanije i Ekvadora. Sva je prilika da niko neće promeniti stav. Asanž u međuvremenu u svojoj sobi na prvom spratu na adresi Hans Kresent broj 3 sedi kraj male lampe koja nadoknađuje manjak sunčeve svetlosti. Verovatno razmišlja o nekakvom manevru u stilu Leonarda di Kaprija u filmu Uhvati me ako možeš ili sluša pesmu Hotel California grupe The Eagles čiji se refren završava stihom: „You can check–out any time you like, But you can never leave!“
Tokom prošlonedeljnih burnih dana kada je Ekvador dozvolio azil Džulijanu Asanžu, a Velika Britanija najavila upad u Ambasadu Ekvadora u Londonu, u Kitu, glavnom gradu ove južnoameričke države, na ulicama su marširali demonstranti mašući transparentima „Mi smo suvereni, nismo kolonija!“.
Ekvador, gde bi Asanž mogao da nastavi život i rad u organizaciji Vikiliks, malo je veći od Britanije, ali ima oko četiri puta manje stanovnika – 15.000.000. Zemlja se veoma brzo razvija i spada u države sa srednjom stopom prihoda.
Sećanje na borbu za sticanje nezavisnosti koja je završena još pre gotovo 200 godina i na period pod Španijom, još izaziva bunt kod građana Ekvadora, naročito u situaciji kada je nezavisnost zemlje na bilo koji način ugrožena. Strane diplomate i analitičari upozorili su da bi bilo kakve ishitrene reakcije Londona prema Ekvadoru i njihovoj ambasadi mogle da izazovu po njih vrlo nepovoljnu reakciju – ogromnu podršku predsedniku Rafaelu Koreji i jedinstvo na političkoj sceni.
Ekonomija Ekvadora osma je po veličini u Južnoj Americi, bez obzira što je jedna od najmanjih država na kontinentu. Od 2000. do 2006. zemlja je ostvarila prosečan rast od oko 4,6 odsto, ali on je poslednjih godina još ubrzan. Nezaposlenost nije velika – oko osam odsto.
Ekvador najviše izvozi naftu, zatim banane (po tome su prvi u svetu), cveće, šećernu trsku i kakao.
Ministri spoljnih poslova zemalja Južne Amerike podržali su odluku Ekvadora da odobri politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu. U dokumentu koji je potpisan na sastanku Unije zemalja Južne Amerike stoji podrška zemlji koja je, navodi se, suočena sa pretnjom u ambasadi u Londonu. Ministri su nakon čitanja dokumenta spojili ruke i simbolično potvrdili zajednički stav Unije.
Ovo je bio i jasan znak Britaniji da su njihove poruke Kitu shvaćene kao pretnja i da čitav region to osuđuje.
Predsednik Venecuele Ugo Čavez u utorak 21. avgusta upozorio je britansku vladu na „teške posledice“ koje će uslediti ukoliko naruše diplomatski status Ambasade Ekvadora u Londonu. „Ako Britanija odluči da prekrši suverenitet Ekvadora, naš odgovor će biti radikalan. Savetujemo britansku vladu da dobro razmisli o ovome, s obzirom na to da je epoha kada je imperija radila šta je htela, davno prošla“, rekao je Čavez.
U međuvremenu je i iz Bolivije poslato upozorenje vladi Velike Britanije u sličnom stilu, gde se pominju moguće posledice zbog potencijalnog kršenja diplomatskog statusa ekvadorske ambasade u Londonu.
Od kada je 2006. objavljen prvi dokument iz Somalije koji je direktno optuživao tamošnju vlast da angažuje kriminalce kako bi ubijali za nju, Vikiliks, organizacija „duvača u pištaljku“, u javnost je pustio još stotine hiljada najrazličitijih svedočanstava o tajnim poslovima kojima se bave vlade sveta, ali i banalne dokaze da se politikom bave i mali ljudi.
Godinu dana posle Somalijskih dokumenata Vikiliks je u javnost pustio čuveni snimak „Kolateralno ubistvo“, koji je prikazao pucnjavu iz američkog helikoptera na iračke civile. Stravičan prizor ljudi koji padaju po ulici, začinjen komentarima američkih operativaca u bazi i u helikopteru, šokirao je svet.
No, iako je već u tom momentu organizacija postala svetski poznata i počela da dobija pozamašne donacije kako bi nastavila sa radom, sve do jeseni 2010. kada je iscurilo 251.287 američkih diplomatskih depeša, stvar nije shvatana ozbiljno.
Svi ti dokumenti su diplomatske prepiske Stejt departmenta sa američkim ambasadama širom sveta – od Kine, preko Srbije do Nemačke i Bolivije.
Dokumenti su nastali u periodu od 1966. do 2010. godine u ukupno 274 ambasade i Stejt departmentu. Polovina depeša ne nosi nikakav stepen poverljivosti, ostali su uglavnom „poverljivi“, a tek oko 15.000 dokumenata nosilo je oznaku „tajno“. Veliki procenat se može okarakterisati i kao „tračevi“.
Najpopularnije teme u njima su Irak i Turska, a osim spoljne politike Amerike, diplomate su pisale i analitičke izveštaje o poslovima vlada zemalja domaćina, o ljudskim pravima, ekonomiji, terorizmu i UN.
Svet je usput saznao ko je sve od političara, činovnika i biznismena dolazio u američke ambasade i sastajao se sa diplomatama da bi im prenosio svoja saznanja i ocene.
Saznalo se svašta i o američkoj politici prema Srbiji, kao i o domaćim političarima koji su razgovarali sa diplomatama, uključujući i generala Momčila Perišića, tužioca Vladimira Vukčevića, savetnika bivšeg predsednika Borisa Tadića Mikija Rakića, bivšeg ministra Dragana Šutanovca, lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, bivše predsednike Vojislava Koštunicu i Borisa Tadića… Amerikanci su se podrobno bavili suđenjem Slobodanu Miloševiću u Hagu, ulaskom Srbije u Evropsku uniju i NATO, odnosima sa Rusijom, Kosovom…
No, u Srbiji ovi dokumenti i nisu izazvali toliko uzbuđenja niti problema kao što je to bilo na pojedinim mestima. Pokrenuti su neki slučajevi zbog izdaja, zlostavljanja, privrednog kriminala, a pretpostavlja se da je broj diplomata koje su tih dana završile karijeru – ogroman.
Vikiliks nije tada završio sa radom, iako je Asanž dugo bio u kućnom pritvoru i bez finansijskih sredstava. Ove godine počelo je objavljivanje dokumenata o Siriji, pokradenih imejlova od globalne obaveštajne kuće Stratfor. Međutim, oni nisu izazvali ni blizu takvo medijsko ushićenje niti interesovanje kao američke diplomatske depeše.
Organizacija je privremeno ostala i bez finansijera, jer su joj svi računi – uz obrazloženje da se bavi ilegalnim radnjama – dugo bili blokirani, ali su nedavno objavili da su pronašli rešenje za primanje donacija preko jednog od francuskih partnera kompanije Viza.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
